img

Biti vino Džona Malkoviča

/
/
1688 📖

Mnogo je velikih glumaca u svetu. Nije malo ni onih koje smatramo legendarnim. Ali malo je glumaca koje bismo mogli nazvati i kultnim. Džon Malkovič je jedan od njih. Njegova gluma je toliko posebna, autentična, njegov lični karakter je toliko specifičan i snažno izražen da je teško odupreti se utisku da u svakoj ulozi on igra i sebe lično. A i to je stvarno jednom učinio. Jedini. „Biti Džon Malkovič“ je unikatan, kultni film.

Nas ovde, međutim, sada više interesuje kako je to „biti vino Džona Malkoviča“, jer to je naša tema, a Malkovič je u naš vinski svet stupio pre desetak godina, započevši proizvodnju vina na svom imanju Les Quelles de la Coste u Liberonu, maleckom vinskom regionu koji spaja Provansu i Dolinu Rone.

Malkovič je tada ispričao kako mu je jedan prijatelj prethodno savetovao da nikada ne ulazi u proizvodnju vina. “Izgubićeš bogatstvo”, rekao mu je. Na šta mu je Malkovič odgovorio: “A šta je tu drugačije od bilo kojeg posla u koji sam ulazio, svaki od njih je bio najbrži mogući način da izgubim milione”. S druge strane, rešio je da se oprezno zadrži na 16.000 boca vina koliko trenutno proizvodi: “Toliko uvek možemo da popijemo i razdelimo među prijateljima”, rekao je.

Mnogo je danas tzv. „selebriti vina“, pojavljuju se svake godine. Kada im se oduzme prefiks nečijeg slavnog imena, ona, kao i sva druga ona mogu biti i odlična i osrednja i loša. Ali vrlo retka su među njima ona vina koja su u skladu sa imidžom ili karakterom (stvarnim ili kod fanova projektovanim) te slavne ličnosti. Teško nam je da zamislimo da bi, recimo, neko u boci ružičastog Miravala prepoznao Breda Pita. Ali kada probate neko vino Les Quelles de la Coste, sigurni smo da će mnogima delovati sasvim prirodno da je to vino baš vino Džona Malkoviča.  

Njegovo imanje se nalazi u podnožju malenog sela La Kost i ruševina zamka koji je nekada pripadao ozloglašenom piscu Markizu de Sadu. Na imanju se mnoštvo bunara i izvora, zbog čega je i naziv imanja Les Quelles de la Coste („quelles“ – „bunari“ u grubom prevodu).

Pre četrnaest godina on je tu zasadio devet hektara kaberne sovinjona i pino noara i počeo da se bavi proizvodnjom vina zajedno sa svojom suprugom, filmskom rediteljkom italijanskog porekla Nikoletom Pejran.

Izlazak prvog vina iz berbe 2011 je naravno privukao veliku pažnju medija, s obzirom na ime Džona Malkoviča. Ali on je tom prilikom izjavio da to ne znači da će i samo vino biti popularno i da će se lako prodavati. „Ma nikoga nije briga da li je tvoje ime na njemu. Vino mora da govori samo za sebe“, rekao je.

Proizvodnja je mala, kako rekosmo – tek oko 16.000 boca vina godišnje, koje za sada odlaze na tržišta Francuske, Velike Britanije, SAD, Švajcarske i Kanade. Sigurni smo da će njihova sledeća stanica biti Srbija, jer Malkovičeva vinarija će svoja vina premijerno predstaviti na letnjem Beogradskom Salonu Vina 04. juna. Ne sumnjamo da će nakon toga ona i ostati na našem tržištu.

Mi smo Malkovičeva vina prvi put probali u aprilu ove godine, i to na jednoj degustaciji u Italiji. Malkovičevo ime nam je naravno odmah privuklo pažnju, ali onda je i samo vino počelo da govori. Pino noar, kaberne sovinjon, karmenere – u šest različitih vina, i potpuno neočekivane sorte za region u kojem se imanje nalazi. Nijedan grenaš, murvedr, sira, ništa od sorti tipičnih za Liberon, Provansu ili Dolinu Rone. Možda je tako nešto trebalo i očekivati od Malkoviča, ali ni tu se priča ne završava. Dva vodeća crvena vina  7 Quelles i 14 Quelles sačinjena su neuobičajenom kupažom kabernea i pinoa. Kupažom koja je za Francuze gotovo jeres. „Sacre bleu!“ ili „Quelle horreur!“— kako bi to rekli oni.

U vez s tim, Malkovič kaže da je te sorte odabrao prema sopstvenoj naklonosti ka kaberneu i pinou, ali i da se i sam pomalo plašio „da to ne liči na dva potpuno različita konja u zaprezi, od kojih svaki vuče na svoju stranu“.  Naš utisak je da se to nije desilo. Naprotiv.

7 Quelles (65% pino, 35% kaberne) je osam meseci sazrevao u starim baricima od francuskog hrasta. Nos je pino par ekselans. To je „šuma“ – šumsko lišće, žbunje, šumsko voće. Vino je srednjeg tela, svilenkastih tanina. Kaberne se budi tek u samoj završnici, donoseći svežinu trešanja i višanja i tercijalne tonove jelenske kože.

14 Quelles (60% kaberne, 40% pino noar) je vino u zaista ograničenoj seriji – tek oko 800 boca. Vino je sazrevalo 12 meseci u novim francuskim baricima. Otvara se u slojevima mirisa crvenog i crnog voća, cveća (ruža i ljubičica), začina, štavljene kože i dima. Ima izvrsnu strukturu i toplu, baršunastu teksturu i dugu, postojanu završnicu ispunjenu trešnjama, ribizlama i finim tonovima začinskog bilja.

Oba vina pokazuju da ovaj Malkovičev obrt u izboru sorti ima mnogo smisla. Uostalom, spajanje nečeg naizgled nespojivog je deo i Malkovičeve glumačke genijalnosti.

Za Malkoviča je jedan američki novinar rekao da njega nepogrešivo opisuju tri reči, on je – genijalan, blag i velikodušan čovek („genial, gentle and generous“). I to smo i sami osetili tokom kontakta sa njim u vezi intervjua koji nam je velikodušno dao, iako je trenutno u Letoniji, gde upravo priprema pozorišnu predstavu u Rigi, a okupiran je i jednom za njega potpuno drugačijom ulogom – nedavno je naime postao deda jednoj devojčici.  

Naše prvo pitanje se naravno odnosilo na to kako je i kada zavoleo vino.

  • U mojoj porodici se nije mnogo pilo, tako da sam i ja do pića stigao prilično kasno, tek u kasnim tridesetim ili ranim četrdesetim. I kada sam počeo da pijem, to je bila tek čaša šampanjca ili belog vina ili konjak posle večere, i to stvarno u retkim prilikama. Počeo sam da razvijam ukus za crveno vino u svojim četrdesetim i najčešće i pijem crveno vino, ali i to i bilo šta drugo zapravo – prilično retko. Crveno vino stvarno volim, barem dobro crveno vino, ali smatram da piće utiče na moje pamćenje i kako moram da u svojoj glavi nosim stranice i stranice teksta, ponekad i godinama, sve striktnije sebe ograničavam.

Liberon je, kao što već rekosmo, jedan vrlo mali francuski vinski region, koji često čak ni vinski novinari ne znaju gde tačno da smeste. Ako kažete da je to Provansa, nećete pogrešiti. Ako kažete da je to Rona, i tu ste u pravu. Pokušali smo da od Malkoviča saznamo nešto preciznije, ali ni on nam nije bio baš od prevelike pomoći:

  • Nisam baš neki stručnjak za vina iz Liberona. Mi tamo imamo kuću već tridesetak godina, ali nije baš kao da sam probao sva vina u regionu, čak ni neki značajan broj njih. Otkako smo mi 2011. počeli da pravimo svoje vino uglavnom sam se bavio degustacijom ili pijenjem naših vina, i to mi je sasvim dovoljno. Vina iz Provanse ne poznajem naročito, pretpostavljam da ih ima prilično mnogo, a što se tiče vina iz Rone, rekao bih da sam im poklonio dosta pažnje, ali nisam ih pio skoro. Pretpostavljam da bi nekakva spoznajna mudrost bila da su vina iz Rone i Provansa superiornija od onih iz Liberona, bogatija i složenija možda.

Rekli smo da je Malkovič za svoja vina izabrao sorte koje nisu tipične za region. Tu svoju, za mnoge kontroverznu odluku, on objašnjava rečima: “Proizvodnja vina je i jedan oblik samoizražavanja. Ja imam specifičan ukus za vino i moja vina su odraz mog ukusa. Pino i kaberne naprosto mnogo više volim od grenaša ili sorte sira koje su tamo tipične. I to je to”. Uz pino noar i kaberne, sada je tu i karmenere. Zašto?

  • Što se tiče karmenerea, ove godine će mu biti tek druga berba, jer nam je trebalo mnogo vremena da dobijemo dozvolu za sadnju i izgubili smo nekoliko godina u tom „procesu“. Karmenere sam prvi put probao u Čileu pre nekoliko godina i bio mi je vrlo intrigantan. Mi smo bili oduševljeni prvom berbom, iako smo imali samo 600 boca ili tako nešto. Nijedna nije ostala bojim se.

Šta u stvari Džon Malkovič želi od svojih vina? Sama proizvodnja vina njemu očigledno nema nikakav komercijalan značaj. To je butik proizvodnja, a i cene tih vina nisu nimalo „selebriti“. Naprotiv, njihov raspon na policama je između 12-24 evra. Van tog konteksta je samo 14 Quelles u seriji od oko 800 boca, sa cenom od oko 40 evra. Dakle, šta bi Malkovič želeo da budu vina Džona Malkoviča?

  • Ja mogu samo da kažem šta bih voleo da bude njihov „karakter“, a voleo bih da imaju ukus zemlje i sorti od kojih potiču. Ne sviđaju mi se vina koja su previše rafinirana, previše pravljena, našminkana i lišena svoje prirodne snage. Ali autentičnost nije lak zadatak. Mnogo je faktora u toj igri, vreme, podneblje, zemljište, trenutak berbe, vinifikacija, flaširanje itd. itd.

Interesovalo nas je naravno i koliko je on lično zaista uključen u samu proizvodnju?

  • Ja se direktno ne bavim proizvodnjom, dok se moja žena bavi svim poslovnim aspektima vinarije, a kad je reč o vinu ona vrlo dobro zna šta radi, šta voli šta ne voli, u smislu ukusa. Ja samo pijem, što nije teško. Šalim se, ja sam odabrao sve sorte grožđa… osim za belo vino, o kojem nemam pojma. Naravno, mi sva vina probamo tokom proizvodnje i po nekoliko puta godišnje. Valjda ćemo i ove godine, barem kada nam konačno bude dozvoljen povratak u zemlju, uz sve te njihove kovid apsurde i omiljene im potpuno beskorisne propise.

Gastronomija je takođe jedna od pasija Džona Malkoviča. Već par godina mediji nagađaju da je zainteresovan I da kupi jedan restoran u Lisabonu. On lično voli da kuva i kada je na svom imanju u Liberonu, on sam obilazi okolne pijace i nabavlja namirnice. Pitali smo ga šta najviše voli da sprema i koje svoje vino bira uz tu hranu:

  • Da, volim da kuvam. Naročito u Provansi. Tamo imamo izvrsne sastojke, a naša kuhinja je prostrana i prijatna. Ne znam mnogo o slaganju vina i hrane, ali volim da pravim jagnje ispod „peke“ ( „ispod sača“; „lamb in the peka“ kaže doslovno, jasno aludirajući na dalmatinske korene svoje familije) i to ide prilčno dobro sa našim kaberneom ili karmenereom.

Koliko poznaje vina, da li istražuje, koliko ga zanimaju vina iz drugih regiona?

  • Da, naravno da me zanimaju i vina iz drugih regiona. Često sam ulagao i herojske napore da ih probam što više. Ali sada sve manje. Radim mnogo i moram da se koncentrišem na to što radim, pa iako vino ponekad može i da pomogne da se fokusiraš, to nije najčešće od velike pomoći sutradan.

Malkovič je u Beogradu bio 2020. godine, u sklopu turneje za muzičko-scenski performans „Muzički kritičar“(„The Music Critic“) u kojem on igra zloćudnog kritičara iznoseći niz uvreda na račun Mocarta, Betovena, Šopena, Debisija, Prokofjeva. Tada je on zatvorio 48. Fest, kada mu je uručena nagrada Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Pitali smo ga da li je imao vremena da osmotri Beograd:

  • Ne, nažalost nisam upoznao Beograd. On je bio druga stanica naše turneje tokom pandemije 2020, kada smo obilazili gradove srednje Evrope sa „Muzičkim kritičarem“. Bili smo kod vas samo dve noći. Takve su turneje nažalost. Dođemo, probamo, igramo. Ako imam sreće prošetam ulicama grada do mesta gde igramo predstavu i to je to. Nadam se da ću se vratiti jednog dana.

Na kraju, zahvaljujući mu se na intervjuu i prihvatanju našeg poziva da njegova vinarija bude deo letnjeg Beogradskog Salonu Vina na Belom dvoru 04. juna, piitali smo ga da li bi sledeći put posetio Beograd i zbog vina, ne samo zbog filma ili pozorišta:

  • Naravno. A i mnogo je lepše piti nego raditi, zar ne?

(Slavomir Ćirović, Božana Nikolić)

(* Džon Malkovič je intervju dao ekskluzivno za magazin Put vina, za prenošenje bilo kog njegovog dela neophodno je jasno navesti izvor i u internet sadržajima postaviti link koji vodu na ovu stranicu)

֎

Pročitajte još:

Šta ćete sve probati na letnjem Beogradskom Salonu Vina 04. juna na Belom dvoru

Alves de Sousa

11 minuta za čitavo leto uživanja

Simonsig Chenin Blanc 2020

Pekorino, a nije sir

Verdicchio, “mali zeleni” iz Jezija

Barbera može biti snažna

Schloss Johannisberg i Bründlmayer, dva temeljna rizlinga

Il Palagio, Stingova poruka u boci

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :