img

KAKO JE NASTAO BRUNELLO

/
/
2440 📖

Brunelo (Brunello di Montalcino) danas pripada najužem krugu elitnih svetskih vina i, uz “supertoskance” i barolo, predstavlja najsnažniji mogući italijanski odgovor na Bordo i Burgundiju. Pritom, iako najskuplji brunelo danas može da dostigne i cenu od 500 € (Biondi Santi Tenuta Greppo Riserva), pa čak i do skoro 700 € (Case Basse di Gianfranco Soldera), njegova najbolja vina se ipak kreću u rasponu od 70 € (Ciacci Piccolomini d’Aragona Pianrosso npr.) do 250 € (Casanova di Neri Cerretalto), što je i dalje neuporedivo niže od najboljih francuskih vina, čije cene mogu da se mere u hiljadama.

Brunelo je inače lokalni naziv klona sorte sanđoveze: „Sangiovese Grosso“. Centar njegove proizvodnje je toskanski gradić Montalćino, smešten na vrhu jednog brda, na nešto manje od 40 km jugoistočno od Sijene. Brunelo je bio prvo italijansko vino koje je 1980. dobilo najvišu oznaku geografskog porekla DOCG. Od tada počinje i njegov procvat, a Montalćino, nekada uspavanu provincijalnu varošicu, danas posećuje oko milion turista godišnje!

Pre toga, Brunello di Montalcino je prošao dug proces evolucije tokom 20. veka. Iako je crveno vino iz Montalćina bilo poznato još u 14. veku, kao početak brunela se uzima tek polovina 19. veka i to 1865, kada je jedno vino iz Montalćina proglašeno za najbolje na jednom ocenjivanju u Sijeni. To vino je inače bilo iz berbe 1833. i do tog trenutka odležavalo je u bačvama pune 32 godine.

Za nastanak “modernog” brunela mnogi ipak najveće zasluge pripisuju familiji Bjondi Santi. Montalćinom i dalje kruži priča da je upravo jedno vino sa njihovog imanja Il Greppo, iz jedne berbe sa kraja 19. veka, poslužilo kao platforma za uzlet brunela u svetske visine. Navodno, početkom osamdesetih godina prošlog veka, na jednoj degustaciji u vinariji Biondi Santi, kojoj je prisustvovalo nekoliko poznatih stranih enologa i novinara, posluženo je to vino, tada staro skoro 100 godina – i izazvalo pravu senzaciju.

Od tada, o brunelu počinje sve više da se priča i u svetu, kao autentičnom, bogatom, strukturnom vinu koje ima i fantastičan potencijal za odležavanje i razvijanje u bocama.

Do tog trenutka, brunelo je prošao dugačak put. Između 1930. i 1950. doživeo je i neka mračna vremena: filokseru, Drugi svetski rat i ekonomsku propast Italije nakon njega. Mnogi proizvođači grožđa i vina su rasprodali svoja imanja i otišli trbuhom za kruhom. Do 1960. u Montalćinu je ostalo manje od deset proizvođača. Međutim, ostale su one familije koje su još početkom 20. veka dobijale priznanja za svoja vina na tadašnjim vinskim izložbama i salonima. Bjondi Santi, Kolombini, Kostanti i Anđelini su sačuvali brunelo za budućnost.

Godine 1966. Brunello di Montalcino je dobio status DOC, a već sledeće godine su proizvođači oformili, danas moćan konzorcijum koji štiti njihove interese i brine o reputaciji brunela na unutrašnjem i svetskom tržištu. Desetak godina kasnije u Montalćino su počeli da stižu i veliki investitori, pre svih italijansko-američka porodica Marijani-Mej, koja je osnovala čuvenu vinariju Castello Banfi. Za njima, stigli su i Antinori, Freskobaldi, Gaja i drugi.

U poslednjih četrdeset godina, brunelo je prošao i kroz nekoliko etapa “stilske” evolucije. Od polovine osamdesetih godina prošlog veka, barici su postali gotovo standard, umesto tradicionalnih velikih hrastovih bačvi. To je, naravno, uticalo i na stil i karakter brunela. Naročito upotreba novih barika, koji su u značajnoj meri izmenili sturkturu i buke nekadašnjeg vina. Kada je taj trend dostigao svoju krajnost, vinari su počeli da se vraćaju tradiciji i danas je sve više proizvođača koji svoja vina ponovo neguju u velikim bačvama, u korišćenim baricima ili ih kombinujući.

U poslednjih desetak godina, brunelo je preživeo i dva skandala: čuveni “Brunellopoli” 2008, kada su četiri proizvođača optužena pred italijanskim sudom da su u svoj brunelo iz berbe 2003 dodavali kaberne sovinjon i merlo, iako je zakonom dozvoljen isključivo sanđoveze, a zatim i šokantno istupanje iz konzorcijuma legendarne vinarije Case Basse 2013.

Danas, Brunello di Montalcino to je vino koje proizvodi više od 200 vinarija na ukupnoj površini od oko 2.000 ha vinograda. Čitava vinogradarska oblast za proizvodnju brunela oblikuje jedan geografski kvadrat čije stranice su dugačke u proseku 15 km. U tom okviru su i visoka brda koja čitav region presecaju po dijagonali od severozapada ka jugoistoku, ali i doline. Tu su vinogradi sa različitom mikroklimom i sastavom zemljišta, koje varira od gline i peska, do krečnjaka i toskanskog “galestra” (mešavine gline i škriljca/lapora). Na toj teritoriji su izdvojene 24 najbolje mikrozone brunela, čija vina se međusobno značajno razlikuju po aromatici i strukturi.

Kao što smo već rekli, Brunello di Montalcino se proizvodi isključivo od sorte sanđoveze (lokalnog “brunela”). Vino odležava četiri godine, od kojih najmanje dve u buradima. Na tržište izlazi pet godina nakon berbe. Postoji i verzija Riserva, koja se pojavljuje nakon najmanje šest godina.

Brunelo ima i „mlađeg brata“– vino Rosso di Montalcino, koje na tržište može da izađe već posle samo jedne godine odležavanja (najmanje 6 meseci u hrastovom buretu), ali o njemu ćemo nekom drugom prilikom.

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :