ALBILLO

U poslednjih dvadeset godina veliki broj španskih vinara je posebnu pažnju posvetio vinogradima sa starim čokotima, zapuštenim teroarima i skoro nestalim autohtonim sortama grožđa, spasavajući ih od izumiranja i zaborava. Jedna od takvih sorti je i albiljo (Albillo), bela španska sorta grožđa poznata i pod imenima: Albillo Mayor i Albillo Real – čije poreklo još uvek nije utvrđeno.

Ovu sortu su pod svoju zaštitu posebno uzele neke mlade vinarije u regionu Ribera del Duero, koje se bave organskom i biodinamičkom proizvodnjom, najčešće u obnovljenim starim vinogradima na velikim nadmorskim visinama.

Inače, glavni regioni ove sorte su, pored Ribere (gde nosi naziv Albillo Real), još i Avila, Salamanka i Zamora, ali i Madrid, odnosno vinogorje koje okružuje špansku prestonicu, gde albiljo sve više postaje vodeća sorta regiona, pod imenom Albillo de Madrid. Uz njih, albiljo je sve značajniji i u regionu Kastilja-Leon (Castille-León), posebno u vinogradima oko Burgosa, Segovije i Valjadolida, gde je poznat kao Albillo Mayor.

Nekada je albiljo tradicionalno dosta korišćen u kupažama i to – u crvenim vinima, a najčešće uz garnaću (Garnacha; šp. grenaš). Iz sličnih razloga kao što se vionje i danas koristi u Dolini Rone, posebno u oblasi Kot-Roti (Côte Rôtie) – da bi doprineo aromatici, glatkijoj teksturi i omekšavanju tanina.

Kada je reč o albilju, ta njegova uloga je posebno poznata u kultnom španskom vinu Vega Sicilia iz Ribere del Duero, u kojem je (u starijim berbama) uz tempraniljo, kaberne sovinjon, merlo i malbek gotovo uvek bio i mali procenat albilja. U novijim berbama Vege albilja više nema, ali ne znači da ga neće biti ni u budućnosti, jer vinarija i dalje neguje jednu malu parcelu sa ovom sortom. Pritom, sve češće se u drugim regionima ponovo pojavljuju crvena vina sa ponekim procentom albilja.

Uljasta tekstura, tropsko voće i pčelinje saće

Albiljo sazreva rano, sredinom avgusta. Ima male grozdove i sitne bobice bledozelene boje.

U sortnim vinima pleni voćnim aromama, najčešće – kajsije, tropskog voća (ananasa) i citrusa (grejpfruta). Karakteristični su i tonovi ruže, a u zrelijim i vinima odležalim u hrastovini pojavljuju se tonovi lipovog meda ili pčelinjeg saća, koje kao posebno upečatljive ističe i poznata Džensis Robinson u jednom članku posvećenom albilju.

Albiljo nema prirodno visok sadržaj kiselina, ali vina iz vinograda sa većih nadmorskih visina ipak pokazuju izvanrednu svežinu, zadržavajući pritom njegove glavne osobine, a pre svega izuzetnu viskoznost i gustu, uljastu teksturu.

Najbolja vina danas dolaze uglavnom iz visokih vinograda, sa vrlo starih loza i najčešće odležavaju u hrastovim bačvama od 500-700 litara; ne predugo, uglavnom 8-10 meseci. To potvrđuju i ova četiri, verovatno trenutno najbolja vina od ove sorte:

• Dominio del Águila Albillo Viñas Viejas iz regiona Kastilja-Leon, iz vinograda starijih od 100 godina, sa čak 900 m.n.v; vino je odležavalo 10 meseci u bačvama, a berba 2016 je od Parkera (Wine Advocate) dobila 97 poena.
• Bodegas Ponce ‘Reto’ iz Kastilja-La Manče – 700 m.n.v, 8 meseci u bačvama od 600 litara (berba 2018 – Parker 93).
• Bodega Maranones Picarana – stoprocentni albiljo iz madridskog vinogorja, iz 4 vinograda starih oko 70 godina, sa 650-850 m.n.v (10 meseci u francuskim bačvama od 500-700 l)
• Bernabeleva Navaherreros Blanco – kupaža albilja (70%) i makabea (Macabeo 30%), takođe iz okoline Madrida, iz vinograda 25-80 godina, sa 830 m.n.v; fermentacija i odležavanje u različitim hrastovim bačvama 9 meseci.

Najpoznatiji proizvođači

Dominio del Aguila, Bodega Maranones, Ermita del Conde, Bernabeleva, Bodegas Ponce, Kirios de Adrada, Bodegas Valduero, Bodegas Clunia…

Prosečne cene najboljih vina: 15-20 €

U domaćim vinotekama

Bodegas Valduero Garcia Viadero Albillo – oko 16 €