CHARDONNAY
Od - Šardone je najrasprostranjenija bela sorta grožđa u svetu, sa čak 211.000 ha (prema podacima iz 2018)
- Uzgaja se u svim vinskim regionima, ima internacionalni status, a najznačajniji je u Burgundiji, Šabliju i Šampanji
- Nastao je spontanim ukrštanjem drevne bele sorte gua blan (Gouais Blanc) sa pino noarom i/li sivim i belim burgundcem (pogledajte: “Da li ste čuli za hunsko grožđe”)
- Ime je dobio po istoimenom selu “Chardonnay” u Burgundiji
- Lako se prilagođava na različite klimatske uslove i tipove zemljišta i zbog toga je dobio nadimak “kameleon”
- Sjajno reaguje na gotovo sve vinarske postupke i zato ga često nazivaju i “vinarskim grožđem”
- Odlično se “slaže” sa hrastom – kompleksna, barikirana vina od šardonea su u stanju da se razvijaju godinama
- Proizvodi se u svim stilovima vina – od penušavih do slatkih
- Izvanredan je i u kupažama, a najbolje se slaže sa sortama: šenen blan (Chenin Blanc), gevurctraminer (Gewurztraminer), pino blan (Pinot Blanc), pino gri (Pinot Gris), rusan (Roussanne), Vermentino, vionje (Viognier), kao i sa pino noarom (Pinot Noir) u šampanjcu
- Najskuplji šardone košta neverovatnih 9.400 €: Domaine Leflaive Montrachet Grand Cru
֎
Mirisi i ukusi šardonea
Šardone je popularan zbog svojih bujnih voćnih mirisa i ukusa, kao i zbog fantastične, kremaste teksture. S obzirom na to da snažno upija teroar i da sjajno reaguje na odležavanje u različitim hrastovim buradima, dijapazon njegovih aroma i stilova je izuzetno širok: od intenzivne voćne svežine mladih vina, preko kompleksnih tonova stečenih vinifikacijom i odležavanjem u buradima, pa sve do izrazite mineralnosti “a la Šabli”.
Njegove primarne sortne arome se kreću u voćnom okviru (jabuka, kruška, breskva, dinja, tropsko voće i citrusi). Tokom vinifikacije i malolaktičke fermentacije najčešće stiče arome badema/marcipana, lešnika i mlečnih karamela, a u razmeni sa hrastom dobija tonove vanile, kokosa, cimeta, prepečenog tosta. Njegova mineralnost (kao u šabliju) često podseća na kremen.
֎
Glavni regioni šardonea
Burgundija
Burgundija je kolevka šardonea. Ko zna kada – spontanim ukrštanjem drevne sorte grožđa “gua blan”, koju je najverovatnije rimski imperator Probus doneo u Galiju iz Panonije, sa sortama iz familije pinoa (noar / gri / blan) – šardone je rođen možda upravo u okolini sela “Chardonnay” po kojem i nosi ime.
Burgundski tron deli sa svojim roditeljem – pino noarom, i u prestižnim Grand Cru zonama Monraše (Le Montrachet, Puligny-Montrachet, Chassagne-Montrachet, Chevalier-Montrachet, Bâtard-Montrachet) i Korton-Šarlemanj (Corton-Charlemagne) rađa najskuplja, a po mnogima i – najbolja bela vina na svetu.
Šabli
Šabli je varošica od oko 2.500 stanovnika, okružena vinogradima pod šardoneom, smeštena na oko 100 km severozapadno od glavnih vinogradarskih zona Burgundije.
Izrazita suvoća, svežina, preciznost, energija, dinamičnost su glavne osobine vina iz Šablija, u svim kategorijama. U dve najviše kategorije (Premier Cru i Grand Cru) sve to zaokružuje fantastična, često i neuporediva mineralnost. Gotovo da nema stručnjaka koji se neće složiti sa ocenom da je šabli nemoguće “presaditi” na neko drugo mesto izvan Šablija. Najviše što će za neki drugi, po nečemu sličan šardone, većina stručnjaka kao pohvalu reći će “a la šabli”, ali šabli ostaje unikatan.
Taj šardone iz podneblja sa oštrim zimama i relativno kratkom sezonom sazrevanja, sa jedinstvenog zemljišta sačinjenog od sivog krečnjaka, gline bogate mineralima i fosilizovanih praistorijskih školjki – nemoguće je kopirati. To su vina u kojima možete namirisati školjke i morsku so, zajedno sa citrusima, uživajući u talasu svežine i mineralnosti. To su takođe izuzetno skladna vina, čija “težina” retko kad dostiže 14% alkohola.
Detaljno o šabliju – u tekstu „Chablis u 10 koraka“.
Šampanja
“Blanc de Blancs” ili “belo od belog” je šampanjac posebnog stila, vino koje nastaje od čistog šardonea (vrlo retko i od pino blana). Šardone je najskuplje grožđe u Šampanji i zato ovo penušavo vino često nazivaju i “belim zlatom” (više u tekstu: „Šta je Blanc de Blancs„)
Vina “blan de blan” danas obuhvataju svega 5% ukupne proizvodnje šampanjca. Za to postoji nekoliko razloga, a glavni se ogleda u činjenici da u sortimentu šampanjskih vinograda šardone obuhvata svega 30% (pino menije 40%, pino noar 30%). Imajući u vidu to da u svim šampanjskim kućama osnovu proizvodnje čine vina koja nastaju prilično ravnomernom kupažom sve tri sorte, jasno je da većina šardonea odlazi na kupaže. Vrlo malo grožđa ostaje za “blan de blan”, a pritom to mora da bude i najbolji mogući šardone.
S obzirom na to da je ovde reč o sortnom šampanjcu, za njega je teroar veoma važan, što nije slučaj sa standardnim šampanjcima. U Šampanji se šardone uzgaja u dve zone: Kot de Blan (Сote des Blancs) i Kot de Sezan (Cotes de Sezanne). Tamo su vinogradi brdima zaštićeni od surovih istočnih i severnih vetrova, a izloženi su toplim zapadnim vetrovima. Šardone iz Kot de Blana smatra se najboljim u Šampanji.
֎
Hrana uz šardone
Generalno gledano, šardone ima izuzetno širok dijapazon slaganja sa hranom, jer se i pojavljuje u ogromnom broju različitih stilova, u zavisnosti od teroara, vinifikacije, načina odležavanja. Naravno, uz određena jela će bolje ići sveži ili penušavi nego barikirani šardone i obrnuto. Ali, jedan od razloga svetske popularnosti šardonea se ogleda i u njegovoj širini kada je na trpezi. On je u stanju da obuhvati vrlo širok raspon različitih vrsta jela, od salata do mesa (naročito sa prelivima) i odležalih sireva. U tome mu značajno pomažu i njegove prirodne dobre kiseline i bogata tekstura.
Kada je reč o konkretnim jelima pogledajte i tekst “15 najboljih salata uz šardone”, a ovo su naši generalni predlozi:
Prikazi vina
