img

100 BELIH SORTI STAROG SVETA: ALBARIÑO

/
/
761 📖

Albarinjo je zvezda vinogorja Rias Bajšas u Galiciji

Na dalekom severozapadu Španije, na obalama Atlantskog okeana, odmah iznad Portugala, smeštena je Galicija, živopisni region, iscrtan zelenim brdima, visokim liticama i razbacanim morskim uvalama, koje se ovde nazivaju „rias“.

Rias Bajšas (Rías Baixas), u slobodnom prevodu – “donja uvala” ili “donji zaton” – predstavlja jedno od najlepših španskih vinogorja, a u njemu je glavna zvezda albarinjo (Albariño) – grožđe od kojeg nastaje najcenjenije špansko belo vino današnjice i koje u ovoj oblasti zauzima čak 90% svih vinograda.

Albarinjo ima relativno niske prinose. Kada se uzgaja na kamenitom zemljištu (granit je karakterističan), ima izraženiju mineralnost i strukturu, a na peskovitom zemljištu daje mekanija i punija vina. Tokom vinifikacije, odlično reaguje na malolaktičku fermentaciju, kao i na fermentaciju i odležavanje u bariku.

Uzgaja se i u Portugalu (alvarinjo – Alvarinho) gde se koristi za “vinjo verde” (Vinho Verde), a sve više i u Australiji i Americi.

Albarinjo je sličan rajnskom rizlingu

O poreklu albarinja postoji nekoliko teorija. Najstarija, koju zastupa i slavni španski vinar Migel Tores, jeste ona koja tvrdi da je albarinjo nastao od rajnskog rizlinga. Taj rizling, najverovatnije klon iz Alzasa, doneli su, navodno, nemački monasi koji su u 13. veku hodočasničkim putem Sv. Jakova stigli u Santjago de Kompostelu, a zatim tu osnovali manastir i zasadili vinograde.

Po drugoj – zasadili su ga cistercijanski monasi iz Burgundije u 12. ili 13. veku. I opet je to, navodno, bio alzaški rizling. Zastupnici ovih teorija, kao dokaze, nude ampelografsku sličnost rizlinga i albarinja, slične arome ove dve sorte, ali i etimološko poreklo albarinja, jer bi u prevodu naziv „alba-rinjo“ mogao da se prevede kao “belo-rajnsko”, „belo sa Rajne“.

Tražeći njegovo poreklo, stručnjaci su ga često upoređivali i sa gevurctraminerom (Gewurztraminer) i francuskim sortama vionje (Viognier) i petit mansan (Petit Manseng), najčešće zbog sličnog spektra sortnih aroma.

S druge strane, regulatorni savet vinogradarske oblasti Rias Bajšas ne prihvata ni jednu od navedenih teorija i izričito tvrdi da je albarinjo autohtona sorta te oblasti.

Cvetno-voćni buke, uljasta tekstura i nežne kiseline

I dok se eksperti decenijama spore oko porekla albarinja, za to vreme je ova sorta zauzela prvo mesto među belim sortama Španije. Neka od najboljih i najskupljih španskih belih vina su stoprocentni albarinjo.

Rias Bajšas je podeljen na nekoliko vinogradarskih zona. Neke su u ravnicama, a neke u brdima, pa im je i zemljište različito, tako da je vrlo teško govoriti o istovetnim karakteristikama vina, ali degustatori se generalno slažu da se albarinjo prepoznaje po cvetno-voćnim aromama, dok se za ukus može reći da je svež, blago uljast i da u njemu dominira voće, najčešće tropsko voće i/li citrusi. Vina imaju odličan prirodni balans šećera i kiselina.

Boja je najčešće slamasto žuta, sa zlatnim ili zenkastim odsjajima. Cvetne arome uglavnom podsećaju na livadsko belo cveće, ponekad i na med, dok voćne arome imaju veoma širok dijapazon: jabuka, kruška, kajsija, breskva, dinja, ananas i citrusi (najčešće – grejpfrut, lajm i limun). Začinski tonovi uglavnom nagoveštavaju sveže začinsko bilje: slatki koren, divlju mirođiju, komorač i đumbir. U zavisnosti od teroara, vino može da ima i manje ili više izraženu mineralnost i izvesnu slanoću.

Tradicionalno, fermentacija albarinja se sprovodi na niskim temperaturama, a vino se flašira odmah na proleće. Nova generacija vinara sve više eksperimentiše sa dužim maceracijama, malolaktičkom fermentacijom, ali i dužim odležavanjem u hrastovini i na talogu kvasaca.

Alkoholna snaga klasičnog albarinja najčešće varira od 11.5 do 12.5%. Vina se obično piju dok su još mlada, mada mnogi smatraju da su najbolja u uzrastu od dve do tri godine. Najbolje berbe mogu da se čuvaju i čitavu deceniju.

Obala morskih plodova

Galicija, zeleni kutak Iberijskog poluostrva, poznata je i pod nadimkom „A Costa do Marisco“ – „Obala morskih plodova“. Brojne vrste školjki i rakova, lignje, dagnje i hobotnice, oslić, iverak, riba list, brancin, na žaru ili u galicijskom sosu od paprika, poznatom kao “Kaldeirada” – nalaze sa na svakodevnoj trpezi stanovnika Galicije. Albarinjo je izuzetno važan deo te svakodnevne trpeze.

Najznačajniji proizvođači

Martin Codax, Bodegas del Palacio de Fefinanes, Albamar, Bodegas Forjas del Salnes, Zarate, Raul Perez, Gerardo Mendez, Rodrigo Mendez, Vina Nora, Eladio Pineiro, Pazo de Senorans

Prosečne cene najboljih vina se uglavnom kreću u rasponu od 20-35 €.

U domaćim vinotekama

Alba de Vetus Albariño – oko 12 €

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :