img

ŠTA SU TAČNO AUTOHTONE SORTE GROŽĐA?

/
/
990 📖

Bogatstvo je u različitosti. Svet je na tome zasnovan. Globalizacija, uniformnost, monopol i dominacija bilo koje vrste, sve ono što umanjuje kulturnu raznolikost sveta istovremeno osiromašuje svakoga od nas. Zato vino ima i tu posebnu, kulturološku ulogu, jer ono sobom nosi priču o svom specifičnom geografskom poreklu, o svom podneblju, o vinogradu iz kojeg potiče. I u sebi uvek ima nešto što vas povezuje sa tim podnebljem iz kojeg dolazi i ljudima koji ga stvaraju. To je i najšira priča o teroaru.

Glavna karakteristika modernog sveta vina je da je on u stalnom pokretu, u stalnom traganju i otkrivanju novih (ili starih) sorti grožđa, novih tipova vina, novih (ili starih) vinskih regiona. Pravi ljubitelji vina su otvoreni i zainteresovani za svaku takvu novost. A, ponekad je to „novo“ zapravo vrlo staro.

Ove prve dve decenije 21. veka su donele nekoliko uzbudljivih i vrlo dinamičnih trendova koji to snažno potvrđuju. Zanimljivo je da, kada se pogleda njihova suština, svi ti trendovi (organska proizvodnja, biodinamika, “oranžna” i “low intervention” vina, vina sa starih loza itd.), mogli bi da se posmatraju i kao samo jedan trend – povratak korenima. U tom kontekstu, jasno je i zašto se u poslednjih dvadeset godina toliko priča i piše o autohtonim sortama grožđa. Zašto sve više vinarija, vinogradara i vinara traga i zatim obnavlja neke stare, često zaboravljene, pa i gotovo izgubljene sorte.

U današnjem svetu vina, gde u svakom vinskom regionu, pa čak i u Kini i na Tajlandu, možete pronaći odlična vina od tzv. internacionalnih sorti grožđa, autohtone sorte su postale izuzetno značajna komparativna prednost. Biti drugačiji, prikazati specifičnosti svog podneblja, svog vinograda, na što upečatljiviji način, to je oduvek bio osnovni poriv svih vinogradara i vinara, a na globalnoj vinskoj sceni, koja vrvi od sličnih vina, to je postala gotovo vrhovna zapovest. Zato autohtone sorte grožđa, koje prirodno nose predznak autentičnosti, postaju sve značajnije.

I mi smo na tom putu. Pre više od 200 godina (1816), arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj gori i jedan od naših prvih stručnih pisaca o vinogradarstvu, Prokopije Belić je u svom čuvenom delu „Soveršeni vinodelac“ naveo više od 30 različitih sorti “vinove loze koje se u Sremu najviše podhranjuju i obdelavaju“, a koje bi se danas mogle smatrati autohtonim. Danas ih imamo manje od deset. Ali, priča se razvija.

Svake godine se pojave poneki novi prokupac ili tamjanika; crna tamjanika je već izašla iz areala Negotinske krajine; vinarija Matalj je svetu predstavila zaboravljenu bagrinu; vinarije Tonković i Maurer vraćaju kadarku u Vojvodini; nadamo se daljem razvoju smederevke; Kosta Botunjac je spasao gotovo izgubljenu župsku sortu jagodu; možemo da pričamo i o grašcu, kao autentičnom sremskom izdanju italijanskog rizlinga, a sve više se sade i domaće hibridne sorte, kao morava, koje su stvorili naši naučnici, polazeći upravo od specifičnosti našeg podneblja.

Sa razvojem trenda autohtonih sorti grožđa, sve značajnija se postala i moderna naučna istraživanja, genetika grožđa je u poslednjih dvadeset godina otkrila brojne neočekivane veze među nekim sortama, i sve više se iskazuje potreba da pojam “autohtone sorte” bude što jasnije definisan.

Autohtone sorte su one koje rastu tamo gde i mi rastemo

Definicija autohtonih sorti nije baš tako jednostavna kao što izgleda na prvi pogled. U okviru tog pojma se vrti dosta sličnih, ali i razlićitih izraza: “domaće sorte”, “lokalne”, „endemske“, “odomaćene”, “tradicionalne”, “istorijske”, čak i “domorodačke”.

U tom kontekstu, pojavljuje se i mnogo zanimljivih pitanja, kao što su recimo da li se pino noar i dalje može smatrati autohtonom sortom Burgundije ili kaberne i merlo autohtonim sortama Bordoa? Neki stručnjaci će reći da one to i dalje jesu, bez obzira na njihov današnji internacionalni status. Drugi će reći da one to jesu bile, ali pre nekoliko stotina godina. Isto važi i za mnoge druge “internacionalne sorte”: šardone, sovinjon blan, rizling, kaberne fran, sira/širaz, pino gri/griđo, grenaš

Sa definisanjem moramo da krenemo od početka, od same reči “autohtono”.

Ona je nastala od dve grčke reči: αὐτός, koja znači “sam” i χθών – “zemlja”. Pojam je osmišljen kao definicija porekla uopšte, ne samo biljaka ili životinja, već i ljudi. Stari Grci su, recimo, tim pojmom označavali “izvorne” žitelje neke zemlje ili nekog kraja. Stari Rimljeni su koristili pojam istog značenja – “aborigen” i mi, istom smislu, kažemo “domoroci”. “Autohtono” je, znači, nešto izvorno – “domorodačko”.

U kontekstu vinogradarstva, autohtonom sortom se, uopšteno rečeno, smatra sorta grožđa koje je karakteristična za određeno područje, koja je dugo rasla samo u tom području ili je, istorijski gledano, veoma dugo na tom području, iako možda i ne potiče baš odatle.

Ta sorta može da bude rođena “prirodnim putem”, zahvaljujući osobenim klimatskim uslovima, geografskom položaju, specifičnostima zemljišta, načinima njegove obrade, načina uzgoja grožđa. Ona može da nastane i prirodnim, spontanim ukrštanjem sa drugim sortama na tom području, ali i ljudskom intervencijom u tom procesu.

Zbog uspešne adaptacije na određeno podneblje i dugotrajnog povezivanja sa svim značajnim faktorima tog podneblja, vina od autohtonih sorti grožđa snažno izražavaju svoj teroar i najdirektnije ističu njegovu autentičnost.

Ova glomazna definicija može da se skraćuje na razne načine. Pre godinu dana, u jednom usputnom razgovoru, najveći stručnjak za italijansko vino, Ijan d’Agata, autor sjajne knjige “Native Wine Grapes of Italy” i osnivač festivala vina od autohtonih sorti grožđa “Indigena” nam je sve ovo lepo sažeo u jednoj rečenici: “Autohtone sorte su one koje rastu tamo gde i mi rastemo”. U toj rečenici se, naravno, podrazumeva sve ono gore već rečeno, a pre svega istorijsko prisustvo tih sorti na određenom području.

Favorizovanje autohtonih sorti ne znači automatski i bilo kakvo umanjivanje značaja tzv. internacionalnih sorti grožđa u stvaranju autentičnih vina nekog vinskog regiona ili čak u stvaranju specifičnog identiteta neke vinske zemlje. Mnoge zemlje i mnogi vinski regioni danas su svetski prepoznatljivi po vinima od internacionalnih sorti grožđa: Australija po širazu; Argentina po malbeku; Novi Zeland po sovinjon blanu; Amerika po zinfandelu (koji je u stvari primitivo-crljenak-kratošija); Južna Afrika bi uskoro mogla da se proslavi kaberne franom, koji intenzivno sadi u poslednjoj deceniji.

Najslavnija vina sveta su i dalje uglavnom od internacionalnih sorti grožđa i one sa sa razlogom nazivaju i “velikim sortama”. Ali, u samom vrhu su danas sve češće i vina koja su kao pupčanom vrpcom vezana za svoje podneblje. Ima tempranilja, sanđovezea ili nebiola i izvan Španije, Toskane ili Pijemonta, ali apsolutno nigde drugde one nisu dale takve rezultate kao u svojim zavičajima. I to je, takođe, jedna važna derfinicija autohtonih sorti grožđa – vezanost za jedno podneblje.

U svetu postoji više od 10.000 različitih vinskih sorti grožđa, ali većina ipak nije u komercijalnoj upotrebi. U čuvenoj enciklopediji Džensis Robinson “Wine Grapes” se, recimo, navodi da se za proizvodnju vina koristi tačno 1.368 različitih sorti . U nekim drugim izvorima se pominje da ih je oko 1.500. Ostalo su sorte koje su nestale ili su pred nestankom, zatim hibridi koji još nisu ušli u upotrebu ili sorte u kolekcijama univerziteta i instituta širom sveta.

I ta brojka od 1.368 sorti je ogromna, pa ipak ona ne znači da će dominacija internacionalnih sorti ikada biti stvarno ugrožena. Čak i da se trend popularnosti autohtonih sorti grožđa nastavi još većim usponom, ostaje činjenica da se od oko 50 sorti grožđa proizvodi više od 90% ukupnog svetskog vina. A kaberne, merlo i šardone će vladati još dugo.

Ali, na kraju krajeva, kada je reč o autentičnosti vina neke zemlje ili vinskog regiona, sorte grožđa su samo jedan od činilaca, tu su i svi ostali: klima, podneblje, zemljište, ekspozicije, nadmorske visine, način ugajanja vinograda, vinifikacija, odležavanje vina… Čovek. Ili jednom rečju – teroar.

Teroar je iznad samih sorti. Kada je teroar u vinu u prvom planu, onda će se dva kabernea ili šardonea razlikovati čak i kada su iz dva vinograda koje deli samo nekoliko metara. Ako se vinar trudi da u svom vinu istakne sve pomenute specifičnosti i njegov kaberne ili šardone će biti drugačiji od drugih. Biće autentičan. U tom smislu, kada u ruci držite čašu dobrog i autentičnog srpskog vina, manje je važno da li je u njoj kaberne ili prokupac. Međutim, kada je u pitanju prepoznatljivost našeg vina na svetskom nivou, onda je prokupac svakako u velikoj prednosti.

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :