img

100 BELIH SORTI STAROG SVETA: AIDANI

/
/
675 📖

Piše: Yiannis Karakasis MW

(Članak objavljujemo u okviru ekskluzivne saradnje sa Janisom Karakasisom, vodećim poznavaocem grčkog vina i nosiocem prestižne svetske titule Master of Wine, koji će biti i naš specijalan gost na 17. Beogradskom Salonu Vina, kada će održati Master Class upravo posvećen sorti Assyrtiko; originalni tekst na engleskom možete pročitati ovde; više o autoru pročitajte na kraju ovog članka)

Ukratko

Aidani je skriveni dragulj grčkih vinograda. To hrskavo aromatično grožđe spada među najstarije sorte zasađene na Egejskim ostrvima (1). Sazreva rano i zahteva da bude obrano u pravom trenutku, u suprotnom vino može da delaju pomalo “mlitavo”. Na Santoriniju šest proizvođača ima stoprocentno sortno vino od aidanija, ali on se mnogo više pojavljuje u kupažama sa asirtikom, u kojima može da učestvuje do 25%. Za Vinsanto taj procenat može da bude i veći.

Smatra se da aidani potiče iz okoline grada Adana (2) u jugoistočnoj Turskoj, ali ne postoje genetski dokazi za tu hipotezu. On zauzima površinu od svega 30 ha na Santoriniju, što ga čini raritetom, ali je to ipak druga bela sorta po rasprostranjenosti na ovom ostrvu, posle asirtika, odnosno treća uopšte, posle crvene sorte mandilarija (Mandilaria). Aidani je takođe zasađen na Parosu, Naksosu, Kritu i u nekim delovima Peloponeza.

Mirisi i ukusi

Proizvođači odavno koriste aidani za svoja slatka Vinsanto vina, najčešće uptavo kao antitezu asirtika, sa intenzivnim aromama jasmina, breskve, kumkvata, dinje ili tropskog voća kao što je liči. Aidani ima puterastiju teksturu i mnogo mekše kiseline. Čuveni proizvođač Paris Sigalas je jednom opisao asirtiko kao Alzas, a aidani, zbog njegove puteraste punoće, kao Burgundiju. Lefteris Anagnostu, iz vinarije Karamolegos, ističe i “slanu teksturu” aidanija u nekim berbama.

Santorini

U vinogradu

Aidani ima bledozelene listove, mirisne i glatke. Debela pokožica njegovih bobica može da izdrži žestoke letnje vetrove na ostrvima, ali je osetljiv na plesan, kao i na neuravnoteženost kalijuma i magnezijuma.

Smatra se produktivnom sortom, sa grozdovima koji mogu da budu teži od dva kilograma, kaže Janis Papaekonomu (iz vinarije Vassaltis), sa prinosima koji mogu da dostignu i 3.500 l/ha, za razliku od asirtika koji ne prelazi 2.500 l/ha. Zbog debele pokožice, neophodno je rafiniranje njegovih tanina i za to “postoje dve opcije”, kaže Paris Sigalas: “Ili ćete težiti zrelijem grožu u vinogradu ili odležavanju u hrastovini”.

Metju Argiros iz vinarije Argyros i Lefteris Anagnostu (Karamolegos) se slažu u oceni da je aidani zahtevna sorta grožđa. Sazreva neravnomerno, zbog čega berba mora da se obavlja “u više prolaza”, kako bi bilo ubrano grožđe sa optimalnim sadržajem kiselina, a pritom dozreva i kasno (4) i bere se kao poslednje grožđe (što nije lako ako je zasađen među drugim sortama).

Prema Stavrakisovoj Ampelografiji – zameće pupoljke sredinom marta (najčešće između 15-25. marta), cveta sredinom maja (između 15-20. maja), vreme šarka je kraj jula, a grožđe se najčešće bere krajem avgusta.

