ARGENTINSKI MALBEK

U Francuskoj je večito bio i ostao u senci merloa i kabernea. Kao vino, po svojim sortnim karakteristikama on se nalazi negde između te dve moćne sorte, u njemu kao da su već iskombinovane mnoge njihove prepoznatljive osobine.

Aromatski profil, taninska struktura, kiseline, sve glavne odlike malbeka (Malbec) često podsećaju ili na kaberne ili na merlo i to je jedan od glavnih razloga što, recimo, u Bordou, gde je zvanično dozvoljen u kupažama, nikada nije i upotrebljavan u značajnijim procentima, jer naprosto u kupaži sa merloom i kaberneom on nije donosio ništa posebno novo ili nešto što te dve sorte već nemaju u željenoj meri.

• 

Drugi i ne manje važan razlog je taj što je malbeku potrebno mnogo više toplote i sunca, nego merlou i kaberneu, a Bordo svakako ne spada u sunčane regione. Usled svega toga – njegova prosečna upotreba u tamošnjim vinima jedva dostiže 2%.

Malbek, koji je inače poreklom sa severa Burgundije, ima značajnu ulogu u Dolini Loare i to u kupažama sa kaberne franom i gameom. Međutim, kao sortno vino on u Francuskoj igra glavnu ulogu samo u jednoj maloj jugozapadnoj apelaciji, u Kaoru (Cahors), koji se nalazi na oko 160 km od Bordoa. On tamo ima dva lokalna naziva, “kot” (Côt) i “okseroa” (Auxerrois), i tamo ima zaista sjajnih sortnih vina, ali ona ipak nikada nisu malbeku donela i svetsku slavu. Za to je bilo potrebno da pređe Atlantik.

Malbek u Novom svetu

Bilo je potrebno mnogo vremena, više od jednog veka, da bi od prvog zasada malbeka u Novom svetu, on postao značajan i na svetskoj vinskoj sceni. Prve sadnice malbeka su zasađene u Argentini, gde ih je doneo francuski agronom Mišel Puže oko 1850. godine. Malbek je tamo izbegao filokseru koja je pokosila evropske vinograde krajem 19. veka. I tamo, u Argentini, on je konačno i pronašao svoje mesto pod suncem – visoko u Andima, gde vinogradi ponekad dosežu i 1.500 metara nadmorske visine.

• 

Kasnije se malbek proširio i po drugim zemljama Južne i Severne Amerike, pa i u Australiji. U Čileu je čak treća najrasprostranjenija crna sorta grožđa (najčešće se kupažira sa merloom i petit verdoom). Ali njegov sinonim je ipak Argentina, zemlja u kojoj je prvo zasađen u Novom svetu i gde danas zauzima impresivnih 50.000 ha vinograda, od čega je čak polovina u Mendozi. Upravo tamo, u Mendozi, malbek je pronašao teroar koji mu je omogućio da konačno izrazi i nešto potpuno svoje, nešto po čemu će se ubedljivo razlikovati od kabernea i merloa – mineralnost. I to sa tonovima ne baš uobičajenim za crvena vina.

• 

Kada danas upoređujemo malbek iz Novog sveta i onaj iz Francuske, važno je uvek imati u vidu činjenicu da “novosvetski” malbek uglavnom potiče od francuskih sadnica pre filoksere. U Argentini – apsolutno. Tamo čak ima i mnogo starih, stogodišnjih vinograda pod malbekom.

Usled toga, mnogi stručnjaci danas posmatraju argentinski i francuski malbek skoro kao dve različite sorte grožđa. To izgleda opravdano već na prvi pogled, jer su grozdovi argentinskog malbeka znatno manji od francuskih, sa sitnijim i zgusnutijim bobicama. Kao vino, argentinski malbek ima dosta tamniju boju, mnogo izraženije voćne mirise i ukuse i “plišaniju” teksturu. Ono što je posebno zanimljivo – argentinski malbek generalno ima nešto slabiju taninsku strukturu od francuskog, ali to mu nimalo ne smeta u dostizanju ozbiljne dugovečnosti. Naprotiv, najbolja argentinska vina od malbeka pokazuju neuporedivo veći potencijal za odležavanje od onih iz Kaora, recimo.

• 

• 

Uopšteno rečeno, argentinska vina od malbeka se mogu opisati kao vina duboko tamne boje, sa izraženim voćnim mirisima i ukusima (šumskog voća posebno), izvanrednim, izuzetno skladnim i sočnim kiselinama i mekanim, baršunastim taninima.

Uz to, kao što smo već pomenuli, u visokim vinogradima Mendoze on stiče i jednu vrlo specifičnu mineralnost, koja najčešće podseća na miris krede i morske soli.

•