img

TVRDOŠKA “VELIKA REZERVA”, VELIKA ZAISTA

/
/
1339 📖

Trebinje sam prvi put video pre sedamnaest godina i ostao zauvek začaran gradom, vinom i ljudima.

Došao sam da bih snimio reportažu o Podrumima manastira Tvrdoš za TV emisiju Put Vina, a u njoj je zatim moja prva rečenica bila: “Tamo gde Trebišnjica protiče kao brojanica vremena, noseći vekove između vinove loze i kamena, tamo još iz kamena vino niče i u kamenu stoje podrumi manastira Tvrdoš...”

Da, zvučala je poetski, tako sam se i osećao u toj čudesnoj krševitoj zemlji i takvo osećanje me i sada uvek obuzme kada sam tamo, u tom gradu gde su se Balkan i Mediteran spojili na najlepši mogući način. I zato ovo nije i za mene ne može biti samo prikaz vina.

Imao sam veliku sreću i privilegiju da pomno pratim razvoj ove manastirske vinarije, gotovo od njenog samog – novog početka. Kažem “novog”, jer manastir Tvrdoš je jedan od najstarijih manastira na Balkanu. Iako je današnji manastir osnovan “tek” krajem 13. veka, kao zadužbina srpskog kralja Milutina, on baštini tradiciju skoro hiljadu godina starijeg manastira, koji je na istom mestu, na stenama iznad desne obale reke Trebišnjice, postojao još u 4. veku, a koji su prema predanju osnovali car Konstantin Veliki, utemeljivač hrišćanstva u Rimskoj imperiji, i majka mu Jelena.

Podrumi manastira Tvrdoš postoje najmanje 700 godina. To je i arheološki dokazano, a o njima živopisno svedoči i jedna srednjovekovna pesma u kojoj se pominju tvrdoške “manastirske izbe ispunjene vinom“. Imao sam svojevremeno neizmernu čast da budem “kum” nekim tvrdoškim vinima, a jedno od njih sam upravo zbog te pesme “krstio” imenom – “Izba”.

Današnji podrumi manastira Tvrdoš su, inače, sačinjeni od tri vinska podruma, a u najstarijem očuvanom, u 16. veku lučno ukopanom u steni ispod samog manastira, u velikim, stoletnim hrastovim bačvama odležava njihov najbolji vranac – u narodu čuven kao „Tvrdoško crno“. Samo desetak metara dalje, na samoj obali Trebišnjice je 2006. podignuta i nova vinarija, sa najsavremenijom opremom za preradu grožđa i proizvodnju vina. A godine 2012. sazidan je i jedan novi podrum, samo za odležavanje vina u malim buradima (baricima) od različitih vrsta hrasta.

Upravo u tom novom podrumu je 2008. počela i jedna nova velika “Tvrdoška” priča.

Te godine su Podrumi manastira Tvrdoš u vinogradu Mokro polje, površine tri hektara, pored Petropavlovog manastira, sa vinove loze stare oko 40 godina, ubrali, a zatim i probrali, jednu manju količinu fantastičnog vranca. Svima u vinariji je odmah bilo jasno da se radi o grožđu koje zaslužuje posebnu pažnju. Fermentacija je trajala 15 dana, a vino je odležavalo na komini jos 25 dana, sa idejom da se što više izvuku i tanini iz semenki grožđa.

To je na samom početku bilo jedno prilično ‘grubo’ vino” – priča nam Tihomir Kuduz, direktor vinarije: “Ali, bilo je očigledno da je reč o vinu sa izuzetnim potencijalom za dugo odležavanje i oblikovanje u drvetu”.

Nakon fermentacije, vino je odležavalo u novom podrumu, u vrhunskim francuskim baricima, do kraja 2012, a zatim prebačeno u stari podrum i u velike, stare hrastove bačve na dalje odležavanje. Sve u svemu, to vino je odležavalo punih 6 godina pre flaširanja u decembru 2014. Sve to, gotovo isto je ponovljeno i sa sledećom izuzetnom berbom u Mokrom polju 2009, koja je takođe ponela naziv: “Velika rezerva”.

Iz moje uvodne priče vam je već jasno šta ću o tim vinima reći u nastavku. Ja ovde ne mogu, a i ne želim da budem ništa drugo do krajnje subjektivan. S druge strane, ako ćemo pošteno, objektivnost u ocenjivanju vina i ne postoji. Reč je samo o tome da li imate poverenje u nečiju ocenu, odnosno u iskustvo i ukus tog ocenjivača, da biste mogli da mu verujete na reč.

Što se mene tiče, ja vam ovde dajem reč da nećete pogrešiti ako budete bili u prilici da kupite bilo koju od ove dve dosadašnje berbe Velike rezerve Podruma manastira Tvrdoš. Bilo ih je veoma malo u prodaji, svega oko 1.000 boca, nisu to ni jevtina vina, koštaće vas sigurno oko 40-50 €, ali mislim da oba vrede svaku paru… ako ih još uopšte ima.

Ta dva vina, dva čistokrvna hercegovačka vranca, vrede te pare već samim svojim kvalitetom, a zatim na vrednosti počinju da dobijaju iz još nekoliko razloga. Stilizovani crveni pečat na njihovim etiketama je, po mom mišljenju, dokaz ne samo jednog sjajnog izraza same sorte i njenih dometa, nego i pečat jednog autentičnog, fantastičnog podneblja, onog hercegovačkog, trebinjskog… “ gde Trebišnjica protiče kao brojanica vremena, noseći vekove između vinove loze i kamena”.

Obe berbe su stilski bliske. U samoj srži oba vina je prefinjena voćnost. U berbi 2008. to su upečatljive arome crnih ribizli, kupina, zrelih trešanja i sladića, sa uveliko razvijenim sekundarnim i tercijalnim tonovima: šumskog tla (mahovine), dima, ćumura i lista (hercegovačkog) duvana. U berbi 2009 se gotovo sve to ponavlja, uz nešto snažnije tonove trešanja/višanja i brusnica. Oba vina imaju upečatljivo baršunastu teksturu i – neverovatnu svežinu! Berba 2008, koju sam već dosta puta do sada probao, danas 23. juna 2020, skoro 12 godina posle berbe i dalje ima svežinu mladog vina i nagoveštava da će u toj kondiciji biti još najmanje sledećih 12 godina. Isto važi i za berbu 2009. Ko bi očekivao takvu svežinu sa vrelog hercegovačkog kamena!

Oba vina su slične alkoholne snage (14.8% berba 2008, 14.5% berba 2009), u oba vina su tanini sjajno integrisani i oba zaslužuju da budu zapamćena i istaknuta ne samo na našoj regionalnoj vinskoj sceni. “Velike rezerve” Podruma manastira Tvrdoš su vina koja sa puno samopouzdanja mogu da izađu na crtu i najvećim vinima “preko puta” – mislim na vina južne Italije, pre svego na primitivo iz Pulje i aljaniko iz Kampanije i Bazilikate. Sam vranac, kao sorta, obećava i mnogo više i ja sam ubeđen da će jednog dana, uskoro, on biti novo veliko “otkriće” vinskog sveta, barem onoliko koliko je to recimo bio grčki asirtiko u poslednjoj deceniji. Tvrdoška “Velika rezerva” je, što se mene tiče, jedan od kamena temeljaca te buduće priče. Zbog toga željno iščekujem njeno sledeće izdanje iz berbe 2016 koju, kao „en primeur“, kako nam je Tihomir najavio, možemo da očekujemo već na Wine Masters-u u hotelu Hyatt 10. decembra.

A u vezi s tim, evo još jednog mog ličnog obećanja: ukoliko do tada ne uspete da pronađete nijednu “Veliku rezervu” – na predstojećem 17. Beogradskom Salonu Vina, 11-12 decembra, mi ćemo svakako organizovati jednu posebnu degustaciju sva tri vina: 2008, 2009, 2016! I zajedno ćemo proveriti koliko sam u ovoj priči bio subjektivan.

I na kraju, da kažem i ovo: istočna Hercegovina, Trebinje, to je vinski region u uzletu i sa velikim potencijalom razvoja. On ima jasan i autentičan vinogradarski profil (žilavka, vranac) i neka od najboljih vina na Balkanu, fantastičnu tradicionalnu kuhinju (zamislite samo cicvaru sa medom, raštan sa suvim mesom ili jaretinu/kozetinu ispod sača), Trebišnjicu, Tvrdoš… i mnogo toga još!

Pa, ukoliko se još uvek lomite oko toga gde ćete ovog leta – probajte Trebinje. Neće vas izneveriti ni vino ni hrana. Ni ljudi.

Slavomir Ćirović

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :