img

25 NAJVEĆIH ZANIMLJIVOSTI VINSKOG SVETA

/
/
3155 📖

U svetu se proizvede više od 50 miliona tona vinskog grožđa i oko 280 miliona hektolitara vina svake godine

Prema zvaničnim podacima, vino u značajnijim količinama trenutno prozvodi više od 60 zemalja, a taj broj se usled klimatskih promena stalno povećava. Svet vina je teško sagledati jednim pogledom, pa čak i statistički, i zato smo pokušali da na jednom mestu saberemo neke od najzanimljivijih činjenica, podataka, tema, koristeći veliki broj različitih izvora.

Vino je jedna beskrajna tečna priča koja traje hiljadama godina i ona može da se priča na hiljade različitih načina. I ovo je jedan od načina da se prikaže koliko je veliki, uzbudljiv i bogat ovaj naš vinski svet. Zanimljivih činjenica ima milion, ali sigurni smo da će vam biti vrlo zanimljiv i ovaj naš najuži izbor.

(Izvori: OIV Paris, Vitis International Variety Catalogue (VIVC), National Grape Registry UC Davis, WineInstitute.org, Fao.org, Wine Searcher, The Drinks Business, Liv-ex, Wine Grapes, Native Wine Grapes of Italy etc.)

GROŽĐE I VINOGRAD

֎

Na svetu postoji više od 10.000 različitih vinskih sorti grožđa

Većina, međutim, nije u komercijalnoj upotrebi. U čuvenoj enciklopediji vinskog grožđa Džensis Robinson “Wine Grapes” se, recimo, navodi da se koristi tačno 1.368 različitih sorti za proizvodnju vina. U nekim drugim izvorima se pominje da ih je oko 1.500. Ostalo su sorte koje su nestale ili su pred nestankom, zatim hibridi koji još nisu ušli u upotrebu ili sorte u kolekcijama univerziteta i instituta širom sveta.

Inače, pomenutih 10.000 sorti ima više od 30.000 sinonima. Najstarije sorte ih imaju najviše. Pino noar na primer ima čak 334 sinonima u raznim vinskim regionima.

֎

Najrasprostranjenija vinska sorta grožđa je – Cabernet Sauvignon

A kada je reč o belim vinima, najrasprostranjeniji je Chardonnay. Ovo je, inače, prvih deset sorti, prema podacima iz 2018:

  1. Cabernet Sauvignon (340.000 ha)
  2. Merlot (266.000 ha)
  3. Tempranillo (231.000 ha)
  4. Airén (218.000 ha) – najviše u Španiji, koristi se uglavnom za brendi
  5. Chardonnay (211.000 ha)
  6. Syrah (190.000 ha)
  7. Grenache Noir (163.000 ha)
  8. Sauvignon Blanc (121.000 ha)
  9. Pinot Noir (115.000 ha)
  10. Trebbiano Toscano / Ugni Blanc (111.000 ha) – u Francuskoj se koristi za konjak

֎

Najviše domaćih sorti grožđa ima Italija – čak 377

Najveći poznavalac italijanskog vinogradarstva i vinarstva, Ijan d’Agata, u svojoj nedavno objavljenoj knjizi “ Native Wine Grapes of Italy” navodi da domaćih sorti grožđa u Italiji ima čak oko 2.000, ali se za proizvodnju vina koristi “samo” 377.

Ovo je, inače, 10 najrasprostranjenijih sorti u Italiji: Sangiovese (55.100 ha), Pinot Grigio (42.166 ha), Trebbiano (36.796 ha), Glera/Prosecco (32.375 ha), Montepulciano (30.645 ha), Catarratto (29.575 ha), Merlot (27.481 ha), Chardonnay (23.848 ha), Primitivo (17.983 ha), Barbera (17.929).

Gruzija, kao najstarija vinska zemlja (prema arh. podacima – duže od 8.000 godina) se hvali podatkom da ima čak više od 500 domaćih sorti grožđa, ali ih je u komercijalnoj upotrebi nekoliko puta manje. Najveći svetski amepelograf, Žoze Vijamoz, smatra da se, prilikom nabrajanja gruzijskih sorti, u većini slučajeva radi samo o brojnim sinonimima istih sorti. Od oko 50.000 ha pod vinovom lozom, čak 75% površine zauzimaju bele sorte, a najznačajnija je Rkatsiteli. Među crvenim sortama najvažniji je Saperavi.

Grčka uzgaja oko 350 sorti grožđa, od koji je čak 89% domaćih. Najrasprostranjenije su: Savatiano, Roditis i Agiorgitiko. Trenutno najpopularnija grčka sorta u svetu – Assyrtiko, zauzima tek nešto više od 1.200 ha na Santoriniju, ali se svake godine sve više sadi i u svim ostalim vinskim regionima Grčke.

Francuska ima 250 domaćih sorti grožđa, autorizovanih u Ministarstvu poljoprivrede, ali njih 40 čine čak 95% ukupne proizvodnje vina. Vodeće su one koje danas imaju i internacionalni status: Merlot (112.000 ha), Ugni Blanc (82.000 ha; uglavnom za konjak), Grenache (81.000 ha), Syrah (64.000 ha), Chardonnay (51.000 ha), Cabernet Sauvignon (48.000 ha), Cabernet Franc (33.000 ha), Carignan (33.000 ha), Pinot Noir (32.000 ha), Sauvignon Blanc (27.900 ha).

Portugal takođe ima impresivan broj od 250 domaćih sorti grožđa. Među 10 najrasprostranjenijih, čak 9 su domaće sorte: Tempranillo / Tinta Roriz / Aragonese, crveno (18.000 ha), Touriga Franca, crveno (15.000 ha), Castelão, crveno (13.000 ha), Fernão Pires, belo (13.000 ha), Touriga Nacional, crveno (12.000 ha), Trincadeira, crveno (11.000 ha), Baga, crveno (7.000 ha), Síria / Roupeiro, belo (7.000 ha), Arinto, belo (6.000 ha), Syrah (6.000 ha).

Berba u Portugalu

֎

Vinogradi u svetu zauzimaju površinu od 7,4 miliona hektara

Među njima, 57% vinograda je sa vinskim grožđem. Prvih šest zemalja na ovoj top listi 25 zemalja, prema podacima OIV-a iz 2018, ima skoro 50% ukupnih svetskih vinograda:

  • Španija – 969.000 ha
  • Kina – 875.000 ha
  • Francuska – 793.000 ha
  • Italija – 705.000 ha
  • Turska – 448.000 ha
  • SAD – 439.000 ha
  • Argentina – 218.000 ha
  • Čile – 212.000 ha
  • Portugal – 192.000 ha
  • Rumunija -191.000 ha
  • Iran – 153.000 ha
  • Indija – 151.000 ha
  • Moldavija – 147.000 ha
  • Australija – 146.000 ha
  • Južna Afrika – 126.000 ha
  • Uzbekistan – 111.000 ha
  • Grčka– 106.000 ha
  • Nemačka – 103.000 ha
  • Brazil – 85.000 ha
  • Mađarska – 68.000 ha
  • Bugarska – 67.000 ha
  • Rusija – 63.000 ha
  • Austrija – 46,000 ha
  • Novi Zealand – 39.000 ha
  • Meksiko – 37.000 ha

֎

Najveći vinski region je – Kastilja La Manča u Španiji

Centralni španski region Kastilja La Manča (Castilla La Mancha) obuhvata neverovatnih 500.000 ha pod vinogradima. Od njih, doduše, “samo” 165.000 ha ima oznaku geografskog porekla DO. Vina iz ostala vinograda se prodaju kao stona ili u rinfuzi, a tako se masovno i izvoze.

֎

Najveći pojedinačni vinograd u Evropi je vinograd Plantaža

Mnogi kažu i u svetu. Ali, pokušavajući da to utvrdimo, naišli smo na nekoliko kontroverznih podataka o nekim vinogradima u Kaliforniji, pa ćemo se zadržati kod ovog pouzdanog zvaničnog podatka. Impresivan vinograd Plantaža na Ćemovskom polju pokraj Podgorice, oivičen kanjonom rečice Cijevne, zauzima površinu od čak 2.310 ha… “u jednom komadu”!

Vinograd Plantaža na Ćemovskom polju

֎

Najviši vinograd na svetu je – na Tibetu

Godine 2012. je na jednom tibetanskom platou u okrugu Lasa posađen vinograd površine 67 ha, koji se nalazi na tačno 3.563,31 metar nadmorske visine. Vinograd pod nazivom “Pure Land & Super-high altitude vineyard” je podigla kineska kompanija Rong Shun Biotechnology Development, zasadivši 11 sorti grožđa, među kojima su vidal, muskat i autohtona sorta pod nazivom Bei Bing Hong, koja se inače u nekim drugim vinogradima na Himalajima koristi za slatka “ledena vina”.

Posle nekoliko ne bogzna kako uspešnih pokušaja na nižim visinama, stručnjaci ove kompanije su utvrdili da je moguće da će vinova loza ne samo rađati, nego čak dati i vrlo dobre rezultate u okolini planinskih sela u oblasti Cai Na, čiji naziv na lokalnom tibetanskom dijalektu inače znači “izvor povrća”.

“Pure Land & Super-high altitude vineyard” na Tibetu

Himalajski vinogradi više nisu nikakvo čudo. Iz vinograda u vlasništvu kompanije LVMH (Louis Vuitton – Moët Hennessy) – sa nadmorske visine između 2.200-2.600 m dolazi prvi kineski blokbaster – skupoceno crveno vino Ao Yun (Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc), koje je počelo da prikuplja visoke ocene najpoznatijih svetskih kritičara, a košta oko 160-240 € za bocu.

A što se najviših vinograda tiče, tibetanski “supervisoki vinograd sa čiste zemlje” je inače na vrhu smenio čuveni argentinski vinograd Altura Maxima u vlasništvu vinarije Colomé, koji se nalazi na 3.111 m.n.v, na padinama Anda u provinciji Salta. A da li će kinesko vino i kvalitetom moći da parira ovom argentinskom… sumnjamo, ali nikad se ne zna.

Andi, vinograd Altura Maxima u vlasništvu vinarije Colomé

֎

Najstrmiji vinograd na svetu se nalazi u – Mozelu

Teško da može da bude strmiji vinograd od vinograda Calmont u Mozelu, smeštenom na oko 380 m.n.v, ali i pod nagibom od čak 60-65º!

Ovaj vinograd pod rizlingom se nalazi na razmeđu sela Brem i Ediger-Eler. Prvi put je pomenut jo6 588. godine u jednoj pesmi merovinškog pesnika Venantija Fortunata. Opisivao ga je i Gete. O njegovom imenu postoje dve teorije. Prema prvoj – ime je nastalo od latinskih reči calidus (“toplo”) i mons (“brdo”, “gora”), pa bi značilo “topla gora”. Po drugoj, nastalo je od keltske reči “kal”, koja može da znači i “tvrdo” i “kamen”. I oba značenja imaju smisla.

Mozel je, inače, poznat po vinogradima na ovako ekstremno strmim terenima, na kojima berači često moraju da imaju i alpinistička umeća. I zaista, nije retkost da neke od njih, tokom berbe grožđa, ugledate kako vise zakačeni konopcima i grožđe koje beru ubacuju u široke plastične tube kojima ih spuštaju u podnožje i prikolice.

VINARIJE I PODRUMI

֎

Najstarija vinarija na svetu je otkrivena u – Jermeniji

Godine 2007. arheolozi su u jednoj pećini pored gradića Areni u južnoj Jermeniji otkopali nekoliko drevnih vinskih presa, glinenih sudova za fermentaciju i čuvanje vina, kao i brojne ostatke semenki grožđa i vinove loze. Ubrzo je postalo jasno da je reč o mestu na kojem se dugo proizvodilo vino. Pećina je proglašena za najstariju vinariju na svetu, koja datira čak u 4100-u godinu pre Hrista. Inače, nalazi se na samo oko 90 km od planine Ararat, gde je, kako se veruje, Noje zasadio prvu vinovu lozu na Zemlji.

Ovo otkriće je za skoro 2.5 milenijuma prevazišlo prethodno pronađenu tako opremljenu vinariju, koja je otkopana u Izraelu i datirana u 1650-u godinu p.n.e.