Stilovi i vinarski pristupi

Vinarija Argyros je prva proizvela sortni aidani 2003. i sa vinarijom Sigalas predstavlja pionire ove sorte. Postoje dva različita pristupa vinifikaciji, koji stilski teže ili ka punoći ili ka mineralnosti. Oba pravca (“zaštitni” ili oksidativni) imaju kompleksne primere, iako zreliji oksidativni stil predstavlja izazov za one koji teže optimalnom balansu vina. U svakom slučaju, teroar Santorinija ostavlja svoj karakterističan pečat u vinima, koji je snažniji od bilo kog sortnog izraza, a najupečatljivija je njegova krakteristična slanoća u najboljim primerima aidanija.

U poslednjim degustacijama, dva pomenuta glavna stila su se mogla prepoznati u testiranim uzorcima. Zreliji stil vina iz vinarija Sigalas i Hatzidakis bio je u kontrastu sa cvetnim, mineralnim stilom vina iz ostalih vinarija. Moguće je da bi aidani sa samo jednim “dodirom” hrasta ili u dužem kontaktu sa pokožicom grožđa (dužom maceracijom) mogao da donese i još neke, čak I upečatljivije primere aidanija kao sorte, ali, nažalost, nema dovoljno zasada da bi se sa njom šire eksperimentisalo.

Potencijal za odležavanje

Dok ne pokaže svoj puni potencijal i ne dokaže da je u stanju da bude “superstar” i kao samostalna sorta, aidani će i dalje svakako biti prvoklasni pratilac asirtiku. Aidani je odličan aperitiv zbog svoje aromatične, “cvetne” prirode, ali to ga istovremeno čini i odličnim pratiocem raznovrsne hrane.

Čini se da je pet godina siguran okvir za njegovo starenje, mada, što više proizvođača pokaže veru u ovu sortu, možemo očekivati i sve više vina sa potencijalom za dalju evoluciju. Koliko sam do sada shvatio, aidaniju pogoduje viša nadmorska visina da bi očuvao svoje kiseline i zato bi bilo zanimljivo videti kako se uzgaja na prohladnijim mestima i na većim nadmorskim visinama (5).

Pored toga, većina vinograda sa aidanijem je relativno mlado (do 20 godina), pa je verovatno još uvek rano da se procenjuje njegov pun potencijal.

Slaganje sa hranom

Vrhunski somelijer Teri Kandilis preporučuje: melitzanosaláta (salata od plavog patlidžana sa peršunom i crnim lukom)

Šta da probate

Pogledajte moje prikaze ovde.

Značajni proizvođači

Argyros, Gavalas, Hatzidakis, Karamolegos,Vassaltis

Izvori:

1) Venetsanos, G. (2016) Traditional Wine Making in Santorini, Santorini: Venetsanos winery
2) Stavrakas, E, 2010, Ampelography, Athens: Zitis, pp:249
3) Numbers of plantings are according to Rural Economy Department of Thira, March 2020
4) Stavrakas, E. (2010) Ampelography, Athens: Zitis, pp:235
5) Interview with Apostolos Thymiopoulos, owner of Acroterra.

YIANNIS KARAKASIS (MASTER OF WINE)

Janis Karakasis je rođen i odrastao u Atini. Vino je oduvek bila njegova pasija, a profesionalno je vinom počeo da se bavi nakon okončanja karijere vojnog pilota u grčkoj mornarici. Prestižnu svetsku titulu “Master of Wine” je dobio 2015.

Smatra se najvećim poznavaocem grčkih i kiparskih vina, a njegov sajt www.karakasis.mw njihovim “najsnažnijim glasom” u svetu. Redovni je saradnik čuvenog časopisa Decanter i uglednog sajta Džensis Robinson (Jancis Robinson) i zvaničan sudija na poznatom svetskom ocenjivanju vina Decanter World Wine Awards.

Njegova pasija su sorte grožđa koje su preživela filokseru i za koja smatra da su u stanju da iskažu neuporedivu klasu, kompleksnost i karakter. Govoreći o svom bavljenju vinom, Janis Karakasis kaže: “Vino nije odredište, već neprekidno putovanje. Grčka vina su čudesna – to je avantura još uvek neistraženog mora. Grčka je zemlja blagoslovena fascinantnim sortama grožđa i nekim od najuzbudljivijih teroara na svetu”.

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :