MERLOT
Od - Merlo je, posle kabernea, druga najrasprostranjenija vinska sorta grožđa na svetu, sa 266.000 ha
- Ime je dobio po malom crnom drozdu/kosu (fr. merle) koji voli grožđe
- Genetski, merlo je “polubrat” kaberne sovinjona, jer im je jedan rodtelj zajednički – kaberne fran
- U svojoj domovini Francuskoj, najznačajniji je u Bordou, na desnoj obali Žironde – u Sent-Emilionu i Pomerolu
- Na desnoj obali Žironde osnovna struktura zemljišta je peskovito-glinasta, sa dubljim slojevima šljunka i krečnjaka, i takve zemljišne podloge (koje dugo zadržavaju vlagu) se smatraju idealnim upravo za merlo
- U Bordou je spoj merloa i kabernea praktično obavezan, a zatim i kao stil proširen širom svetskih vinskih regiona kao – “Bordo kupaža”
- Ono što merlo najviše razlikuje od kabernea je njegova mekša taninska stuktura, zbog koje je merlo i lakše piti nego kaberne u prvim godina posle berbe
- Svetsku popularnost merlo je stekao zbog sjajnih, sočnih vina sa izraženim voćnim ukusom
- Prepoznatljiv je po aromama šljiva, šumskog voća i čokolade
- Merlo se odlično prilagođava teroaru, skoro kao šardone, pa ga zbog toga ponekad nazivaju i “crvenim šardoneom”
- Najskuplji 100% merlo na svetu je – Chateau Petrus iz Pomerola: 2.000-3.000 €
Mirisi i ukusi merloa
Kada je reč o tipičnim sortnim mirisima i ukusima, merlo mnogo toga deli sa svojim glavnim pratiocem u kupažama – kaberne sovinjonom. Zato nije retkost da i najveći poznavaoci, tokom degustacija “na slepo”, te dve sorte zamene jednu za drugu.
Merlo sa kaberne sovinjonom deli tipične mirise šumskog voća (posebno kupina i borovnica), ali i arome ljubičica, višanja i trešanja. Ove dve sorte dele i karakterističnu aromu grafita, tj. grafitne olovke (posebno u Bordou). Pa, čak i aromu bibera i onaj ton zelene paprike (o kojem smo pisali u tekstu “Otkud u kaberneu miris zelene paprike?” ), jer su ih obe sorte nasledile od kaberne frana. Doduše, kod kaberne sovinjona je ta aroma mnogo više izražena, jer je njegov drugi roditelj – sovinjon blan.
Kada govorimo o tipičnom aromatskom profilu merloa, ono što ga najčešće razdvaja od kabernea su tipične i često dominantne arome šljiva (od svežih do marmelade, a zavisno od podneblja i berbe), zatim miris ruže (koji je češće izražen nego ljubičica kod kabernea) i specifičan čokoladni ukus u završnici, koji se pojavljuje kao tercijalna aroma (stečena odležavanjem u buretu). Tu je posebno zanimljivo to što različite vrste hrasta, različiti tipovi buradi, nagorevanja duga itd, vinu daju čitav spektar aroma (vanila, cimet, kokos, kafa, koža, duvan…), ali nezavisno od toga – kod merloa je to najčešće čokolada. I to je, očigledno, snažna sortna karakteristika merloa, usled koje određene primarne arome nakon odležavanja dobijaju snažne čokoladne tonove.
Ono što merlo najviše razlikuje od kabernea je njegova mekša taninska stuktura, zbog koje je merlo i lakše piti nego kaberne u njegovim prvim godina posle berbe. Tanini se kod merloa brže zaokružuju, postaju brže pitkiji i sočniji, pa je i njegova tekstura mekša. Oni degustatorski izrazi kao što su svila, pliš ili baršun češće se odnose na opisivanje merloa nego kabernea.
Hrana uz merlo
Izraženi voćni mirisi i ukusi, bogata tekstura i sočan ukus su glavne karakteristike merloa i one nas usmeravaju ka sličnoj, bogatoj i sočnoj hrani.
Generalno, merlo se bez većih problema slaže sa sličnom (proteinskom) hranom koja odgovara i kaberneu, ali taninska struktura merloa je mekša i zbog toga je on bolji izbor uz nežnije meso i kuvana jela nego kaberne.
Merlo, naravno, ima mnogo stilova, od laganih nežnih, izrazito voćnih vina, preko elegantnih kupaža u kojima merlo dominira u Sent-Emilionu i Pomerolu, do robustnih izdanja u kojima ga je teško razlikovati od kabernea, pa sve do zrelih, dugo odležalih vina, u kojima su dominantni sekundarni i tercijalni mirisi i ukusi, dok su tipične sortne voćne arome potpuno u drugom planu.
Stilovi merloa zavise od podneblja, berbe, načina vinifikacije, vrste buradi i načina i dužine odležavanja, pa je, kao i kod svake druge sorte, teško uopštavati predloge jela. Sve zavisi od konkretnog stila.
Mladi, izrazito voćni merlo može, recimo, da bude savršen izbor uz klasičnu italijansku kuhinju, jer se dobro slaže sa ukusom paradajza i parmezana. U tom smislu, on je odlična alternativa sanđovezeu, odnosno klasičnom kjantiju. Posebno kada su u pitanju paste.
Zbog svoje generalno nežnije taninske strukture, merlo je odličan izbor uz brojna kuvana jela, gulaše i paprikaše (kojima izrazito taninska vina često ne odgovaraju), izvrstan je u kombinaciji sa vinskim sosovma i sosovima od šumskog voća, uz meso sa povrćem itd. Bolje se slaže sa pečenim živinskim mesom od većine crvenih vina (izuzimajući pino noar, game i slične “nežnije” sorte). Čak i poneka riba dolazi u obzir (tuna, “prepečeni” losos).
Spada među retka crvena vina koja se odlično slažu sa mekim sirevima sa belim plesnima, kao što su bri i kamamber. Tu je, uz voćnost, posebno zaslužna njegova mekana tekstura. Merlo je, inače, najčešće prvi izbor uz gaudu i ementaler.
Ovo su naši predlozi:
Prikazi vina
