FORADORI – TEROLDEGO, STROGO ČUVANA TAJNA TRENTINA

On 03/11/2024

2505 Views

Na ekskluzivnim masterclass degustacijama u okviru specijalnog pretećeg programa 20. Beogradskog Salona Vina očekuje vas i jedno izuzetno uzbudljivo putovanje kroz Trentino, severni italijanski vinski region smešten u podnožju Dolomita i upoznavanje sa jednom fantastičnom crvenom sortom grožđa koja je pre 40 godina bila potpuno iskrčena, da bi danas rađala neka od najcenjenijih italijanskih crenih vina uopšte. Vina od teroldego koji proizvodi vinarija Foradori u tri pojedinačna vinograda (Granato, Morei i Sgarzon) spadaju u vina svetske klase. Na ovoj fenomenalnoj degustaciji imaćete ekskluzivnu priliku da probate sva tri ova velika vina i to u po tri odabrane berbe, otkrivajući jedan zaista unikatan karakter ove čudesne sorte i saznati zašto u vinariji Foradori svoju vinsku filozofiju određuju sledećim rečima: “To je ‘hvatanje’ delikatnih različitosti u prirodi, slušanje prirode i očuvanje istinskog karaktera grožđa i mesta njegovog porekla”

Familija Foradori, Elizabeta, Emilio, Tea i Mirta

Vreme: Subota 14. decembar, 16:00
Mesto: Hyatt
Trajanje: 90 min
Broj osoba: 24

VINA KOJA ĆETE PROBATI:

• “GRANATO” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2020 (BIO)
98 Luca Gardini, 97 James Suckling, 95 Vinous

• “GRANATO” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2021 (BIO)
95 Vinous

• “GRANATO” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2016 (BIO)
93 Wine Spectator

• “MOREI” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2021 (BIO)
96 James Suckling, 94 Vinous

• “MOREI” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2022 (BIO)
95 James Suckling

• “MOREI” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2019 (BIO)
96 Robert Parker

• “SGARZON” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2022 (BIO)
96 James Suckling, 95 Vinous

• “SGARZON” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2021 (BIO)
95 Vinous

• “SGARZON” Teroldego Vigneti delle Dolomiti IGT 2018 (BIO)
94 James Suckling

Cena po osobi: 8.000 din
Vaučere možete kupiti isključivo OVDE!

Degustaciju vodi: Teo Cirok (suvlasnik vinarije Foradori); na engleskom

Teo vodi masterclass na Beogradskom Salonu Vina 2021.

TEROLDEGO je crvena sorta grožđa koja je do polovine osamdesetih prošlog veka bila praktično nestala iz vinograda ispod Dolomita u Trentinu odakle potiče. Onda je 1984. jedna mlada žena, tek diplomirani enolog, Elizabeta Foradori uzela stvari u svoje ruke. Autohtona sorta teroldego, u to vreme potisnuta i gotovo iskrčena u Trentinu, nauštrb zvučnih i visoko komertcijalnih internacionalnih sorti, postala je njena opsesija.

Što se same sorte tiče, ona je veoma stara, vekovima vezana za Trentino, a u međuvremeno je genetski utvrđeno da je teroldego roditelj sorte lagrein (Lagrein), još jedne autohtone sorte ovog regiona, kao i da je u najbližem rođačkom odnosu sa francuskom sortom Dureza iz podnožja francuskih Alpa – koja je inače dokazani roditelj velike sorte sira (Syrah/Shiraz). Dalja ispitivanja ukazuju da je čak moguća i bliska veza između teroldega i pino noara.

Za te uzbudljive rođačke veze teroldega Elizabeta nije znala u trenutku kada je odlučila da mu posveti svoju karijeru. Ali, slutila je njegovu veličinu. Teroldego je na kraju postao njeno veliko životno delo, uspeo se u sam vrh svetskih vina, sa njim je Trentino osvetljen reflektorima vodećih svetskih vinskih medija i kritičara, a Elizabeta je dobila laskave nadamke, kao što su “Lady Teroldego” i “Grande Dame” Trentina”.

Vinarija, odnosno poljoprivredno imanje Azienda Agricola Foradori smešteno je u živopisnom mestašcetu Mecolombardo u podnožju Dolomita, u drevnom prolazu između Mediterana I kontinentalne Evrope. Imanje obuhvata 28 hektara vinove loze (75% Teroldego, 15% Manzoni Bianco, 5% Nosiola, 5% Pinot Grigio) i proizvodi oko 160.000 boca u normalnoj berbi. Vinogradi su na velikoj nadmorskoj visini, okruženi planinama, ali generalno na visoravnima koji upijaju mnogo sunčeve svetlosti i imaju dobru drenažu tla. Sorte teroldego i pino griđo uzgajaju na prostranoj ravnici Campo Rotaliano bogatoj krečnjakom i granitom. U suštini to je i „grand cru“ Trentina sa peskovito- šljunkovitim aluvijalnim zemljištem.

Familija Foradori je imanje kupila 1939. i odmah počela da se bavi proizvodnjom grožđa i vina, ali Drugi svetski rat je to prekinuo i zatim zadugo usporio, pa su prva vina flaširana i izašla na tržište tek 1960. Prava priča, međutim, počinje 1984. kada ćerka vlasnika imanja Elizabeta preuzima sve poslove nakon završenih studija enologije.

Ona je odmah svu svoju pažnju posvetila vinogradima, od početka vođena pasijom da u potpunosti prati ritam prirode u sopstvenom okruženju. Počela je da menja klonove vinove loze sa visokim prinosima sadnicama dobijenim sa sopstvenih, najboljih i najstarijih čokota. Kompletno vinogradarstvo je pretvarala u organsko, mnogo ranije nego što je ta metoda i terminološki uspostavljena.

Njena glavna opsesija je bila da dopre do punog potencijala teroldega. Osećala je da vinu nedostaje još energije i da nije prikazala sv što sorta može da pruži. Udubila se u spise Rudlolfa Štajnera, oca biodinamike, i od 2002. počela da eksperimentiše sa biodinamičkim tehnikama, što je krunisano dobijanjem Demetrovog sertifikata 2009.

Španske amfore „tinahas“ Foradori koristi za fermentaciju većine svojih vina

Kako je poljoprivreda na imanju Foradori išla ovim suptilnijim i pomalo holističkim putem, tako su I plodovi postajali sve finiji i zdraviji, a Elizabeta je otišla i korak dalje. Odbacila je kultivisane kvasce prilikom fermentacije, počela je da se bavi produženim maceracijama grođa, smanjila upotrebu sumpora.

Kombinacijom vrhuunske biodinamičke poljoprivrede I drastično smanjenom manipulacijom u podrumu, Elizabeta je konačno došla do željenog, elegantijeg stila teroldega koji je odjeknuo svetom vina. Ali, ni tu u nije stala.

Inspirisana Štajnerovim zapisima o vitalnosti gline, počela je sa eksperimentima u glinenim sudovima (amforama). Najpre sa nosiolom (Nosiola), još jednom zapostavljenom autohtonom i gotovo izumrlom sortom. Oduševljena rezultatima, nastavila je i sa teroldegom. Vina odležavala u španskim amforama bez obloga (“tinajas”), pokazala su neverovatnu energiju, koju ni ona sama nije očekivala i koju očigledno nije bilo moguće izvući ni jednom drugom metodom. Bilo je jasno takođe da rizična minimalna intervencija ne bi donela takve rezultate da prethodno besprekorna poljoprivreda u obliku biodinamike nije Elizabeti podarila savršeno zdravo voće.

Od tog trenutka, kombinacija autohtonih sorti, biodinamike i španskih amfora postaje zlatno pravilo vinarije Foradori.

Tiho i dosledno, kao sve što radi, Elizabeta je vremenom svoje životno delo iskusno i postepeno predavala u ruke svoje visoko školovane dece, Mirte, Emilia i Tea, koja nose prezime njenog preminulog supruga i doktora vinogradarstva Rajnera – Cirok (Zierock). Mirta je zadužena za poljoprivredu, Emilio za vinarstvo, a Teo je menadžer vinarije. Svi oni zajedno u stopu slede Elizabetine postulate: pratiti ritam prirode i u potpunosti zaokružiti prirodni ciklus na imanju – ljudski, životinjski i biljni.

Postepena transformacija porodične poljoprivrede i vinarstva koju je Elizabeta sprovela u poslednjih 30 godina dovela je do izvanrednih, autentičnih, velikih vina, izuzetne energije I elegancije. U tom smislu, Foradori je danas jedan od visokih standard u svetu vina, a Elizabetin uticaj na mlade generacije vinara u Italiji je nemerljiv.

Ona je zaokružila jednu drevnu filozofiju ciklusa prirode. Biodinamička proizvodnja je pomogla da vina pronađu sopstveni, individualni izraz teroara. A, njena deca nastavljaju njenu priču na impresivan način. Proizvodnju vina na imanju Foradori, njen naslednik Teo Cirok opisuje na sledeći način: “To je ‘hvatanje’ delikatnih različitosti u prirodi, slušanje prirode i očuvanje istinskog karaktera grožđa i mesta njegovog porekla”.

Teo, masterclass na Salonu u Hajatu 2021

I upravo Teo će vam ovu sjajnu priču o teroldegu i vinariju Foradori predstaviti uživo 14. decembra u Hajatu, uz čak devet fantastičnih vina. Otkrićete tada i zašto Elizabeta Foradori kaže: „Mi smo slobodni poljoprivrednici, ujedinjeni u poštovanju zemlje i njenog obilja. Sa strašću radimo na uzgoju biljaka koje održavaju svoju prirodnu ekspresivnost. Preobražavamo plodove naše zemlje za dobrobit onih koji ubiraju njenu dobrotu. Naš krajnji cilj je stvaranje harmonije između čoveka i prirode”.