SVE BOJE ROZEA (Francuska)

(pročitajte i prvi deo ove priče)

“Roze je nekada bila boja, sada je to ime vina”, slogan je provansalske vinarije Château Gassier, koji odlično prikazuje modernu istoriju i evoluciju, ali i današnju tržišnu poziciju rozea u svetu vina. U stvari, možda je i najbolji izraz “revolucija”, koji je u naslov svoje odlične knjige o rozeu stavila Elizabet Gabaj, a koju smo pominjali u prvom delu priče (“Rosé, Understanding the Pink Wine Revolution”).

Za tu revoluciju su zaslužna vina Provanse, ali isto toliko i svi ostali svetski vinski regioni koji su se nadovezali na klasičan provansalski stil rozea. U tom smislu je zanimljivo da je do samo pre sedam godina manje od jedne trećine svetskih rozea sledila Provansu, a danas ih je takvih na svetskom tržištu više od 60% .

Francuska je najveći svetski proizvođač, ali i potrošač rozea. S obzirom na veliki izvoz iz Provanse, oni čak i uvoze velike količine rozea – najčešće rinfuznog i najviše iz Španije, koja je inače i najveći svetski izvoznik rozea (najviše upravo u rinfuzi). Od ukupnog španskog izvoza rozea Francuzi uvezu čak 27%. Iz tog podatka se pomalja i više nego zanimljiva činjenica da sami Francuzi nisu ekskluzivno okrenuti provansalskom stilu rozea, jer španska ružičasta vina su uglavnom tamnija, čak i klasične ružice, češće dobijene metodama direktnog presovanja groža ili metodom “saignée” (o kojima smo pisali u prethodnom delu), a ne kratkotrajnom maceracijom, vodećom metodom u Provansi.

Za Francuze je Provansa glavni simbol rozea, ali oni isto tako piju i sva ostala svoja ružičasta vina – roze iz Tavela, Langdok-Rusijona, Anžua, koja su takođe često tamnija od klasičnih provansalskih rozea. Za njih je roze pre svega simbol sunca, najčešće sunčanih plaža i uživanja kraj bazena, generalnog uživanja u proleću i letu, ali isto toliko i zimskog sunca, jer oni roze najčešće piju i na skijanju – après-ski, kako oni kažu. Roze je za Francuze stil života, a nijanse boja i stilova očigledno nisu presudne, iako je Provansa uvek na prvom mestu.

Šta je uopšte “klasičan” roze? Ako bismo prihvatili da je Provansa parametar tog stila, onda bismo najuopštenije mogli reći da su to vina svetloružičaste boje, suva i prepuna svežine, vina koja se. pretežno piju u prvoj godini posle berbe. Po stilu i aromatici sa mnogo razigranih cvetnih i voćnih tonova, uz osvežavajuće kiseline, ona su bliska svežim belim vinima.

Taj stil je odlično objasnio Fransoa Maton, suvlasnik čuvene vinarije Château Minuty, sledećim rečima: “Provansalski roze bi trebalo da bude lak za uživanje, ne jednostavan već lagan. Ono što želite od rozea iz Provanse jesu: lakoća, svežina i elegancija”.

Ružičasta vina sa tim osobinama su tokom poslednje decenije pokorila svet.

Provansa

Već sama reč “Provansa” kod većine ljudi budi asocijacije na sunce koje obasjava ružičaste krovove idiličnih sela, na Azurno more i more mirisnih trava. Te pastoralne slike, koje su o Provansi stvarale generacije pesnika i slikara, nisu daleko od istine. Roze je tim slikama dodao i nove nijanse.

Provansa je ne samo jedna od najlepših nego i jedna od istorijski najznačajnijih francuskih pokrajina. Obuhvata prostranstvo zapadnih Alpskih planina i obalu Sredozemnog mora od Nice do Marseja, kao i morsko zaleđe, sežući duboko u kontinent, sve do Avinjona.

Iako Provansa ima najdužu tradiciju vinogradarstva u čitavoj Francuskoj, koja potiče još iz doba grčkih kolonija u 7. veku p.n.e, ona danas ipak ne može da se poredi sa svojim susedima – dolinom Rone i Langdok-Rusijonom. Osim, kada je reč o rozeu, naravno, koji ima svetsku reputaciju.

Glavne sorte Provanse su: grenaš (Grenache), sira (Syrah), murvedr (Mourvedre), sanso (Cinsaut), karinjan (Carignan) i kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon) – za roze i crvena vina, odnosno kleret (Clairette), unji blan (ugni Blanc), kolombar (Colombard), burbulenk (Bourboulenc), rol (Rolle), semijon (Semillon) i sovinjon blan (Sauvignon Blanc) – za bela vina. Što se rozea tiče, to su najčešće grenaš , sanso i murvedr. Iako se po apelacijama provansalski rozei razlikuju, kao njihove zajedničke tipične osobine bi, pored pomenute lakoće, svežine i elegancije, mogle da se izdvoje i osvežavajuće arome cveća, citrusa i šumskog voća, izvesna “mineralnost” i fini začinski tonovi i to baš onih čuvenih “provansalskih trava”.

To su takođe sjajna vina uz tipičnu mediteransku kuhinju, jela od povrća (kao “ratatuj”), ribu i plodove mora, raznovrsne paelje, pa čak i razne (laganije) specijalitete od mesa. Pa ipak, roze (generalno) još uvek nije osvojio tržište elitnih restorana, ni u Francuskoj ni u svetu. Što se restoran smatra prestižnijim, to će manje rozea biti na njegovoj vinskoj karti. Neki poznati svetski proizvođači zbog toga nastoje da razviju i neke posebne, “gastronomske” stilove rozea, kompleksnija vina sa potencijalom i za odležavanje, sa idejom da se potrošači uvere da roze može da bude mnogo više od laganog aperitivnog vina.

To je i jedan, a možda i glavni razlog što u poslednjoj deceniji čak i neki proizvođači u Provansi eksperimentišu sa barikiranjem, što je netipično za roze. Najpoznatiji primer je čuveni Garrus (Château d’Esclans) koji odležava 10 meseci u hrastovom buretu. Većina provansalskih vinarija je, međutim, protiv toga. Gorepomenuti Fransoa Maton (Château Minuty) recimo smatra da “hrast nema šta da traži u rozeu iz Provanse”, jer ako želite lakoću, svežinu i eleganciju, kao njegove najbolje osobine – onda su tu tanini samo problem. “Provansalski roze je najlepši u prvoj godini posle berbe, dakle hrast vam tu ne služi ničemu”, kategoričan je Maton.

Reputacija i cena pomenutog Garrus-a međutim pokazuju da i barikirani rozei pronalaze svoje mesto. Cene najboljih provansalskih rozea se, inače, uglavnom kreću u rasponu od 15-35 €, sa izuzetkom nekoliko najskupljih, kao što su Chateau Minuty Rose Cuvee 281, Domaine des Campaux ‘Metal Rose’ i Domaines Ott Chateau de Selle Clair de Noirs Rose (50-60 €). A najskuplji je upravo Garrus čije cene dostižu, pa i prestižu 100 € (kod nas je recimo oko 115 €).

Vinski region Provansa inače obuhvata osam apelacija (Cotes de Provence, Coteaux d’Aix-en-Provence, Les Baux-de-Provence, Coteaux Varois, Bellet, Bandol, Cassis i Palette), a što se rozea tiče dva su vodeća: Kot de Provans i Bandol.

Cotes de Provence

Kot de Provans je najveća apelacija Provanse, koja obuhvata čak 85 opština, šireći se od poslednjih obronaka zapadnih Alpa pored Draginjana, pa duž rivijere pored Sen-Tropea. U toj apelaciji se proizvodi čak 75% svih vina Provanse, ali je ona sve do druge polovine 20. veka nosila predznak jevtinog roze vina za turiste na Azurnoj obali, koji su ga uglavnom i pili ležeći, ne tražeći ništa više od jednostavnog alkoholnog osveženja na plaži. Njihov izbor vina je zavisio samo od cene.

Početkom novog milenijuma stvari su počele da se menjaju. Tamošnji proizvođači su počeli da razmišljaju o “ozbiljnijim” vinima, sadeći sve više snažne crne sorte, kao što su sira ili kaberne sovinjon. Sada, širom tog regiona, koji pokriva gotovo čitavu Francusku rivijeru od Marseja do Nice, sada je moguće pronaći i vrlo dobra crvena vina.

Vinogradi su, najćešće, smešteni na silikatnim zemljištima, sa dosta krečnjaka. Naravno, region je širok, pa se i zemljišne podloge prilično razlikuju, kao i način uzgajanja vinograda, ali jedno je svima zajedničko – sunce. Mnogo sunčanih sati godišnje i klasična mediteranska klima odredili su i glavne sorte regiona: murvedr, sira i grenaš, moćne taninske sorte sa mnogo zemljastih i začinskih tonova u vinima.

Iako su crvena vina Provanse sada trenutno u modi na Azurnoj obali, Kot de Provans je ipak i dalje najviše poznat po rozeu. Nimalo čudno, jer čak polovina rozea koja se proizvede u Francuskoj potiče iz Provanse! A, skoro 90% vina koje se danas proizvede u Provansi je – roze.

U regionu Kot de Provans, sa oko 20.000 hektara vinograda, godišnje se proizvede oko 160 miliona boca vina ukupno, odnosno – oko 120 miliona boca rozea. To su suva vina, blede boje lososa, izrazito voćnog ukusa, čiji su i mirisi takođe ponekad “ružičasti”, jer često podsećaju na ružičasti grejpfrut npr.

Najpoznatiji proizvođači su: Chateau d’Esclans, Clos Cibonne, Chateau Saint-Maur, Domaines Ott, Chateau Leoube, Chateau Grand Boise, Chateau Minuty, Mirabeau, Chateau Miraval

*(na našem tržištu: d’Esclans, Ott, Miraval)

Bandol

Bandol je smešten blizu Azurne obale, istočno od Marseja i Kasisa. Apelacija AOC Bandol okružuje istoimeno ribarsko selo, zapadno od Tulona, i obuhvata ukupno osam opština, sa 1.100 ha vinograda i proizvodnjom od oko pet miliona boca vina godišnje.

Vinogradi leže na zemljištu bogatom krečnjakom. Takvo zemljište i topla primorska klima stvaraju idealne uslove za murvedr, vodeću sortu ove apelacije. AOC Bandol propisuje da u i u crvenim i u roze vinima murvedr mora da učestvuje najmanje 50%, dok drugu polovinu uglavnom sačinjavaju grenaš i sanso. Inače, više od 70% čine crvena i roze vina.

Bandol ima reputaciju rozea koji može da odležava. Generalno je tamniji i strukturniji od rozea iz Kot de Provans. Vina su sočna, “mineralna”, sa upečatljivim aromama šumskog voća i začina, uz “zemljaste” tonove, tipične upravo za murvedr.

Najpoznatiji proizvođači su: Domaine Tempier, Domaine de la Begude, Chateau de Pibarnon, Domaines Ott, Domaine La Suffrene, Domaine de Terrebrune, Domaine de La Tour du Bon, Maison Tardieu-Laurent, Domaine de la Bastide, Chateau Pradeaux, Domaine du Gros Nore

*(na našem tržištu: Ott, Domaine de la Begude )

Tavel

Tavel je selo u južnoj Roni, smešteno na manje od 20 km od Avinjona, čuveno po rozeu mnogo pre Provanse. Kada su 1936. konačno formirane današnje francuske vinske apelacije (AOC), samo jedna je ekskluzivno posvećena rozeu – Tavel. Pedesetih godina prošlog veka ga je hvalio i Ernest Hemingvej, pišući kako nema boljeg početka ručka od ostriga uz roze iz Tavela.

Tavel je za nekoliko nijansi tamniji od rozea iz Kot de Provans. Najčešće se pije u prvoj godini posle berbe, ali je u stanju da odležava i po nekoliko godina. Paskal Lafon iz vinarije Domaine Lafond Roc-Épine kaže da je Tavel nekada bio još tamniji: “Roze mog oca nije bio ružičast, već svetlocrvene boje rubina”.

U Tavelu danas ima oko 40 proizvođača rozea, koji koriste devet sorti grožđa iz Doline Rone, pri čemu nijedna od njih ne sme da pređe 60% u kupaži. Najčešće se koristi grenaš, a zatim: sanso, burbulenk, kleret, murvedr, pikpul i sira. Maceracija grožđa je značajno duža nego u Provansi – 12 do 24 sata, usled čega su vina strukturnija, sa više tanina.

Jedan deo vina se u prodaju pušta vrlo rano, kao „Primeur“, uglavnom trećeg četvrtka u novembru, kao i “božole nuvo” (Beaujolais Nouveau). Ta vina se piju vrlo hladna i budu popijena već do ranog proleća. Standardni Tavel, međutim, izlazi tek krajem proleća i može da se pije godinama.

Ambre Delorme iz vinarije Domaine de La Mordorée kaže: “Tavel nije roze, već gastronomsko vino. Tavel nije roze, to je – Tavel”.

Najpoznatiji proizvođači su: Domaine de La Mordorée, Domaine Lafond Roc-Épine, Alain Jaume & Fils, E. Guigal, Chateau d’Aqueria, Les Vignerons de Tavel

Languedoc-Roussillon

U proizvodnji rozea u Francuskoj najveći konkurent Provansi je Langdok, gde samo apelacija IGP Pays d’Oc (Pej d’Ok) proizvodi 25% više rozea nego čitava Provansa. Langdok inače proizvodi skoro četvrtinu svih rozea u Francuskoj.

U većini apelacija ovog regiona roze nastaje kupažama različitih sorti, ali u Pej d’Oku su dozvoljeni isključivo sortni rozei (grenaš, sanso ili sira). Dok širom sveta rozei postaju sve svetliji, sledeći Provansu, u Langdoku su i dalje cenjenija tradicionalna tamnija vina, sa više taninske strukture, koja im daje mogućnosti za slaganje i sa brojnim specijalitetima od mesa. Zbog toga ih lokalno zovu “rosé d’assiette”, što bi u bukvalnom prevodu bilo “roze od tanjira”, a u prenesenom značenju – “roze za jelo”

Najpoznatiji proizvođači su: Domaine Peyres, Diving Into Hampton Water, Ollier-Taillefer, Domaines Paul Mas, Domaine Rety Reb’l , Château Maris, Château Saint-Cels

Ostali francuski regioni

Dolina Loare proizvodi velike količine rozea (uglavnom zasnovanih na kaberne franu), ali većina je namenjena domaćem tržištu i skandinavskim zemljama, zbog čega njeni rozei nisu u fokusu svetskih vinskih medija.

Bordo ima dugu tradiciju tamnoružičastih vina – ružica, poznatih pod imenom “clairet” (“kleret”), ali u poslednjih deset godina i tamošnji proizvođači nastoje da se približe popularnom provansalskom stilu i “klereta” je sve manje, a bledoružičastih rozea sve više.

Anžu iz Doline Loare proizvodi dva tipa rozea, oba klasifikovana u zasebne apelacije: Rosé d’Anjou i Cabernet d’Anjou. Roze d’Anžu su polusuva i poluslatka vina, koja su bila izuzetno popularna do polovine 20. veka, ali danas sve manje. Kaberne d’Anžu se proizvodi od dva kabernea (kaberne sovinjona i kaberne frana), najčešće karbonskom maceracijom. Prepoznatljiva su po tipičnim aromama jagoda, malina i ruža, ali uz tonove bibera kao jasan potpis kaberne frana.

Slavomir Ćirović

U sledećem nastavku: Italija i Španija