BAROLO, KRALJ PIJEMONTA

Pijemont (Piemonte) spada među najživopisnije vinorodne oblasti na svetu. Ako uopšte postoji vinogorje koje po tome može da se poredi sa ovom zemljom večnih jutarnjih magli, ispod koje se skrivaju nepregledni vinogradi prostrti po brežuljcima i kotlinama, zauzimajući impresivnu površinu od oko 58.000 hektara.

Već posle prvog pogleda na te pejsaže i posle prvog susreta sa tamošnjim ljudima shvatate da ste došli u zavičaj pravih vinogradara, u jedan pomalo zaboravljeni svet u kojem su zemljište, loza i čovek povezani iskonskim vezama. Vinova loza je vezala čoveka za tu zemlju ispod magle, na kojoj se on vekovima rađa i umire, mereći vreme berbama, a ne godinama. To je i zemlja barola, jednog od najcenjenijih vina sveta.

Reč Pijemont u prevodu znači “podnožje planine”. Od Francuske ga dele snežni Alpi, a od unutrašnjosti Italije – Apenini. Planine su oblikovale klimu tog podneblja, štiteći vinogorje od hladnih vetrova, a reljef su oblikovala bezbrojna brda, čija se nadmorska visina kreće između 150 i 600 metara, kao i nekoliko velikih reka, među kojima je najpoznatija reka Po.

Ali, ono po čemu se Pijemont posebno prepoznaje jesu magle. Stalne jutarnje magle, po kojima je i glavno grožđe regiona dobilo ime – nebbiolo (it. nebbia – “magla”).

Selo Barolo

Vino, pa i čitava oblast proizvodnje barola, dobili su ime po istoimenom selu ili varošici – Barolo. Smatra se da je ta reč keltskog porekla i da je značila: “niska zemlja”. Izvesno je da je ta oblast bila naseljena i pre Rimljana, izvesnim ligurijskim plemenima. Ali, značajnija naselja u ovom regionu su počela da niču tek tokom Srednjeg veka.

Najznačajnija plemićka porodica iz tog perioda je najznačajnija i za istoriju vina barolo. To je familija Faleti, koja je 1250. godine kupila svu zemlju oko Barola i prekrila je vinogradima. Od tog vremena množe se i zapisi i dokumenta o vinu iz tog kraja. A, među najpoznatijima je ukaz iz 1647. godine u kojem se preti odsecanjem ruke onome ko odseče vinovu lozu ili krade grožđe.

Postoje podaci da je barolo izvožen još u 17. veku, a pouzdano se zna da se nalazio na trpezi Luja XIV. Prvu pravu slavu, međutim, barolo je doživeo krajem 19. veka i to zahvaljujući upravo pomenutoj porodici Faleti, tačnije – markizi Đuliji Faleti. Đulija je, u stvari, Žilijet, jer je ona bila Francuskinja, rodom iz Bordoa, punim imenom i tiulom: Žilijet Kolber od Malevrijea.

Đulija-Žilijet je bila jedna od najobrazovanijih žena svog vremena, a vinarstvo je bila njena pasija. Markiza Faleti je u Barolo dovela svog zemljaka francuskog enologa Luja Udara, koji je u njenom podrumu u Barolu počeo da primenjuje vinarske tehnike iz Bordoa, što je po mnogima bila, u stvari, prva vinska revolucija u Pijemontu, koja se desila čak sedamdeset godina pre nego što su francuska iskustva u Pijemontu (barike itd.) počeli da koriste vinski revolucionari poput Anđela Gaje, Elija Altarea i ostalih.

Markiza Đulija nije imala decu i njenom smrću 1864. godine, prekinuta je loza Faletijevih, a imanje je pripalo zadužbini markiza od Barola, pod imenom „Opera Pia Barolo“. Krajem 19. veka, imanje je delimično otkupio ovdašnji čuveni vinar Pjetro Emilio Abona, čovek koji je barolo uveo u 20. vek, zbog čega je zaslužio nadimak „patrijarh Barola“. Nekadašnja vinarija Faletijevih danas je širom sveta poznata pod imenom Marchesi di Barolo.

Zahvaljujući rodbinskim vezama Faletijevih sa moćnom porodicom Savoja, barolo je stizao na sve značajne evropske dvorove tog vremena i početkom 20. veka to vino je već bilo poznato širom Evrope. Ali do statusa velikog svetskog vina, kakav barolo ima danas, trebalo je, ipak, da prođe skoro osamdeset godina.

Barolo zona

Zona proizvodnje barola smeštena je na teritoriji provincije Kuneo i obuhvata oko 1.200 hektara vinograda koji okružuju jedanaest sela. Mikroklimatski uslovi su slični kao u čitavom Pijemontu, reljef je iscrtan brdima i brdašcima potpuno ispunjenim vinovom lozom, koja leži na zemljišnoj podlozi sačinjenoj od gline i krečnjaka.

Međutim, ta zona je izdeljena mnoštvom “mikrozona”, odnosno velikim brojem manjih i većih vinograda ili zasebnih parcela, sa velikim varijacijama i u pozicijama, pa i u osnovnom sastavu zemljišta, što proizvođačima omogućava da proizvode vina različitog karaktera. Na osnovu toga je ovde (još uvek neformalno) usvojen francuski pojam “Crus”, čime je ustanovljena specifična “rang lista” svih vinograda pod barolom, a samim tim i rejting vina iz tih vinograda.

Tardicionalisti i modernisti

Barolo pripada najvišoj klasi italijanskih vina DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita). Za barolo je propisano obavezno odležavanje od 38 meseci, a od toga – najmanje 18 meseci “u drvetu”. Barolo Riserva odležava najmanje 62 meseca, od čega – četiri godine u drvenim buradima. Pritom, burad mogu da budu ne samo od hrastovine, već i od kestena, koji se tradicionalno koristi u Pijemontu.

Dužina odležavanja je ključna za Barolo, jer su to vina koja se veoma dugo razvijaju, stalno dobijajući na kvalitetu. Tokom vremena, tanini se umekšavaju, dok snažna struktura i sjajne kiseline ostaju. Barolo vremenom dobija neuporedivu baršunastu teksturu i one njegove prepoznatljive arome ruža, zemlje, katrana, tartufa i crne čokolade. Klasičnom barolu je, inače, potrebno najmanje deset godina da se u potpunosti razvije, a zatim može da traje decenijama.

Odležavanje barola i trenutak njegovog izlaska na tržište, odnosno spremnosti za piće, je tema višedecenijskih rasprava među proizvođačima, pre svega u smislu načina njegove proizvodnje, a najviše u vezi sa – odležavanjem. Već smo pomenuli Gaju i Altarea kao revolucionare, koji su, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, prvi u Pijemontu počeli da upotrebljavaju francuske barike, umesto tradicionalnih velikih bačvi, sa željom da nebiolo za barolo (Altare) i barbaresko (Gaja) učine ranije spremnim za piće, a time i prihvatljivijim široj publici.

To uvođenje barika u Pijemont je dovelo do toliko žučnih rasprava među vinarima, da su se oni na kraju podelili u dva oštro suprotstavljena tabora – na tvrdokorne tradicionaliste i revolucionarne moderniste. A novinari su taj period (koji po mnogima još uvek traje) nazvali “ratovima za barolo”.

Raznovrsnost teroara

Stručnjaci često porede Barolo zonu sa Burgundijom, imajući u vidu, pre svega, obilje različitih teroara. Iako, kao što smo pomenuli, ovde nije ustanovljena zvanična “kru” klasifikacija, vremenom je postalo uobičajeno da se Barolo posmatra kroz prizmu pet glavnih subzona: La Mora (La Morra), Seralunga d’Alba (Serralunga d’Alba), Barolo (okolina istoimenog sela), Kastiljone Faleto (Castiglione Falletto) i Monforte d’Alba.

Različito zemljište i varijacije u mikroklimi u pomenutim komunama su stvorile suptilne razlike u vinima iz različitih vinograda, koje zatim vinari još više ističu tokom vinifikacije, nastojeći da naglase finese teroara.

U okolini sela La Mora i Barolo, zemljište sadrži visoku koncentraciju krečnjaka. Njihova vina teže da budu “voćnija” i aromatičnija. La Mora se inače smatra najprefinjenijim i najaromatičnijim barolom (brže je i spreman za piće nego ostali), a barolo iz Barola je kompleksniji, znatno “širih ramena”, puniji i sočniji.

U dolini Seralunga, u zonama Kastiljone Faleto, Seralunga d’Alba i Monforte, vinogradi leže na posnom zemljištu, takođe sa dosta krečnjaka, ali i lapora, peska i peščara, uz visok sadržaj gvožđa. Vina su, generalno, vrlo intenzivnog ukusa, vrlo snažne strukture i sa fantastičnim potencijalom za dugo odležavanje. Kastiljone-Faleto je čuven po punim, bogatim i aromatičnim vinima. Monforte d’Alba je takođe izuzetno bogat barolo, ali još koncentrisanijeg i intenzivnijeg ukusa. Seralunga d’Alba je šampion tanina, sa vinima možda i najstrukturnijim u čitavoj zoni barola, kojima je potrebno i najviše vremena da se razviju, ali kada dostignu svoj puni razvoj – malo je vina u svetu koja sa njima mogu da se mere.

Posmatranje barola kroz samo tih pet subzona je, međutim, i dalje prilično uopštavanje, jer, kao što smo rekli, postoji veliki broj zasebnih vinograda i parcela, među kojima ima mnogo onih i sa nezvaničnim “Grand Cru” statusom, što se može uočiti na etiketama vina, na kojima su najčešće naznačena imena komuna (opština ili sela) iz kojih potiču vinogradi, ali i imena konkretnih vinograda (Barolo Cannubi Boschis npr.).

Čuveni vinar Renato Rati je bio inicijator stvaranja “Grand Cru” mape barola i u poslednjoj deceniji je urađen impresivan posao u tom pravcu, detaljno su proučeni svi vinogradi, objavljeno je nekoliko obimnih studija i na kraju je izdvojeno 12 izuzetnih vinograda. Njihov “Grand Cru” status i dalje nije ozvaničen, ali već nekoliko godina svi, i vinari i novinari, ove vinograde posmatraju kao istinski “Grand Crus” barola: Cannubi, Sarmazza, Brunate, Cerequio, Rocche, Monprivato, Villero, Lazzarito, Vigna Rionda, Bussia, Ginestra, Santo Stefano di Perno. Nekoliko njih možete pronaći i u našim vinotekama.

Priču o sorti nebiolo, od koje barolo nastaje, ispričaćemo drugom prilikom.

Slavomir Ćirović