֎

Najstarija aktivna vinarija je – Château de Goulaine iz Doline Loare

Château de Goulaine je dvorac u blizini Nanta, koji je u vlasništvu familije markiza De Gulan duže od 1.000 godina. Prema porodičnim analima, zajedno sa dvorcem su podignuti i vinogradi iz kojih se i danas proizvodi vino. Ovo je jedan od poslednjih dvoraca Loare koji ima i svoju vinariju, u kojoj se danas uglavnom proizvode bela vina i to od sorti Muscadet i Sauvignon Blanc. U vinogradima ima malo i sorte Folle blanche. Danas je ovaj šato poznat i po tropskim leptirima, stotinama njih koji su se 1984. naselili oko dvorca.

Château de Goulaine

Na drugom mestu je Schloss Johanisberg (Nemačka, Rajngau) – vinarija koju su osnovali benediktinski monasi 1100. godine. Njoj pripadaju najstariji vinogradi po rod rizlingom, iz kojih je 1775. napravljeno prvo nemačko “botritizovano” slatko vino, na osnovu kojeg je ustanovljena kategorija Spätlese.

Schloss Johannisberg

Na trećem mestu je Barone Ricasoli (Toskana) – najstarija italijanska vinarija, osnovana u srcu Kjantija 1141. To je vinarija svetske reputacije u vlasništvu baronske familije Rikazoli, koju danas predvodi 32-i baron po redu – Frančesko Rikazoli, koji prošle godine inače drugi put lično učestvovao na Beogradskom Salonu Vina i čija vina od ove godine možete pronaći na našem tržištu (pogledajte naš prikaz „Sanđoveze, priča o tri vinograda„) .

Castello di Brolio, zamak sa vinogradima vinarije Barone Ricasoli

A, ovo su još vinarije koje neprekidno rade najmanje 300 godina:

  • Schloss Vollrads (Rajngau, Nemačka) – osnovana 1211.
  • Codorníu (Španija) – osn. 1551.
  • Casa Madero (Paras de la Fuente, Meksiko) – osn. 1568.
  • Rustenberg (Stelenboš, Južna Afrika) – osn. 1682.
  • Boschendal Winery (Južna Afrika) – osn. 1688

֎

Najveći vinski podrum na svetu se nalazi u – Moldaviji

Vinski podrum po imenu Mileștii Mici je kao najveći uvršten u Ginisovu knjigu rekorda. Ukopan je u krečnjačkim stenama na dubini od 35-80 metara i širi se u koridorima ukupne dužine od skoro 200 kilometara, odnosno površine od 55 kvadratnih kilometara! Podrum je udaljen od Kišinjeva 12 km, ali jedan njegov koridor dopire do predgrađa tog grada. Podrum je napravljen 1969. i pripada državnoj moldavskoj vinariji Milena Mitchie. U njemu je smešteno oko 2 miliona boca vina.

Inače, u Moldaviji se nalazi i drugi najveći podrum na svetu – Cricova. Nešto je manji, obuhvata “samo” oko 120 km koridora. On je, međutim, mnogo stariji, njegova izgradnja je započeta još u 15. veku, a konačno je dovršen tek 1952.

Podrum Mileștii Mici

֎

Najveći pojedinačni proizvođač vina je vinarija – E. & J. Gallo

Američka “gigavinarija” koju su 1933. u Kaliforniji osnovala dva brata, Ernest i Hulio Galo, danas proizvodi 2,68 milijardi litara vina godišnje!!! To je oko 1% ukupne svetske proizvodnje vina!

Vinarija poseduje više od 8.000 ha vinograda širom Kalifornije i još kupuje grožđe. Njihov godišnji obrt iznosi više od 4 milijarde dolara.

Vinogradi vinarije Gallo u Kaliforniji

VINO

֎

U svetu se proizvede skoro 30 milijardi litara vina godišnje, a najveći proizvođač je – Italija

Ovo je 10 najvećih svetskih proizvođača vina prema poslednjim podacima OIV-a, u milionima hektolitara godišnje:

  1. Italija – 54,8
  2. Francuska – 48,6
  3. Španija – 44,4
  4. SAD – 23,9
  5. Argentina – 14,5
  6. Čile – 12,9
  7. Australija – 12,9
  8. Nemačka – 10,3
  9. Južna Afrika – 9.5
  10. Kina – 9,1

֎

Najveći potrošač vina je – Amerika

10 najvećih svetskih tržišta vina prema poslednjim podacima OIV-a, u milionima hektolitara godišnje:

  1. SAD – 33.0
  2. Francuska – 26.8
  3. Italija – 22.4
  4. Nemačka – 20.0
  5. Kina – 17.6
  6. Velika Britanija – 12.4
  7. Rusija – 11.9
  8. Španija – 10.5
  9. Argentina – 8.4
  10. Australija – 6.0

֎

Najveći potrošač vina po glavi stanovnika je – Portugal

Nije bilo baš lako pronaći sve relevantne podatke o potrošnji po glavi stanovnika po zemljama za 2019, ali smo na kraju uspeli da uksrstimo nekoliko zvaničnih statistika i sačinimo listu od 15 vodećih zemalja.

Što se Srbije tiče, na internetu smo pronašli podatak koji je RTS objavio u novembru prošle godine da pijemo oko 13 litara vina po stanovniku godišnje, a na nekim drugim mestima baratanje poluzvaničnim podatkom od oko 16 litara. Moguće je da je ta brojka negde između, ali ćemo tome svakako posvetiti jednu posebnu temu.

Inače, kada je reč o ovakvoj statistici reč, trebalo bi imati u vidu da ona naravno ne znači da su sva ta vina popili baš stanovnici te zemlje. One zemlje sa većom posetom turista će imati i veću unutrašnju potrošnju vina, a naročito kada je reč o izrazito vinskim zemljama. Ali, u svakom slučaju – Portugalci su apsolutni šampioni i kada se to uzme u obzir, jer oni sa višestruko manje turista od Španije recimo na kraju popiju više nego duplo vina od Španaca:

Ćamci sa buradima porta na reci Douro u Portu

Ovo je lista top 15 zemalja u kojima se pije najviše vina po glavi stanovnika:

  • Portugal – 62 l
  • Francuska – 50 l
  • Italija – 44 l
  • Švajcarska – 36 l
  • Slovenija – 33 l
  • Belgija – 32 l
  • Australija – 30 l
  • Mađarska – 29 l
  • Nemačka – 28 l
  • Rumunija i Španija – 27 l
  • Argentina i Holandija – 25 l
  • Velika Britanija – 23 l
  • Hrvatska 22 l
  • Kanada – 16 l
  • SAD – 12 l

֎

Najstarija postojeća boca vina na svetu potiče iz 4. veka

Boca poznata pod engleskim imenom “Speyer Wine Bottle” je najstarija do sada pronađena boca sa vinom. Stara je skoro 1.700 godina i datirana je u prvu polovinu 4. veka! Otkrivena je 1867. u gradiću Špajer na jugoistoku Nemačke, zajedno sa još 16 polomljenih boca u sarkofazima nekog rimskog plemića i njegove supruge. Špajer je, inače, jedan od najstarijih nemačkih gradova, a osnovali su ga upravo Rimljani 10. godine p.n.e.

Tečnost u boci, naravno, više ne može zaista da se zove vinom , a opstala je zahvaljujući tome što je boca zatvorena voskom i što je u vino sipano i maslinovo ulje kao konzervans. Boca je izložena u istorijskom muzeju u Špajeru.

“Speyer Wine Bottle”

Druga najstarija sačuvana boca vina je tokajac, datiran negde između 1650-1690, a otkrivena je 1927. u Drezdenu.

֎

Najstarije bure sa vinom se nalazi u – Alzasu

U vinskom podrumu ispod gradske bolnice u Strazburu (Cave Historique des Hospices de Strasbourg) se nalazi jedno bure iz 1472. godine, zapremine 350 litara – puno vina! Koje možda još može da se pije! Kažemo “možda” zato što je tokom skoro 550 godina vino isprobano samo četiri puta: jednom 1576. na proslavi saveza između Strazbura i Ciriha, drugi put 1716, nakon što je bolnica iznad podruma izgorela, treći put 1944 – kada je Strazbur oslobodio general Lekler, i poslednji put 1994, kada je grupa francuskih enologa dobila zadatak da ispita organoleptičke karakteristike vina.

Oni su, između ostalog, zapisali: “… svetla boja ćilibara, snažan nos, vrlo fino i kompleksno, sa aromama koje podsećaju na vanilu, med, vosak, kamfor, fine začine, lešnik i voćni liker”. Najvažnije od svega je da su zaključili da je vino i dalje živo! Jasno je da je vino (bilo) belo, ali ne zna se od kojih sorti grožđa je napravljeno.

Godine 2014. je, nažalost, bure počelo da curi i vino je prebačeno u novo bure, iste zapremine ali u obliku jajeta, koje su napravila dva najcenjenija francuska pintera Gzavijer Guro i Žan-Mari Blanšar.

֎

Najstarija boca vina koja može da se kupi je – Rüdesheimer Apostelwein 1727

Ovo “apostolsko” vino nastalo je u podrumu Bremer Ratskeller, poznatom kao “Podrum dvanaest apostola”, u Bremenu. Sačinjeno je kupažom vina iz 12 bačvi, iz berbi 1683, 1717 i 1727, i flaširano 1960. Najskuplja boca tog vina se nalazi u podrumu hotela Graycliff na Bahamima i košta 200.000 dolara. Pretpostavlja se da vino još uvek može da se pije, zahvaljujući visokom sadržaju šećera.

A ovo su vina koja ga po starosti slede i koja takođe ponekad mogu da se kupe, ali samo na aukcijama:

  • Massandra Sherry de la Frontera 1775 – vino sa Krima, prcenjeno je na 43.500 dolara
  • Chateau Margaux 1787 – Bordo, 225.000 dolara
  • Chateau Lafite Rothschild 1787 – Bordo, 156.450 dolara

֎

Najskuplje crveno vino je pino noar – Romanee-Conti

Mitski pino noar iz malenog vinograda u Von-Romaneu u Burgundiji već skoro 400 godina važi za jedno od najvećih vina sveta. Vinograd Romane-Konti, veličine 1,88 ha svake godine daje oko 5.000 boca vina oko kojih se grabe najbogatiji ljudi sveta. Njegova prosečna cena je oko 17.000 evra. Berba 2017, koja je trenutno na tržištu, košta između 11.500-26.500 evra. Najskuplje ikada prodata boca ovog vine je prodata 2018, na aukciji u Njujorku za – 588.000 američkih dolara. Bio je to Romanée-Conti iz berbe 1945!

֎

Najskuplje belo vino je šardone – Domaine Leflaive Montrachet Grand Cru

Vinska kuća Anne-Claude LeFlaive, poznatija kao Domaine Leflaive, iz oblasti Kot de Bone (Cote de Beaune) proizvodi najskuplje belo vina sveta: Domaine Leflaive Montrachet Grand Cru. To je istovremeno i najskuplji šardone na svetu, koji prosečno košta oko 9.000 evra za bocu! Berba 2017, koja je na tržištu, košta između 6.000-10.000 evra.

I sledeća tri najskuplja bela vina su takođe čistokrvni šardone iz Burgundije:

  • Domaine de la Romanee-Conti Montrachet – oko 6.800 €
  • Coche-Dury Corton-Charlemagne Grand Cru – oko 4.200 €
  • Domaine Ramonet Montrachet Grand Cru – oko 2.400 €

֎

Najskuplje slatko vino je rizling – Scharzhofberger Riesling Trockenbeerenauslese

Trockenbeerenauslese u prevodu sa nemačkog znači “izbor suvih bobica” i to bukvalno i jeste. Za ovu najslađu kategoriju nemačkog vina (skr. TBA) se vrši probirna berba grožđa koje je, pod uticajem plemenite plesni (botritisa), osušeno na čokotu skoro kao suvo grožđe. Za TBA je propisano da mora da ima najmanje 150 g šećera po litru vina, ali taj sadržaj često prevazilazi čak i 300 g. Njegova suština, međutim, ne ogleda se samo u sadržaju šećera, nego i u izvanrednim kiselinama koje savršeno balansiraju ovaj pravi “božanski nektar”.

Zato su takvi vinski specijaliteti i izuzetno skupoceni, a najskuplji TBA na svetu je vino vinarije Egon Müller iz Sara (Saar) u najznačajnijem nemačkom vinskom regionu Mozelu. Scharzhofberger Riesling Trockenbeerenauslese potiče iz vinograda Scharzhofberger, u kojem se neprekidno proizvodi duže od 200 godina. U svakoj berbi Egon Miler proizvede samo oko 100-200 boca TBA, koje prosečno koštaju oko 12.500 evra!

Inače najskuplje ikada prodato slatko vino je kultni sotern (Sauternes) – Chateau d’Yquem (Semillon 80%, Sauvignon Blanc 20%) iz 1811. Vino je prodato na aukciji u Londonu 2011, za – 85.000 evra. To vino je 1998. probao najveći engleski poznavalac vina Hju Džonson i zapisao da je imalo ukus musa od bele čokolade sa malinama.

֎

Najskuplji Rosé na svetu je – Clos du Temple iz Langdoka

Godinama je najskuplji roze na svetu bio legendarni Garrus (Grenache i Rolle/Vermentino) vinarije Chateau d’Esclans iz Provanse, koji u proseku košta oko 90 € za bocu. Nedavno ga je, međutim, na tronu smenio roze iz Langdoka Clos du Temple, vinarije Château l’Hospitalet, koja je u vlasništvu vinskog magnata Žerara Bertrana, nekadašnjeg čuvenog ragbiste u čijem posedu je čak 13 vinarija u Langdoku.

Clos du Temple je roze sačinjen od 5 sorti grožđa (Grenache, Cinsault, Syrah, Mourvèdre, Viognier) i berba 2019 košta 190 €.

֎

Najskuplji šampanjac je – Moët & Chandon Esprit du Siècle Brut

Ovaj šampanjac je nastao 2000 godine, u čast početka 21. veka. Njegovo ime “Esprit du Siècle” u prevodu znači “duh veka”. Napravljen je na kranje neobičan način – kupažom vintažnih šampanjaca iz najboljih berbi 20 veka (1914, 1921, 1934, 1943, 1952, 1962, 1976, 1983, 1985, 1995). Vino je pretočeno u Magnum boce, u koje su ponovo dodati šećer i kvasac i prvi put u istoriji šampanjca sprovedena je – treća fermentacija!

Vino je odležavalo na talogu u bocama tri godine. Napunjeno je samo 323 magnuma, a prvih 30 je prodato u Šampanjskoj kući u Eperneu po ceni od 16.500 evra za svaku bocu. Sto boca je podeljeno slavnim ličnostima širom sveta, a ostatak je pušten u slobodnu prodaju. Još uvek se može pronaćui u nekim svetskim vinotekama, po cenama od 11.500-14.500 evra.

Sledeća četiri šampanjca na top listi od pet najskupljih su:

  • Louis Roederer Cristal ‘Gold Medalion’ Orfevres Limited Edition Brut Millesime – oko 3.000 €
  • Krug Clos d’Ambonnay Blanc de Noirs Brut – oko 2.300 €
  • Dom Perignon P3 Plenitude Brut – oko 2.000 €
  • Louis Roederer Cristal Vinotheque Edition Brut Rose Millesime – 1.900 €

֎

Najskuplje ikada prodato penušavo vino je – Taste of Diamonds

Godine 2013. je ovaj šampanjac, poznat kao Gout de Diamants (“ukus dijamanta”) prodat za enormnih 2.07 miliona amaeričkih dolara! Ta cena naravno nema nikakve veze sa njegovim ukusom, već sa dijamantima, kao što mu i ime kaže.

To vino je smislio britanski biznismen Šami Šin, vlasnik londonske kompanije Prodiguer Brands, koja se bavi kreiranjem luksuznih brendova vina i žestokih pića. Etiketa ovog šampanjca je sačinjena od dijamanata sa velikim Swarovski kristalom u centru.

֎

Restoran sa najvećom kolekcijom vina na svetu je – Bern’s Steakhouse na Floridi

Ovaj čuveni “mišlenovski” restoran u Tampi u svom podrumu ima neverovatnih – 750.000 boca vina! Među njima su i mnogi rariteti iz 19. veka, kao što je recimo Château Gruaud Larose iz 1845. U tom podrumu je i ranije pomenuto najstarije vino na svetu koje je u prodaji – Rüdesheimer Apostelwein 1727, po ceni od 200.000 dolara. Restoran, inače, u ponudi ima više od 200 vina “na čašu”.

Sledeća četiri restorana na ovoj top listi su:

  • Hôtel de Paris (Monte Karlo, Monako): 350.000 boca
  • The Graycliff (Nasau, Bahami): 275.000 boca
  • Marqués de Riscal’s “Cathedral” (Rioha, Španija): 135.000 boca
  • Restaurant Latour (Nju Džersi, SAD): 100.000 boca

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :