img

MODERNA ISTORIJA VINA, ŠTA SE SVE DESILO U POSLEDNJIH 50 GODINA (1970-1980)

/
/
811 📖

Do početka sedamdesetih godina prošlog veka svet vina nije bio ni nalik ovome u kojem danas živimo. Sedamdesete su donele toliko toga da je taj period proglašen “vinskom revolucijom”, o čemu je napisano i nekoliko zanimljivih knjiga.

Francuska se 1. januara 1970. probudila spokojna, kao najveća svetska vinska sila, ne sluteći da će pola veka kasnije sedeti na klackalici sa Italijom, koja je u tom trenutku bila na samom početku svoje istorijske transformacije.

Bordo je bio miran, ušuškan u svojoj slavi i stalnim porastom potražnje za svojim skupocenim crvenim vinima, zbog čega su u tradicionalnoj oblasti belih vina (Entre-deux-Mers) još od početka 60-ih vinogradi intenzivno presađivani crnim sortama grožđa. Glavni razlog je bilo opšte mišljenje da bela vina Bordoa, često slatkasta, sa dosta ostatka šećera, sramotno zaostaju za crvenim vinima. To mišljenje je svojim radom kasnije drastično promenio čuveni enolog Deni Diburdije, koji je najviše uticao na promenu stila i značajno poboljšanje kvaliteta belih vina, ali trend smanjivanja belih sorti u Bordou je nastavljen sve do početka 21. veka.

Početak sedamdesetih su obeležili skandali sa naduvanim cenama vina iz Bordoa u tri uzastopne berbe (1972-1974). Tržište nije prihvatilo cene tih vina, a negocijanti su ostali sa precenjenim zalihama koje niko nije hteo da kupi.

Sedamdesete u Francuskoj, međutim, najviše je obeležilo delovanje danas legendarnog profesora Emila Pejnoa, koji se smatra ocem moderne francuske enologije, a zbog svojih zasluga u modernizaciji proizvodnje vina u Bordou je tokom karijere stekao nadimak “Papa Bordo”. Pejno je zadužio i ukupno svetsko vinarstvo, jer je upravo on razmrsio čvor malolaktičke fermentacije, koja je pre njega smatrana bolešću vina. Pejno je do kraja razjasnio kompletan proces, utvrdio njegov značaj i obučavao vinare kako da podstiču i kontrolišu malolaktičku fermentaciju. Iza sebe je ostavio ogromno nasleđe, u koje spada i nekoliko generacija fantastičnih francuskih enologa, među kojima su i pomenuti Diburdije i prvi “globalni vinar” Mišel Rolan.

Italija je do kraja te decenije prešla ogroman put. Anđelo Gaja je uveo brojne novine u Pijemontu (“zelenu berbu”, “single vineyard” vina, upotrebu francuskih barika itd.). To što je on uradio za barbaresko, Bruno Đakoza je uradio za barolo. Tokom tog perioda je u svetu počelo je da se priča i o brunelu. Sicilija je dobila prvo veliko vino. U Toskani je vinarija Montevertine svojim stoprocentnim sanđovezeom izazvala konzorcijum Chianti Classico, a Sassicaia i Tignanello sa internacionalnim sortama su izazvali tektonska pomeranja u tradicionalnom poimanju toskanskog vinarstva. Još uvek je Toskana turistima bila prepoznatljiva po opletenim demižonima sa jevtinim kjantijem, ali oni su već bili na putu ka muzejskim postavkama.

Španija je već decenijama imala vino po imenu Vega Sicilia, ali je malo ko za njega izvan Španije znao do polovine 20. veka. Ta vinarija, osnovana još 1864. u provinciji Kastilja i Leon na severu Španije, već sto godina je, uz tempraniljo, uzgajala i kaberne sovinjon i merlo. Bez obzira na dugu istoriju, ona je još uvek morala da sačeka na svetsku slavu. Jedna velika berba 1968. postala je slavna tek 1991, kada je i puštena na tržište, nakon 23 godine odležavanja.

Od 1970. je počela ozbiljna modernizacija španskog vinarstva, tradicionalna rustična španska vina su počela da dobijaju elegantnije obrise, a u svemu tome im je pomogla i jedna fantastična berba u Riohi na samom početku te decenije. Nakon smrti diktatora Franka 1975, špansko društvo je počelo da se menja i modernizuje, pojavila se srednja klasa koja je postala najznačajnija vinska publika, Španija se otvorila ka svetu, počeli su masovno da stižu turisti i piju španska vina, koja su kasnije tražili i kod svojih lokalnih trgovaca.

Sedamdesete su, takođe, označile i početak opadanja popularnosti desertnih vina, kao što su porto i šeri, koje se još uvek ne zaustavlja. Kada je, krajem sedamdesetih, veliki španski investitor Hoze Marija Ruiz-Mateos pokupovao većinu vinarija u Heresu, nije mogao ni da nasluti da šeri već odlazi u zapećak svetske vinske scene.

Novi svet je najveći zamah u vinogradarstvu i vinarstvu doživeo upravo sedamdesetih. Kalifornija, a zatim i Čile, su iznenadili svet svojim vinima. Pojavili su se vinari kao Robert Mondavi, koji su svojim vinima izazvali Francusku. On je još 1968, recimo, na tržište izneo jedan suvi sovinjon blan koji je odležavao u buretu, nazvao ga je “Fumé Blanc” i to vino, od sorte koja u Americi nije bila ni najmanje popularna, je doživelo takav uspeh da je njegov naziv kasnije čak postao sinonim za sovinjon. Tokom sedamdesetih se u Americi pojavilo nekoliko vina koja su u međuvremenu stekla kultni status. Mondavi je bio jedan od njihovih tvoraca.

Početkom sedamdesetih se dogodio i revolucionaran tehnološki napredak – pojavili su se sudovi od nerđajućeg čelika, odnosno fermentatori i vinifikatori od inoksa i kontrolisana fermentacija. Bela vina su postala lepršavija, svežija i sa sve janijim sortnima aromama. Sve više su i crvena vina fermentisana u njima, da bi kasnije samo odležavala u drvetu.

Od polovine sedamdesetih počinju da se pojavljuju i prvi časopisi o vinu (Decanter, Wine Spectator), prve popularne knjige o vinu, prvi vinski pisci i specijalizovani novinari, prvi profesionalni kritičari. O vinu je počelo sve više da se piša i priča. Svet vina je počeo da dobija one obrise koje prepoznajemo danas.

A onda, na samom izmaku decenije – stigao je i Robert Parker.

1970

  • U Riohi je proglašena “berba veka”, a kada su ta vina izašla na tržište, tadašnji vinski kritičari su ih rangirali među najboljim na svetu. Taj uspeh se danas smatra prekretnicom i početkom uspona Španije, kupci širom sveta su počeli da se interesuju za španska vina, a veliki investitori su počeli da ulažu u španske vinograde.
  • Voren Vinijarski je kupio voćnjak u Napa dolini i pretvorio ga u vinograd, istovremeno gradeći vinariju koja će kasnije postati čuvena pod imenom Stag’s Leap Wine Cellars; kaberne sovinjon iz tog vinograda je šest godina kasnije doživeo svetsku slavu na istorijskoj degustaciji u Parizu (Judgement of Paris)
  • Anđelo Gaja je proizveo novi “single vineyard” barbaresko Sorí Tildin. Prvi je, inače, bio Sorí San Lorenzo 1967, a treći će biti Costa Russi 1978.
  • Na Siciliji, u vinariji Tasca d’Almerita, je rođen Rosso del Conte, prvo sicilijansko “single vinayard” vino i prvo sicilijansko veliko vino, koje danas važi i za jedno od najboljih vina Italije.

1971

  • Posle 20 godina borbe Filipa de Rotšilda sa vinskom birokratijom, Chateau Mouton Rothschild je najzad dobio status Premier Cru Medoka i pridružio se elitnoj grupi šatoa, koji su taj status imali od 1855 (Château Haut-Brion, Pessac, Château Lafite-Rothschild, Château Latour, Château Margaux).
  • Markiza Marija Inćizu dela Roketu je njegov sestrić Pjero Antinori, nakon nekoliko godina ubeđivanja, konačno nagovorio da svoje lično, porodično vino od kaberne sovinjona komercijalizuje, odnosno pusti na tržište. Markiz je to vino pravio na svom imanju u blizini Bolgerija još od 1948. i o njemu se pričalo u visokim krugovima, ali je bilo dostupno samo markizovim prijateljima. Antinori se ponudio da se pobrine o brendiranju tog vina koje je dobilo ime Sassicaia (na lokalnom dijalektu “kamenito”) i rođen je prvi “supertoskanac”. Prvo vino je bilo iz berbe 1968. i na tržište je pušteno oko 2.000 boca. Dela Roketa je zatim angažovao legendarnog toskanskog enologa Đakoma Takisa koji je već sarađivao sa Antinorijem, posađen je i kaberne fran i u sledećim decenijama je “Sasikaja” dosegla reputaciju jednog od najboljih vina sveta.
  • Posle fantastične berbe u Pijemontu, u svetu počinje sve više da se priča o vinima po imenu Barolo.
  • Nemci su promenili svoju prastaru klasifikaciju iz 1787. i ozvaničili novi “predikatni sitem” (Prädikat) klasifikacije vina prema stepenu zrelosti grožđa. Iako se svet dugo mučio sa raspoznavanjem tih kategorija (Kabinett, Spätlese, Auslese, Beerenauslese, Trockenbeerenauslese, Eiswein), sistem je opstao i danas važi za najprecizniju kategorizaciju vina iz kasne berbe.
  • Grci su te godine takođe unapredili svoj zakon o vinu i ustanovili sistem apelacija, među kojima su dve najviše kategorije vina dobile oznake geografskog porekla koje važe i danas: PDO (zaštićeno geografsko poreklo) i PGI (zaštićena geografska oznaka).
  • Legendarni vinski pisac Hju Džonson je te 1971. objavio svoj prvi vinski atlas “The World Atlas of Wine”. Ta knjiga se smatra prekretnicom u vinskoj literaturi, koja je zatim počela ubrzano da se razvija.

1972

  • U Šampanji je prvi put je upotrebljen tzv. “aglomerirani” čep, odnosno zapušač od granula prirodne plute. Prvi takav čep je napravio lokalni proizvođač u Remsu Oller et Cie, ali brzo su počeli da ga prave i ostali proizvođači plutanih čepova, ne samo za penušava nego i za mirna vina.
  • Od 1972. tek postaje obavezno da sva klasifikovana vina Bordoa budu flaširana u samim vinarijama. Sve do tada je bilo moguće da vina flaširaju trgovci (“negocijanti”) i nije bilo nimalo neobično da u Londonu kupite “Lafit” ili “Latur” koji je flaširan u lokalnom podrumu najvećeg engleske kompanije za trgovinu vinom Berry Bros. & Rudd.

1973

  • U Južnoj Africi je uveden sistem klasifikacije vina WO (Wine of Orgin) koji važi i danas. Iako je zasnovan na francuskom sistemu AOC, njegova osnovna svrha je označavanje geografskog porekla vina prema vinskim regionima, bez preciziranih propisa o dozvoljenim sortama, metodama uzgajanja, dozvoljenim prinosima, navodnjavanju i sl. Tek u 21. veku počinje rad na preciznijem definisanju teroara, ali rezultati tih studija još uvek nisu ozakonjeni.
  • Legendarni američki enolog ruskog porekla Andre Čelišćev je otišao u penziju nakon skoro 40 godina rada na unapređenju kalifornijskog vinarstva. Smatra se da je prvi, instinktivno, razumeo procese i značajmalolaktičke fermentacije. Bio je konsultant večine kalifornijskih vinarija od 1947. Zvali su ga „Maestro“. Decenije je posvetio pokušajima da u Kaliforniji dobije pino noar koji bi mogao da parira Burgundiji. Na kraju je od toga odustao i ostao čuven po rečenici: “Ako je kaberne stvorio Bog, pino noar je stvorio đavo”. Nakon penzionisanja, kao konsultant je radio još sledećih 20 godina.

