Džejms Sakling: “Ako vas vino mami da čašu popijete do kraja – odmah mu dajte 90+ poena”

Džejms Sakling je nakon penzionisanja Roberta Parkera preuzeo tron vodećeg svetskog vinskog kritičara i danas se sa najvećom pažnjom u vinskom svetu prati svaki njegov izveštaj, svaka ocena, a naročito njegove godišnje top liste najboljih 100 vina po regionima… i ona najznačajnija – 100 najboljih vina sveta.

• 

On i njegova ekipa sa sajta JamesSuckling.com, koju čine Stjuart Pigot, Džo Kuk, Nik Stok, Natan Sloun i Zekun Šoi, godišnje probaju neverovatnih – 25.000 vina! Njihov zajednički izbor najboljih vina sveta 2021 možete pogledati OVDE.

• 

Nedavno je ruski vinski magazin Simple Wine objavio jedan opširan intervju sa Džejmsom Saklingom iz kojeg smo mi izdvojili sledeće teme:

Ocene i degustacija vina

– Degustacija i ocenjivanje vina je veoma subjektivna stvar, a ne egzaktna nauka. Naravno, mi vino ocenjujemo prema određenim pokazateljima kao što su, recimo, kod crvenih vina: ravnoteža, kiseline, struktura, alkohol, tanini… to su isti oni kriterijumi o kojima se uči u vinskim školama i na kursevima. Međutim, emocionalna komponenta u vinu kod mene igra veoma važnu ulogu. Vina kojima dodelim 100 poena su ona koja su kod mene izazvala emotivnu reakciju, ona koja me nateraju da kažem: „O, my God! This is amazing!» To nije ništa “supernaučno”, to su vina koja imaju izvanredan balans, čistoću ukusa, strukturu, ali njihova najvažnija komponenta je što vam izmame uzvik: „Vau! Nikada do sada nisam probao ovakvo vino!“

• 

• 

• 

Ja lično uvek tražim i to da je vino pitko, da vas mami na sledeću čašu. Svojim mladim kolegama uvek kažem: ako tokom degustacije poželite da neko vino popijete do kraja – odmah mu dajte 90+ poena!

Mi probamo i ocenjujemo mlada vina, tražeći u njima potencijal. Velika vina – to su vina koja mogu dalje da se razvijaju i stare. Ja često vinima iz Božolea recimo dam po 96-97 poena, možda ću nekada dati i svih 100, a volim ih upravo zato što ona imaju potencijal, ali je moguće piti ih i uživati u njima i dok su još sasvim mlada.

Da li ispravlja ocene?

– Svaki dan! I to je normalno. Uvek proveravam sva vina ponovo i upoređujem ih sa već datim ocenama.

“Slepa” ili “otvorena” degustacija?

– Degustiram i na slepo i sa otkrivenim etiketama. Međutim, kao profesionalni degustator nećete ocenjivati samo ono što je u čaši nego i sve ono što stoji iza tog vina. “Slepa” degustacija može da odmogne u pravilnom ocenjivanju vina, zbog ljudskog faktora pre svega, na primer zbog umora degustatora. Ja volim “slepe” degustacije sa prijateljima, radi zabave, ali jedno je igrati se i pogađati o kom ili kakvom je vinu reč, a sasvim drugo oceniti ga.

• 

Da li je vinski kritičar ili vinski novinar?

– Ja sam pre svega novinar i da bih ocenio neko vino i napisao nešto o njemu potrebno mi je da imam sve informacije o tom vinu. Počeo sam kao novinar u dnevnom listu i naučen sam istraživačkom poslu. Danas mnogi koriste informacije sa Gugla, ne proveravajući ih.  Oni misle da znaju sve, jer imaju Gugl. A u vinu je posebno važno direktno iskustvo. I ono se jedino može steći degustirajući vina, pamćenjem, obilaskom vinarija, razgovorima sa onima koji ga proizvode, razgledanjem vinograda… Nije moguće pričati o nekom teroaru ako niste bili tamo, ako niste kročili u taj vinograd, držali tu zemlju i to grožđe u rukama, videli te čokote i shvatili kako ta loza raste i rađa. Samo to će vam omogućiti da shvatite zašto je neko vino tako jedinstveno ili retko.

• 

• 

• 

Pet globalnih vinskih trendova po Saklingu

• Pitkost (Drinkability)

– Vino mora da bude lako i razumljivo da biste mogli da ga pijete i u njegovom mladom uzrastu. Trend pitkih vina je publiku usmerio ka laganim, niskoalkaholnim vinima u burgundskom stilu. Svet se okreće od teških vina sa visokim procentom alkohola, naročito onih za koje je korišćen novi hrast. To su „vina jedne čaše”, jer je nekad teško tu čašu popiti do kraja.

• Vina teroara (Terroir-driven)

– Ima vinara koji odlično znaju kako da stilizuju vino koje će kod vinskih kritičara dobiti visoke ocene, koliko koristiti hrast na primer i sl. Ali to je kao kad odete kod frizera koji će vas ošišati prema pokazanoj fotografiji, a ljudi žele autentičnost, jedinstvenost, koja uvek potiče od teroara.

• Vino i klimatske promene

– Pre 40 godina, recimo 1985. kada sam stigao u Nemačku da učim o tamošnjim vinima, većina vinara je proizvodila kategoriju Kabinett. Vina do 7% alkohola i sa visokim kiselinama, koje su morale da budu izbalansirane ostatkom šećera. Crvena vina su više ličila na roze, dobre berbe su bile krajnje retke, kao i topla leta. A danas je tamo čak 89% suvih vina, alkohol je porastao na 12,5-14% i u Nemačkoj i Austriji su počeli da proizvode odlična crvena vina. U Alzasu je temperatura povećana za 1,5% u poslednjih 30 godina. Klimatske promene su stvorile neke mogućnosti za neke regione, ali su i nepovratno uticale na istorijske kategorije. U nekim regionima više ne mogu da proizvode vina kao pre 30-40 godina, jer jednostavno to više nije isto grožđe.

• Raznovrsnost

– Sve više ćemo upoznavati Ii istraživati nove vinske regiona, uključujući Kinu, ali Ii nova vina iz tradicionalnih vinskih zemalja. Vinarstvo će se pojavljivati na novim i neočekivanim mestima, recimo u Americi je već sada moguće proizvoditi vino u čak 48 država!

• Rast cena super-premijum vina

– La Tâche proizvodi samo oko 12.000 boca vina godišnje, a Romanée-Conti skoro duplo manje, oko 7.200 – otuda i cene od 3.000-5.000 dolara za bocu vina. Međutim, u svetu ima dovoljno onih koji sebi to mogu da priušte. Neka vina su odavno postala predmet raskoši i to više nisu samo vina. Ja ne mislim i ne mogu da kažem da je to nepravedno. Ako hoćete da pijete dobro vino, u svetu je danas toliko prelepih vina po pristojnim cenama koja su dostupna većini, tako da ne vidim problem.