ALZAŠKI PINOT BLANC

“Kao lagani džez u letnji sumrak…”, tako počinje jedan poetični opis jednog alzaškog pino blana, vina od sorte koja je rođena u Burgundiji, ali čiji “duhovni zavičaj” je upravo Alzas.

Kao sorta, pino blan može da se iskazuje u različitim stilovima vina, od laganih svežih do kompleksnih, kremastih vina, pa čak da bude i dobra osnova za penušavce (Crémant d’Alsace npr). Nekada je u burgundskoj oblasti Kot d’Or (Côte-d’Or) bio skoro ravnopravno zastupljen sa šardoneom i tek 1937. je odlučeno da burgundska bela vina mogu da budu isključivo od šardonea. Od tada, glavni francuski region za proizvodnju pino blana je Alzas, gde se uzgaja na oko 3.000 ha i spada među najzastupljenije sorte – posle rizlinga i silvanera, ali pre gevurctraminera, recimo.

Pino blan se često u Alzasu naziva i klevner, ali on nema veze sa klevnerom iz Ejligenštejna (Heiligenstein), gde je to drugi naziv za savanjen roze (Savagnin Rose). Poreklo pino blana je nekada povezivano sa šardoneom, ali je na kongresu ampelografa u Šaloneu 1896. godine konačno ozvaničeno da te dve sorte nisu ni u kakvoj genetskoj vezi da je pino blan bela varijanta (mutacija) pino noara, kako su to već prethodno utvrdili francuski ampelografi Pulja i Dirand.

U Alzasu se pino blan često kupažira sa manjim ili većim procentom sorte okseroa (Auxerrois), koja, kako smatraju vinari, daje pino blanu izraženiji „alzaški karakter“. Pino blan inače daje dobre rezultate na kamenitim zemljišnim podlogama, a u Alzasu se uglavnom uzgaja na zemlji ispunjenoj peščarom. Prilično je otporan na hladnoću, zbog čega su njegove berbe prilično uravnotežene u tom prohladnom regionu.

Pino blan je manje aromatičan od ostalih pet belih alzaških sorti (rizling, muskat, pino gri, gevurctraminer, silvaner) i, uz silvaner, daje najlakša vina u Alzasu. Alzašani ne koriste drvo u njegovoj proizvodnji (ili vrlo retko), što je najčešći slučaj i u ostalim svetskim regionima u kojima se uzgaja ova sorta, osim u Kaliforniji, gde vinari koriste nove barike i insistiraju na malolaktičkoj fermentaciji, kako bi dobili što punija i kremastija vina.

Alzaški pino blan je najčešće – elegantno, prijatno, meko i sočno suvo belo vino srednjih kiselina, sa tipičnim aromama breskve, jabuke, kruške, cveća i badema. Odležavanjem, dobija i medne note, ali vrlo su retki slučajevi da se razvija duže od pet-šest godina. Naravno, uvek postoje izuzeci, o čemu najbolje svedoče vina Zind-Umbrehta (Zind-Humbrecht), Bokslera (Albert Boxler) i Marsela Dajsa (Marcel Deiss).

Kao i većina alzaških vina, pino blan se dobro slaže sa azijskom kuhinjom, a u Alzasu ga (uz silvaner i muskat) najčešće piju kao aperitiv ili uz lagana tradicionalna jela, kao što su tart od luka ili “kiš loren”. Odličan je i uz meke sireve, baš kao što je alzaški meki kravlji sir “minster” (Munster).

U našim vinotekama možete pronaći Pinot Blanc „Cuvée les Amours“ čuvene alzaške vinarije Hugel (po ceni od oko 17 €). Kao što mu i ime kaže, to nije stoprocentni pino blan, već “kuve” sa visokim procentom sorte okseroa, koja mu, kako rekosmo, daje pravi “alzaški karakter”. Ima treperave arome livadskog cveća, sa jasnim tonovima krušaka i jabuka. Na nepcima je sočno, sa citrusnom svežinom u zavšnici ukusa.