1974

  • Džozef Felps je početkom sedamdesetih kupio jedan stočarski ranč u Raderfordu u Kaliforniji, zasadio vinograde i podigao vinariju, danas svetski poznatu pod imenom Joseph Phelps Vineyards. Te 1974. je proizveo prva dva vina: prvi sortni Syrah u SAD i “bordo kupažu” zasnovanu na kaberne sovinjonu, koju je nazvao Insignia. To je danas kultno američko vino, koje je tokom decenija nekoliko puta dobijalo maksimalnih 100 poena kod Roberta Parkera. U svakoj „Insigniji“ dominira kaberne, a ostale sorte (petit verdo, kaberne fran, malbek) i njihov procenat u kupaži se određuju u zavisnosti od berbe.

1975

  • Istraživači na Univerzitetu Dejvis u Kaliforniji su prvi put izneli podatke o mogućoj bliskoj povezanosti sorti zinfandel i primitivo. Devetnaest godina kasnije je konačno potvrđeno da su to iste sorte, a u drugoj deceniji 21. veka, genetski je dokazano da su njima genetski identični i crljenak kaštelanski i kratošija.
  • Naučno je utvrđeno da monoterpeni (klasa organskih jedinjenja terpena) fundamentalno određuju specifične mirise i ukuse muskatnih sorti i njihovih vina.
  • Proizvedeno je prvo vino u novozelandskom regionu Marlboro, koji danas ima reputaciju sovinjon blana svetske klase.
  • Prva “selebriti” ličnost koja se upustila u proizvodnju vina je bio slavni reditelj Frensis Ford Kopola koji je 1975. osnovao vinariju Inglenook u Napa dolini. Coppola je danas jedan od najpoznatijih američkih vinskih brendova.
  • Toskanski vinski region Carmignano je dobio status DOC. Do 1975. vina iz Karminjana se prodavana pod oznakom Chianti Montalbano. Karminjano je specifičan po tome što je u njemu, uz sanđoveze, mnogo pre “supertoskanaca” korišćen kaberne sovinjon, koji je u toj oblasti zasađen još u 18. veku.
  • Legendarna španska vinarija Torres počinje sa organskom proizvodnjom grožđa.
  • Svetski čuvena vinska spisateljica Džensis Robinson je te 1975. u engleskom magazinu Wine & Spirit počela da objavljuje svoje prve autorske tekstove o vinu.
  • Izašao je prvi broj najuticajnijeg svetskog vinskog časopisa Decanter. To je istovremeno bio i prvi vinski magazin u Velikoj Britaniji.

1976

  • Jedan od najznačajnijih događaja ove decenije je legendarni “Pariski sud” (Judgement of Paris), velika degustacija na slepo u Parizu, na kojoj su kalifornijska vina pobedila francuske klasike. Degustaciju je organizovao Stiven Spurije, vlasnik jedne vinoteke u Londonu i škole vina u Parizu. Za najbolje belo vino je proglašen Chardonnay 1973 Chateau Montelena (koji je napravio vinar Miljenko Grgić). Najbolje crveno vino je bio Cabernet Sauvignon 1973 Stag’s Leap Wine Cellars. To je dalo samopouzdanje i zamah ne samo kalifornijskim vinarima, već čitavom Novom svetu, najpre Čileu. Istovremeno, to je bilo i ozbiljno upozorenje Francuzima da se svet vina menja, da dolaze nova vremena i da će morati da se trgnu iz svoje ušuškane pozicije neprikosnovenog svetskog lidera, i u proizvodnji i na svetskom tržištu.
  • U Alzasu je proglašena najbolja berba još od 1959. I mnoge vinarije su prvi put proizvele slatka vina iz kasnih berbi: vendange tardive i sélection de grains nobles.
  • U Sonomi u Kaliforniji je osnovana vinarija Ravenswood, koja je ubrzo postala glavni simbol tog regiona i 25 godina kasnije prodata korporaciji New York’s Constellation Brands za 148 miliona dolara.
  • Izašao je prvi broj najuticajnijeg američkog vinskog magazina Wine Spectator.

