img

BIODINAMIKA: “KRAVLJI ROG”

/
/
1069 📖

Poslednjih godina sve više slušamo o biodinamičkoj proizvodnji vina, u svetu je to danas vinogradarska tema broj jedan i gotovo svakodnevno saznajemo da je neka čuvena svetska vinarija u potpunosti prešla na biodinamiku. Uskoro će ih biti i u Srbiji.

Biodinamika je izuzetno široka i kompleksna tema, još uvek nedovoljno razumljiva većini ljubitelja vina, i zato smo u pomoć pozvali Miloša Markovića, našeg najvećeg stručnjaka za tu oblast. Sa svoje 32 godine on iza sebe već ima završen master enologije i vinogradarstva na nemačkom Univerzitetu Gajzenhajm, jednom od najuglednijih svetskih fakulteta za vinogradarstvo i vinarstvo, kao i veliko iskustvo stečeno radom u nekoliko nemačkih i austrijskih vinarija, među kojima su neke svetski poznate upravo po biodinamici (austrijska vinarija Umathum npr.).

Miloš je u poslednje dve godine rukovodilac vinogradarske proizvodnje u Vinariji Kovačević, sa posebnom misijom da svi vinogradi budu prevedeni najpre u organsku, a zatim upravo i u biodinamičku proizvodnju. Sa velikim zadovoljstvom, ovim tekstom ga najavljujemo i kao stalnog stručnog saradnika našeg magazina, koji će nam pomoći da još više i bolje upoznamo tajne veze vinograda i vina, bez čega nema ni pravog razumevanja vina. O tome je, uostalom, sve još davno rečeno u onoj čuvenoj francuskoj poslovici: “Vino se rađa u vinogradu”.

Traganje za apsolutnim skladom sa prirodom, veze sa mesečevim menama, otkrivanje međusobnih uticaja flore i faune, zdravlje i dugovečnost vinograda, pa samim tim i vina, sve to su samo delići ogromnih “pazli” koje bi trebalo spojiti da se u potpunosti razume biodinamička proizvodnja. Za početak, pitali smo Miloša – odakle uopšte potiče “biodinamika”?

– Naziv „biodinamika“ potiče od austrijskog filozofa Rudolfa Štajnera koji je 1924. godine predstavio svetu postulate biodinamičke proizvodnje. Međutim, biodinamika kao vid poljoprivredne proizvodnje nije ništa novo kako mnogi ljudi misle, već je od davnina prisutna u ljudskoj svesti. Imamo bezbroj primera koji o tome svedoče. počevši od rezidbe vinove loze koja se od pamtiveka obavljala isključivo u periodu opadajućeg meseca pa sve do setve ratarskih kultura koja je vršena uvek u periodu punog meseca budući da je akumulacija energija u prirodi tada najveća.

A zašto bi potrošači trebalo da obrate posebnu pažnju na biodinamička vina?

– Mislim da je izuzetno važno da ljudi razvijaju svest kada je hrana u pitanju jer je svima u interesu da na kraju dana imaju jedan zdrav proizvod na stolu. Potrošač bi trebalo da bude svestan da se kroz biodinamički uzgoj proizvode biljke koje su u nutritivnom smislu puno bogatije od onih koje nastaju kroz standardnu ili integralnu proizvodnju. A kada je reč o biodinamičkim vinima, moje iskustvo je da su to vina koja u sebi nose jednu posebnu i prepoznatljivu vibraciju koja ih razlikuje od standardnih vina. Imaju neki, skoro neobjašnjiv, a izuzetno upečatljiv prirodan sklad u sebi koji ih čini posebnim. Budući da je kompletan proces proizvodnje, od grožđa do vina u skladu i harmoniji sa prirodom, svakako da se teroar ili DNK biodinamičkog vinograda može bolje osetiti u takvim vinima.

Naša prva tema u okviru razmatranja biodinamike je jedan veoma zanimljiv biodinamički postupak osnaživanja vinogradarskog zemljišta.

KRAVLJI ROG”

Možda ste ove fotografije sa kravljim rogovima ispunjenim stajnjakom i prizore njihovog zakopavanja u zemlju već negde videli, najverovatnije na društvenim mrežama vinarija koje se bave biodinamikom, a da vam nije bilo baš jasno šta ti ljudi rade. Iako to, gledano sa strane, pomalo liči na nekakav mističan ritual, reč je o jednom genijalnom vinogradarskom postupku, koji nam je Miloš u potpunosti razjasnio:

“Kravlji rog” predstavlja jedan od devet fundamentalnih biodinamičkih sredstava koji se u stručnoj literaturi pominje i pod imenom “Preparat 500”. Radi se o potpuno prirodnom preparatu koji se dobija transformacijom visokokvalitetnog kravljeg stajnjaka ubačenog u kravlje rogove i zakopanog u humusnoj zemlji tokom jednog zimskog perioda. U rano proleće se ti rogovi otkopavaju i stajnjak koji se nalazi u njima treba da bude transformisan u koloide crne boje sa blago humoznim mirisom. Takav stajnjak se zatim jedan sat meša sa odgovarajućom količinom vode, nakon čega se primenjuje na zemljište.

“Kravlji rog” simbolizuje snagu, a to je i njegova suština u biodinamičkoj proizvodnji, jer on podstiče niz esencijalnih procesa u zemljištu kao što su:

  • klijanje semena i razvoj korenovog sistema
  • stimulacija mikrobiološke aktivnost tla
  • regulisanje pH zemljišta
  • povećanje sadržaja kišnih glista
  • poboljšanje strukture zemljišta
  • povećanje broja poželjnih bakterija i ostalih mikroorganizama u zemljistu
  • poboljšanje apsorpcije i propusnosti vode

Miloš Marković je master enologije i vinogradarstva završio na Univerzitetu Gajzenhajm u Nemačkoj. Radio je u nemačkim i austrijskim vinarijama: Chat Sauvage, Baron Knyphausen, Solweigs, Schwarzböck i Umathum. Rukovodilac je vinogradarske proizvodnje u Vinariji Kovačević.

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :