Barbera može biti snažna

Datum 26/04/2022

971 📖

Tražeći način da opišu sortu barberu i stil njenih vina u kontekstu Pijemonta, čiji je simbol moćni Barolo (nebiolo), vinski novinari su je često nazivali „nežnom“ ili „ženstvenom“, pomalo gubeći iz vida jedan vrlo širok dijapazon različitih stilova i teroara u tri njene glavne zone (Monferato, Asti, Alba). Na to je svakako uticalo i njeno žensko ime, nasuprot muškom i „muževnom“ Barolu… sa kojim bi u poređenju, ako ćemo iskreno, većina svih crvenih vina bila prilično „nežna“.

Vinogradi pod barberom u zoni Barbera d’Alba

Ako izađemo iz tih kruto postavljenih okvira, otkrićemo da je barbera, češće nego što biste pretpostavili, u stanju da, svojom strukturom i snagom, bez problema parira taninskom nebiolu. Naravno – njegovim klasičnim izdanjima (Langhe Nebbiolo, Nebbiolo d’Alba). I upravo vas jedna takva barbera čeka 04. juna na letnjem Beogradskom Salonu Vina na Belom dvoru.

Ali pre tog vina, da kažemo još nešto o samoj sorti.

Barbera se u Pijemontu, baš pod tim imenom, prvi put pominje 1798, u listi sorti koje se uzgajaju u Monferatu. Dugo se mislilo da je prvi zapis o njoj mnogo stariji i da je „izvrsna sorta berbeksinija“, koja se pominje u analima grada Kazale-Monferato iz 1249. („de bonis vitibus bеrbexinis“), upravo barbera. Međutim, vremenom su istoričari utvrdili da je autor mislio na sortu grinjolino (Grignolino), koja je danas važnija u Lombardiji.

Sam naziv „barbera“ ima dva tumačenja. Prema jednom, nastao je povezivanjem reču „barba“ („brada“) i „albera („šuma“ na dijalektu Pijemonta). Drugo tumačenje je da je u vezi sa rečju „barbaro“ („varvarin“ – što bi značilo da je ovo grožđe možda stiglo iz nekih oblasti van Rimskog carstva).

Savremena DNK analiza je pokazala da barbera i stvarno nema rođake u Pijemontu. Ampelografi smatraju da joj jedan od roditelja sorta Orsolina, koju je danas teško naći, a koja je nekada davno bila široko rasprostranjena na severu, u Nemačkoj i Austriji, i koja je, zanimljivo – takođe i jedan od roditelja italijanskog rizlinga.

Apelacije barbere su u Pijemontu utvrđene 1970: Barbera d’Asti DOC (od 2008 i DOCG), Barbera d’Alba DOC i Barbera del Monferrato DOC (od 2008 DOCG za kategoriju Superiore). Kao što smo pomenuli na početku, one se stilski, prema teroaru i potencijalu za odležavanje, odnosno spremnosti za piće dosta razlikuju. A ono što dele jesu fantastična svežina pitkost, odnosno sočnost prepuna voća. Posebno: trešanja, višanja, šljiva i dudinja.

Ono što im je takođe zajedničko jeste i izuzetno širok izbor raznovrsne hrane uz njihova vina: od rižota do kotleta, od pice i paste do roštilja. A ovo vino koje vam predstavljamo u stanju je da isprati čak i srneći gulaš ili biftek sa tartufima.

Rivetto Barbera d’Alba Zio Nando 2019

Enriko Riveto je nama lično najdraži proizvođač u Pijemontu. Da se ne bismo ponavljali – ono što o njemu mislimo, kao i njegovu autentičnu filozofiju vina, možete da pročitate u tekstu „Vino se pravi u glavi vinara i zato je potrebno kopati što dublje“.

Riveto je danas predvodnik biodinamike u Pijemontu i Zio Nando iz 2019 je i njegova prva biodinamička barbera. Dolazi sa peskovito-krečnjačkog brda Lirano (370 m.n.v.) u zoni Seralunga. Ima 13,5% alc. Vino je 6 mesci odležalo u bačvama (3.000 l) od slavonskog i mađarskog hrasta.

Ima izuzetno širok spektar aroma, ispunjen trešnjama i divljim cvećem, iza kojih provejavaju fini kakao tonovi stečeni u hrastu. Na baršunastim nepcima treperi sočno voće koje se pretvara u snažan i izuzetno osvežavajući talas u dugotrajnoj, postojanoj završnici ukusa.

Pored ove barbere, Enriko na Beli dvor 04. iuna donosi naravno i svoj moćni Barolo DOCG del Comune di Serralunga, raritetnu belu našetu (Nascetta) i autentično penušavo vino od nebiola (Kaskal). U pripremi je i jedna ekskluzivna degustacija i njegov masterklas posvećen biodinamici, takođe tokom letnjeg Beogradskog Slona Vina.