ALVARO PALASIOS, DUH NOVE ŠPANIJE

Alvara Palasiosa (Alvaro Palacios, rođ. 1964) pozvali su da svojevremeno otvori jednu konferenciju u Malagi, pod nazivom “Wine Creator” (“Tvorac vina”), a on je svoj govor počeo preporukom da promene naziv događaja: “Vinar nije Bog, da bi sebe zvao tvorcem. Poniznost bi trebalo da bude naša glavna osobina”.

Alvaro Palasios potiče iz stare vinarske porodice iz Riohe. On je sedmo od devetoro dece Hozea Palasiosa, vrlo poštovanog vinara u Riohi, vlasnika vinarije Bodegas Palacios Remondo, koja je osnovana u 17. veku. Diplomirao je enologiju u Bordou i radio u Petrusu (Château Pétrus) , pod patronatom velikog enologa Žan-Pjera Mueksa. Posle staža u Petrusu, odbio je da preuzme porodičnu vinariju i kao “bludni sin” zaputio se u Kaliforniju, gde je proveo neko vreme radeći u raznim vinarijama.

Po povratku u Španiju, opet nije otišao u rodnu Riohu, već u Priorat, jugozapadnu oblast Katalonije, smeštenu na oko 60 kilometara od Barselone. Priorat je pre epidemije filoksere krajem 19. veka bio najznačajniji španski vinski region i Alvaro (koji je od početka svoje karijere bio potpuno opsednut starom vinovom lozom) se nadao da će tamo pronaći neki stari vinograd koji bi bio u stanju da iznedri neko veliko vino.

Tu svoju avanturu, kasnije je opisao rečima:

“Prodao sam kola i motor i otišao u Priorat da pronađem zemlju, maštajući o vinu koje bi moglo da podseća na Petrus ili Grejndž (Grange Penfolds; prim. red). Otputovao sam u Priorat, pozajmivši kola iz očeve vinarije. Njemu nije bilo pravo to što ne želim da radim u porodičnoj bodegi i rekao mi je: ovde ćeš uvek naći hranu i smeštaj, ali na novac ne računaj”.

Radeći u vinarijama u Prioratu, neprestano je obilazio stare vinograde, smeštene na strmim padinama i obrušenim terasama. Tako je, najpre, godine 1990. pronašao vinograd po imenu Finca Dofí, na jednoj severoistočnoj ekspoziciji, sa lozom zasađenom između 1900. i 1940. Bila je to garnaća (Garnacha) na debelom sloju škriljca.

A, tri godine kasnije, otkrio je vinograd površine 1.4 hektara, koji će mu doneti i svetsku slavu: L’Ermita (“ermita” – na katalonskom utočište”) ili “la bonita Ermita” kako je zove Palasios – “dobro utočište”. To “utočište” je vinograd na strmoj padini između 350 i 430 m.n.v, pozicioniran sverozapadno, za razliku od većine vinograda koji su okrenuti južno. Nalazi se u blizini mesta Gratalops, u kojem su smeštene najpoznatije vinarske kuće Priorata.

Palasios je bio nošen idejom da u Prioratu ima više nego dovoljno sunca… možda i previše, pa, da bi bilo dobro pokušati sa vinogradom u senci. Kao i Finca Dofi, takođe je bio pod garnaćom (Garnacha; grenaš), zasađenom 1940. I vinograd je vrlo brzo izašao iz „senke”. Garnaća je kasnije ukomponovana sa karinjenom (Cariñena), uz simboličan procenat (1-2%) belih sorti (Garnacha Blanca, Macabeo, Pedro Ximénez) i nastalo je vino koje se danas smatra jednim od najboljih španskih i svetskih vina. L’Ermita je i prvo vino koje dobilo oznaku nove, najviše španske kategorije Gran Vinya Classificada (kao ekvivalent fr. Grand Cru), za berbu 2017.

Za nju je Alvaro Palasios koristio samo nove francuske barike. Umesto filtriranja, primenjivao je višestruko pretakanje. Bile su to novine u Prioratu, ali i u španskom vinarstvu uopšte. I zato se, između ostalog, L’Ermita smatra kamenom temeljcem novog španskog vinarstva. A, njena suština je maksimalna voćna koncentracija i moćna mineralna struktura.

Već od prvog pojavljivanja na tržištu, L’Ermita je dobijala samo pohvale i najviše ocene, dostižući i vrlo visoke cene (150-250 €). Ali, Alvaro se nije ušuškao u slavi. Dok se L’Ermita pela u sam vrh svetskih vina, on je pronalazio nove izazove:

Finca Dofí– vino iz Alvarovog prvog vinograda smatra se najboljim vinom Priorata posle L’Ermite. Odlikuje se snagom i bogatstvom ukusa, ali ne kao vino “sa mišićima”, nego kao izuzetno elegantno vino. Zanimljivo je da su Alvara Palasiosa u njegovim tinejdžerskim godinama drugovi zvali nadimkom “Delfin”, a da reč “Dofi” na katlonskom dijalektu upravo znači – delfin. (*vino je dostupno u domaćim vinotekama po ceni od oko 70 €)

Les Terrasses “Vieilles Vignes” – to je “kupaža” vinograda, odnosno selekcija najboljeg grožđa iz najstarijih vinograda na najstrmijim terasama u Prioratu. Naravno, po Alvarovom receptu: iz vinograda koji se nalaze u senci, na severnim ekspozicijama.

Gratallops – vino koje je dobilo ime po gradiću, središtu vinskog Priorata. Kao važan član regulatornog regionalnog tela Priorat’s Consejo Regulador, Alvaro je želeo da svojim primerom podrži ideju o klasifikaciji vinograda, sličnoj burgundskom konceptu (Villages i Cru) i Gratallops je personifikacija te ideje, kao nekakav “Priorat Vilaž”.

Camins del Priorat – je vino kojim je želeo da pokaže da ne teži samo “trofejnim vinima”, pa je tako nastalo vino koje ima relativno nisku cenu, sveže, izrazito voćno (samo 8 meseci u bariku), ali takođe sa jasnim karakterom Priorata. (* vino je dostupno u domaćim vinotekama po ceni od oko 19 €)

Godine 1998. je sa svojim sestrićem Rikardom započeo projekat u regionu Bijerso – Descendientes de Jose Palacios, posvećen autohtonoj crnoj sorti mensija (Mencia) i u čast svog preminulog oca Hozea Palasiosa. A 2000. godine se Alvaro konačno vratio kući, u Riohu, da preuzme staru porodičnu vinariju Bodegas Palacios Remondo. Danas je više u Riohi, nego u Prioratu, gde je sebi ostavio mali apartman iznad skromne vinarije.

Vinski novinari su ga prozvali “duhom nove Španije”, a njegovo veliko vino L’Ermita se širom sveta smatra (zajedno sa Pingusom Pitera Siseka) – najznačajnijim vinom modernog doba španskog vinarstva.

Posle svih svojih avantura, sam Alvaro Palasios kaže da mu je najvažnije iskustvo bilo to što je shvatio šta znači pravo vinogradarstvo, a tu svoju ličnu spoznaju je opisao rečima:

“To vam je kao da rukama utonete u zemlju”.