img

Enriko Riveto: “Vino se pravi u glavi vinara i zato je potrebno kopati što dublje”

/
/
666 📖

Organska i biodinamička praksa je sredstvo, a ne rezultat”, kaže Enriko Riveto, jedan od najtalentovanijih i najdinamičnijih vinara u Pijemontu i prvi biodinamički proizvođač barola sa Demetrovim sertifikatom.

Njegova porodična vinarija Rivetto se nalazi u selu Lirano, u dolini Seralunga, nadomak Albe. Vinogradi su smešteni na oko 400 m.n.v., a njegova vina spadaju među najstrukturnija vina koja smo ikada probali. Njegov barolo mora da se sačeka najmanje deset godina da bi bio spreman za piće. Danas je recimo spreman njegov fantastičan Barolo Leon Riserva – iz 2008.

Sa Enrikom se dugo poznajemo, a verovatno ga poznaju i mnogi od vas. Njegova vina su duže od deset godina na našem tržištu, a on sam je gotovo svake godine na Beogradskom Salonu Vina. Ali, priču o njegovim vinima ćemo ispričati neki drugi put, sada želimo da vas prepustimo jednoj drugoj, takođe izuzetno zanimljivoj priči, koju će vam ispričati sam Enriko.

To je priča o biodinamici, ali možda još više o samoj suštini proizvodnje vina i o tome na koji način ono čoveka povezuje sa prirodom.

Pre nekoliko godina Enriko Riveto je započeo pravu malu revoluciju na svom vinogradarskom imanju. Iskrčio je delove nekih vinograda i zasadio voće, drveće, povrće, pšenicu, redove aromatičnog billja, oporavio neke stare bunare za prikupljanje kišnice i… započeo stvaranje jednog potpuno novog ekosistema ili, kako sam kaže: “vaskrsavanje jednog malog sveta”, u kojem vinograd više nije usamljen.

Prvi je u Pijemontu, u vinskom regionu u kojem je vinova loza praktično monokultura, započeo tu veliku avanturu i mi zaista ne znamo ko bi mogao bolje da nas uvede u taj još uvek pomalo misteriozni svet biodinamike od njega, ko je poslednjih nekoliko godina svog života u potpunosti posvetio tome.

Za samo vino Enriko inače kaže: “Vino je neka vrsta magije. Ono je za mene način i da se dopre do nečijeg srca i da se ispriča jedna priča o jednoj zemlji, o naporima nekih ljudi, o lepoti, o sopstvenom viđenju sveta”. A svoj biodinamički pristup vina on objašnjava ovako: “To je moj lični način da slavim prirodu, kreativnost i život sam”. I dodaje: “Ja još ne poznajem čitavu mapu tog biodinamičkog sveta, ali znam pravac”.

Svoju priču o biodinamici Enriko već godinama priča i na svom YouTube kanalu, trudeći se da je što više približi ljubiteljima vina. Nama lično su te priče bile od velike pomoći i verujemo da ćete i vi uživati u ovom izboru nejgovih kratkih video zapisa.

*svaki video je titlovan na engleski, a ispod je i prevod na srpski

Zaokret

Naše imanje ima dugu istoriju, osnovano je početkom prošlog veka. To su četiri generacije proizvođača vina, svaka sa svojom filozofijom, svojim sopstvenim idejama. Ja mogu da govorim samo o poslednjoj, trenutnoj generaciji i o promenama koje smo mi uneli. Prva od njih je naš zaokret ka proizvodnji organskog vina. Naravno, tu je i sertifikat, važan papir naravno, ali to nije ono što je meni važno. Ono što je meni važno je naša promena stava u vezi s tim, a to je ono što može da se vidi u našim projektima za povećanje biološke raznolikosti, u poslednje 3-4 godine”.

Gde vino nastaje?

Nedavno sam napunio 40 godina i počeo sam da razmišljam o uspomenama iz detinjstva. Sećam se, kada sam bio dete, svi su pričali da se vino pravi u podrumu. Tako da je onaj deo proizvodnje vina u vinogradu bio skoro zaboravljen. Onda kasnije, kada sam diplomirao enologiju, priča je bila da se vino pravi u vinogradu. Pa je onda onaj deo koji se odnosi na podrum bio stavljen u drugi plan. Za razliku od toga, ja mislim da se vino u stvari pravi u glavi vinara. Ono što mislim pod tim jeste uticaj koji vinar ima na odluke jedne vinarije, na identitet jednog imanja, što nije važno samo u smislu vina, koncepta samog vina, nego i za način razmišljanja svih ljudi koji učestvuju u njegovoj proizvodnji, ljudi sa kojima zajedno radite”.

Biološki koridori

Naše putovanje u pravcu povećanja biološke raznolikosti na imanju počelo je stvaranjem bioloških koridora. To nije ništa drugo nego oduzimanje zemlje od vinograda. Zamislite redove aromatičnog bilja kao što su žalfija, ruzmarin i lavanda ili drevnih žitarica ili visokog drveća između jednog i drugog vinograda, različite parcele radi kreiranja ekosistema. Jednog ekosistema koji će biti jači i otporniji na bolesti. Svaki biološki koridor menja karakter naše poljoprivrede, dajući nam mogućnost i za proizvodnju drugih proizvoda, kao što su eterična ulja, biskviti od žitarica, mogućnosti su beskonačne jer smo tek na početku. Gradimo nešto novo i moramo da budemo strpljivi, sa punom svešću o tome i sa mnogo eksperimentisanja”.

Bašta

Početna tačka kreiranja biološke raznolikosti na našem imanju su bile bašte sa povrćem, jedna na otvorenom i jedna u plasteniku. Zasadili smo sa paradajz, krompir, bobičasto voće, zelenu salatu… na taj način smo postali pravo poljoprivredno imanje, ne samo vinogradarsko kao ranije, već pravo poljoprivredno imanje. Bašte su sada osnova snabdevanja povrćem za sve ljude koji rade na ovom imanju, kao i za naše sopstvene potrebe. Vrlo je teško, vrlo kompleksno, zato što sada imamo mnogo različitih poljoprivrednih kultura ovde i sve one imaju različite potrebe, ali to nam pomože i da bolje razumemo poljoprivredu uopšte. Pored zelene bašte i plastenika mi smo zasadili i više od 100 različitih voćaka. Imamo ovde drevne sorte, otporne na bolesti, jabuke, kruške, kajsije, mušmule… pomalo svega zaista. Naš cilj je da naše imanje obogatimo i u kulturnom, ne samo u poljoprivrednom smislu”.

Pošumljavanje” vinograda

Enriko Riveto: “Naš projekat biodiverziteta se nastavlja i ove godine (2019) nameravamo da zasadimo više od 50 stabala visokog drveća, pored više od 200 voćaka koje smo zasadili prethodnih godina”.

Nils Klas (agronom): “Prvi put sadim drveće na ovim brdima usred vinograda: beli hrast, hrast lužnjak, jasen, lajm, sve radi biološke raznolikosti. Sadnja ovog drveća ovde je potpuna novina”.

Enriko Riveto: “Dakle, danas je veliki dan za nas, kao što je npr. u Skandinaviji sadnja drveća značajan, poseban dan. A mi ćemo danas povećati broj stabala različitog drveća u našem ekosistemu”.

Nils Klas: “Velika poteškoća ovde u vinogradu je napraviti balans sa ovim visokim drvećem koje pravi hladovinu – koja će uticati na sazrevanje grožđa. To je priličan izazov i trudimo se da to rešimo”.

Kompost

Enriko Riveto: “U poljoprivredi, bilo da uzgajate vinovu lozu, žitarice ili voće, kompost uvek morate da imate na umu. To je deo koji vidite ovde, to je organski materijal. Mi pravimo mešavinu od orezane vinove loze, pokožice grožđa, slame i male količine stajnjaka. Kada sazri, ovaj biodinamički pokretač će pomoći u dezintegraciji i razbijanju organskih materija, koje će zatim biti vraćene u vinograd. Po mom mišljenju, ovo je jedan od načina povećanja kvaliteta poljoprivredne prakse”.

Divlje bilje

Enriko Riveto: “Od fundamentalnog je značaja, neophodno je da poznajete svoju zemlju i sopstveni teroar. Nije dovoljno samo da radite na njoj ili šetate okolo. Morate da je slušate, da čujete šta ona pokušava da vam kaže. Na primer, bilje koje na njoj spontano raste je važan bioindikator. Na osnovu tog divljeg bilja možemo da dešifrujemo mnogo toga o zemljištu. Šta mu je potrebno i kakvo je njegovo stanje. Recimo, ovo bilje je izuzetno senzitivno i ako ovde spontano rastu koprive, orhideje ili zlatice, to znači da zemljište nije izmučeno ili zagađeno. Biljka ptičje mleko je npr. izuzetno značajna jer je osetljiva na bakar, pa ako je ona prisutna u bilo kojoj količini to znači da u zemljištu postoji mala količina bakra… Dakle, želim da kažim da ukoliko želimo da proizvodimo dobro vino, barem onako kako ja to vidim, moramo da naučimo novu azbuku, novi način čitanja prirode. Za mene je to takođe deo kvaliteta vina”.

Životinje

Enriko Riveto: “Đulija, Filipa i Lela su tri naše male magarice i one su takođe veoma važan deo našeg ekosistema, one čiste zemlju i proizvode đubrivo. I pritom su, naravno i vrlo simpatične… Nama su, u stvari, ovakve životinje i neophodne na imanju, jer predstavljaju uslov za dobijanje određenih biodinamičkih sertifikata, ali moram da kažem i da su one jedan vrlo inteteligentan uslov”.

Voda

Enriko Riveto: “Razumem da može da vam bude malo čudno da neki vinar priča o vodi. Pa ipak, 2017. sam shvatio koliko sam srećan što imam ovo jezerce na imanju. Na 400 m.n.v. to je prilično jedinstveno. Pre sto godina ova voda je korišćena za pojenje životinja. Danas se uglavnom puni kišnicom, uz manje količine iz naših bunara. Vodu koristimo za zalivanje bašte i povrća u plasteniku. Ali, jezerce je korisno i u borbi protiv parazita. Ono ima sopsvenu mikroklimu i mikrofaunu, ima žabe, male vodene zmije. Ima i somova u njemu. U svakom smislu, to je jedan zaseban ekosistem”.

Kopajte malo dublje!”

U današnje vreme se smatra da je vinova loza sve i da mi o njoj znamo sve. Vinova loza je samo mali deo ukupne ravnoteže. Ja sam naučio mnogo u međuvremenu! Nisam znao kako se uzgaja šargarepa ili kako saditi žitarice… Stvari koje deluju jednostavno dok ne pokušaš sam to da uradiš. Onda shvatiš da je sve oko njih i sve ono što je povezano sa njima toliko ekstremno kompleksno i da sve to moraš da upoznaš ako želiš da radiš u sektoru organske proizvodnje sa biodinamičkim pristupom, a što je ono što mi polako pokušavamo da radimo.

Za mene je najteža stvar bila prenošenje te naše filozofije drugima, jer ovo nije nekakva naša lična igrarija, potreban je timski napor. Ako bih morao da dam neki savet sledećoj generaciji rekao bih: ne verujte knjigama previše! Pokušajte da sagledate što više situacija sami, možda će vam mnogo više značiti nešto što je manje promovisano, manje komercijalno, ne zato što će vam to pomoći u boljoj organizaciji, nego zato što će vam dati bolji lični uvid.

Mi se nalazimo u periodu totalnih, radikalnih promena i uloga novih generacija je od vitalnog značaja. Zato što doživljavamo ogromne promene, konceptualno, u smislu klime, u smislu prioriteta. Zato ne verujte u sve što čujete, kopajte malo dublje”.

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :