PO ČEMU SE MERLO RAZLIKUJE OD KABERNEA?

Sorta koja je dobila ime po malom crnom drozdu/kosu (fr. merle) koji voli grožđe, svetsku popularnost je stekla zbog sjajnih, sočnih vina sa izraženim voćnim ukusom. Genetski, merlo je “polubrat” kaberne sovinjona, jer im je jedan rodtelj zajednički – kaberne fran ( o čemu smo pisali u prethodnim postovima).

Merlo sa kaberneom deli mnogo toga, počev od prva dva mesta na listi najrasprostranjenijih grožđa u svetu (kaberne 344.00 ha, merlo 266.000 ha), preko dominacije u Bordou gde je njihov spoj praktično obavezan, a zatim i kao stil proširen širom svetskih vinskih regiona (tzv. “bordo kupaža”), pa sve do brojnih zajedničkih karakteristika mirisa i ukusa. Zato nije retkost da i najveći poznavaoci, tokom degustacija “na slepo”, te dve sorte zamene jednu za drugu.

Merlo sa kaberneom deli tipične mirise šumskog voća (posebno kupina i borovnica) i ljubičica, višanja i trešanja. Ove dve sorte dele i karakterističnu aromu grafita, tj. grafitne olovke (posebno u Bordou). Pa, čak i aromu bibera i onaj ton zelene paprike o kojem smo pisali u prethodnom postu („Otkud u kaberneu miris zelene paprike?“), jer su ih obe sorte nasledile od kaberne frana. Doduše, kod kabernea je ta aroma mnogo više izražena, jer je njegov drugi roditelj – sovinjon blan. 

Kada govorimo o aromatskom profilu merloa, ono što ga najčešće razdvaja od kabernea su tipične i često dominantne arome šljiva (od svežih do marmelade, a zavisno od podneblja i berbe), zatim miris ruže (koji je češće izražen nego ljubičica kod kabernea) i specifičan čokoladni ukus u završnici, koji se pojavljuje kao tercijalna aroma (stečena odležavanjem u buretu). Tu je posebno zanimljivo to što različite vrste hrasta, različiti tipovi buradi, nagorevanja duga itd, vinu daju čitav spektar aroma (vanila, cimet, kokos, kafa, koža, duvan…), ali nezavisno od toga – kod merloa je to najčešće čokolada. I to je, očigledno, snažna sortna karakteristika merloa, usled koje određene primarne arome nakon odležavanja dobijaju snažne čokoladne tonove.

Ono što merlo najviše razlikuje od kabernea je njegova mekša taninska stuktura, zbog koje je merlo i lakše piti nego kaberne u njegovim prvim godina posle berbe. Tanini se kod merloa brže zaokružuju, postaju brže pitkiji i sočniji, pa je i njegova tekstura mekša. Oni degustatorski izrazi kao što su svila, pliš ili baršun češće se odnose na opisivanje merloa nego kabernea. S druge strane, snažnija taninska stuktura i  jače kiseline kod kabernea, daju mu veći i potencijal za odležavanje i dugovečnost, pa je i to jedan od razloga za onu razliku u broju hektara s početka priče. 

Na kraju, veoma važno je i to što se merlo više prilagođava teroaru od kabernea, zbog čega ga ponekad nazivaju i “crvenim šardoneom”, aludirajući na istovetnu osobinu šardonea da snažno upije teroar, zbog čega šardone i nosi onaj nadimak “kameleon”. U tom smislu, uočljive su znatne razlike čak i među vinima Starog i Novog sveta, a da ne govorimo o razlikama između podneblja, vinskih regiona i vinograda. O tome ćemo više u sledećim postovima.

Pročitajte još: MERLOT i Vino i vreme