1977

  • Patentiran je sto za selekciju grožđa i iste godine je prvi put upotrebljen – u kultnoj burgundskoj vinariji Romanee-Conti.
  • Legendarni toskanski vinar Serđo Maneti je prvi put proizveo Le Pergole Torte (“krive pergole”), vino koje danas ima kultni status u Kjantiju. Deset godina pre toga, on je osnovao vinariju Montevertine u selu Rada i podigao dva hektara vinograda na najvišoj i najkamenitijoj poziciji u zoni Chianti Classico. Vino je bilo čist sanđoveze, što se kosilo sa DOC propisima tog vremena (bila je ubavezna upotreba i drugih lokalnih, čak i belih sorti) i on ga je deklarisao kao Vino da Tavola (“stono vino”). To ga je dovelo u sukob sa konzorcijumom proizvođača kjantija i on ga je napustio 1981. Danas je, inače, dozvoljeno da Chianti Classico bude i stoprocentni sanđoveze.
  • Hoze Marija Ruiz-Mateos je postao najveći vlasnik vinarija u regionu Heres u Španiji. Te 1977. je objavljeno da on kontroliše više od jedne trećin ukupne proizvodnje šerija.

1978

  • Markiz Pjero Antinori, inspirisan “Sasikajom”, predstavio je svetu svetu svoju verziju toskanskog vina sa učešćem internacionalnih sorti. Te 1978. je na tržište izašao prvi Tignanello (iz berbe 1971), kao kupaža sanđovezea i kaberne sovinjona.
  • Iste godine su Hju Džonson, Serena Satklif i Klajv Koats, na panel degustaciji u “Dekanteru” pod nazivom „Great clarets“, proglasili “Sassikaju” za najbolje vino među 33 vina iz 11 zemalja, uključujući i Bordo.
  • U Parizu su hit postala vina iz Doline Rone. Te godine je prvi put izašao i ugledan vinski vodič The wines of the Rhone, koji je imao nemerljivu ulogu u svetskom popularisanju ovog sjajnog francuskog regiona, do tada u senci Bordoa.
  • Pojavio se Robert Parker, čovek koji će revolucionarno uticati na svet vina u sledećih 40 godina. Ovaj pravnik iz Baltimora je te godine, kao zaljubljenik u vino, pokrenuo skromnu publikaciju pod imenom Wine Advocate, u kojima je vina ocenjivao po sopstvenom sistemu do 100 poena. Nekoliko godina njegov uticaj nije bio širi od grupice ljubitelja vina u Baltimoru, ali za pet godina će se sve promeniti. Svet vina više neće biti isti.

1979

  • Italija je uvela novu, najvišu klasifikaciju vina DOCG (Denominazione di origine controllata e garantita). Prva tri DOCG vina su bila: Brunello di Montalcino, Vino Nobile di Montepulciano i Barolo. Kada je u julu sledeće godine nava klasifikacija potvrđena i predsedničkim dekretom, njima je pridodat i Barabaresco.
  • U Portugalu je Bairada dodata u listu vinskih regiona Algarve.
  • Tri godine nakon “Pariskog suda” vina iz Novog sveta su dobila nova visoka priznanja. Francuski restoranski vodič Gault-Millau je organizovao “Vinsku olimpijadu” u Parizu, na kojoj je, u kategoriji sorte Syrah, neprikosnovene Francuze pobedio australijski širaz. Bio je to Penfolds Grange Hermitage iz berbe 1971. Kao što je tri godine ranije Paris Judgement pokrenuo kalifornijske vinare, tako je Penfolds pokrenuo Australiju, koja je danas simbol širaza.
  • Na svetsku scenu stupa Robert Mondavi, čovek čije će ime ubrzo postati sinonim kalifornijskog vina. Te godine je sagradio vinariju Mondavi Woodbridge Winery u Lodiju, ali iste godine je započeo i razgovore sa baronom Filipom de Rotšildom iz Bordoa o zajedničkom projektu, koji će nekoliko godina kasnije rezultirati vinarijom i vinom čije ime danas zna čitav vinski svet: Opus One.
  • Vodeći španski vinar Migel Tores je postao prvi veliki strani investitor u čileansko vinogradarstvo, podigavši vinariju I vinograd pod imenom Viña Santa Digna u provinciji Kuriko u centralnom Čileu.
  • Te 1979. je Herbert Alen, američki pronalazač iz Hjustona, patentirao „Screwpull“ otvarač za vino, koji će biti vrlo popularan u sledeće dve decenije.

U SLEDEĆEM NASTAVKU: 1980-1990

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :