„Velika vina ne daju nikakve izjave – ona nameću pitanja“ – Hju Džonson

Najtiražniji i verovatno najbolji svetski vinski pisac svih vremena, Hju Džonson (rođ. 1939), diplomirao je englesku književnost na Kembridžu, a o vinu je najpre počeo da piše za „Vogue“, još početkom šestdesetih godina prošlog veka. Već njegova prva knjiga „Wine“ (1966) izazvala je veliku pažnju u svetu vina, da bi njegov vinski atlas „The World Atlas of Wine“ (1971) postao neprevaziđeni bestseler, objavljen u šest izdanja i u milionima primeraka. Za televiziju je snimio seriju od 13 epizoda „The Story of Wine“, a od 1977. objavljuje svoj godišnji vinski vodič „Pocket Wine Book“, koji se takođe prodaje u milionima primeraka, na 14 jezika.

Uz legendarnog direktora aukcijske kuće „Christie’s“ Majkla Brodbenta, važi za čoveka koji je imao privilegiju da proba najstarija vina na svetu (jedno čak iz 1540. godine) i najveći broj vina iz berbi 18. i 19. veka. U svojoj autobiografskoj knizi „A Life Uncorked“ Džonson, recimo, opisuje kakav je osećaj kada je pred vama na stolu 424 godine staro vino iz podruma kralja Ludviga II Bavarskog (“poput prastare madere, ali sa manje kiselina“), kao i ekstravagantnu vertikalnu degustaciju koju je priredio jedan bogati američki lekar, na kojoj je probano čak 38 berbi Šato Lafita, počev od berbe 1799! Umesto euforičnog zaključka, Džonson je, u svom stilu i sa dozom engleskog cinizma, umorno zaključio: „“Trideset i osam odličnih vina za jedno veče – to je zaista mnogo više nego što ja smatram razumnim.“

Džonson važi i za velikog protivnika numeričkih ocenjivanja vina, a naročito skale od 100 poena, kao i američkog vinskog gurua Roberta Parkera, za koga je u pomenutoj knjizi rekao: „Imperijaistička hegemonija caruje u Vašingtonu, a svetski diktator ukusa živi u Baltimoru (gde živi Parker; prim. red.)“

Vino je za Džonsona, pre svega, večita društvena igra, jer je uživanje u njemu oduvek vezano za ljudske odnose, gostoprimstvo, objedinjavanje svih aspekata društvenog života. U tom smislu, on kaže sledeće:

„Što sam više učio i saznavao o vinu, to sam više shvatao da je ono prepleteno sa ljudskom istorijom od samog početka i da postoji vrlo malo takvih proizvoda, ako uopšte postoji nešto što čovek proizvodi, a da se u tom smislu može porediti sa vinom. Tekstil, grnčarija, hleb…. sve to postoji još od kamenog doba, ali samo vinu su oduvek pripisivana i duhovna i svetovna značenja, čak i lekovite moći. Vino je zaista – priča za sebe“

Najveću moć vina Džonson vidi u njegovim mogućnostima da nas u jednom gutljaju prenese kroz prostor i vreme, da nas povede na putovanja u podneblja iz kojeg dolazi ili u sopstvena sećanja:

„Život sam određuje koliko je neko vino za nekoga posebno. Ne postoji ništa što kupujemo da jedemo ili pijemo što može tako da nam predoči identitet nekog podneblja ili vremena, rekao bih i… na jedan iskonski način, kao što to može vino, jer ono pamti sve one okolnosti koje su ga učinile baš takvim kakvo jeste. Vi, naravno, možete poput nekog školskog ispitivača da ga provučete kroz neku kritičku proveru i da ga prihvatite ili odbijete, ali takođe možete i da prihvatite taj identitet, da mu se prepustite i da budete preneseni u neka druga mesta i neka druga vremena. Ja vam savetujem da prihvatite čak i mitologiju koja neko vino prati, jer ona daje nove boje životu“.

Hju Džonson nikada nije bio „džetseter“, niti kritičar „čeličnog pogleda“, nikada se nije libio ni da pokaže da je sa nekim vinarima dobar prijatelj, pa čak i da je naklonjen njihovim vinima. Uvek mu se više sviđala reč „komentator“, a ne „kritičar“. „Marljivi diletant – eto, tako ja vidim sebe“, – rekao je jednom prilikom. „Ja sam amater koji ima veliko interesovanje, ali koji pazi da mu svega toga jednom ne bude preko glave“.

U njegovim delima, nije lako naći jasne kvalifikacije o dobrom ili velikom vinu, u kvalitativnom smislu, pa se to uglavnom čita između redova. Ali, ipak postoji i jedna njegova vrlo konkretna izjava o tome šta je za njega veliko vino i ona glasi:

„Velika vina ne daju nikakve izjave – ona nameću pitanja“

Pročitajte još:
Šta je “veliko vino” po Parkeru?
Moderna istorija vina: 1970-1980
Moderna istorija vina: 1980-1990