Šta je “veliko vino” po Parkeru?

Robert Parker – “veliki guru” sveta vina, legendarni “vinski advokat”, čovek koji je u dobroj meri odredio mere, pravce, ukuse, trendove, parametre, pa i stilove vina koja danas imaju status “velikih”, otišao je u penziju u maju 2019. u svojoj 71. godini života. Prethodno je 2012. prodao svoj kontrolni paket akcija firme The Wine Advocate 2012. azijskim investiitorima, a zatim je 2017. Michelin od njih kupio 40% akcija.

Parker se smatra ocem modernog “bordoa” i najuticajnijim vinskim kritičarem svih vremena. Tvorac je danas gotovo univerzalno prihvaćene skale ocenjivanja vina do 100 poena. Ima nadimak “nos od milion dolara” i to iz dva razloga: zato što je svaka njegova visoka ocena nekog vina toj vinariji značila siguran i značajan profit, ali i zato što je njegov nos zaista i osiguran na milion dolara.

Slavljen i kritikovan, odlikovan i napadan, mistifikovan i ogovaran, obožavan i osporavan istovremeno, on je gotovo 30 godina bio jedna od glavnih tema u svetskim vinskim kuloarima. Bio je glavna tema i nekih knjiga i nekoliko dokumentarnih filmova (Mondovino npr.). Najčešće je optuživan za to da su cene vina iz Bordoa nerealno drastično skočile upravo zahvaljujući njegovom uticaju.

Koliko su njegove ocene bile (a i dalje su) uticajne, na bizaran način svedoči i čuvena priča da je svojevremeno Žak Erbrar, menadžer šatoa Cheval Blanc, besan zbog niskih Parkerovih ocena, pustio na njega psa. Naime, Erbrar je prethodno pozvao Parkera da dođe u šato i da ponovo proba vina, a kada se ovaj pojavio, on je nahuškao psa koji je Parkera ujeo za nogu. Kada je Parker od Ebrara zatražio zavoj, on mu je umesto toga dobacio isečak sa Parkerovim ocenama.

Neke vinarije je stvarno obogatio svojim visokim ocenama za njihova vina, a oni koji se nisu “ogrejali na njegovom suncu”, često su ga optuživali “parkerizaciju” ukusa. U tom smislu, recimo, napisano je sigurno više od stotinu tekstova samo sa temom: šta je zaista “Parkerov ukus”. I svi imaju neku teoriju o tome.

Te teorije se kreću od toga da on ceni samo izuzetno bogata vina i to “voćne bombe” mekih tanina pa do toga da Parker voli snažna vina sa malo kiselina i sa značajnim uticajem drveta. A, šta je stvarno “Parkerov ukus” ili je bolje reći – šta veliki Parker smatra „velikim vinom“?

On o tome nije mnogo govorio, smatrajući da njegovi prikazi vina o tome već dovoljno govore. Pa ipak, u jednom intervjuu koji je dao u Hongkongu nakon objave da je berba 2009. u Bordou najbolja berba u njegovoj karijeri – prvi put je nešto više rekao i o tome šta je za njega dobro, odnosno “veliko vino”.

Mi smo iz tog intervjua izdvojili sledeće njegove stavove:

“Dobro vino bi trebalo da doprinese i hedonističkom i intelektualnom zadovoljstvu. Jednostavno – da, sa jedne strane, bude ukusno, prijatno, pa, pošteno da kažem i opijajuće, a sa druge strane – zanimljivo i složeno. Ono mora da ima nijanse i mora da se menja u čaši”.

“Veliko vino ima sposobnost da prikuje vašu pažnju, da vas toliko zainteresuje da i posle mnogo vremena poželite da ga ponovo probate. To je kao poznanstvo sa čovekom: sa nekim vam je bilo prijatno da proćaskate, ali ga se nikada više ne setite, a neko vam priraste za srce i svaki put se sa njim srećete sa velikom radošću”.

“Velika mogu da budu samo dugovečna vina, ona koja se razvijaju, menjaju, vremenom postaju sve složenija. Tako je i sa ljudima – oni koji su uvek isti nisu nikome interesantni”.

“Veliko vino mora da ima svoju individualnost, karakter, harizmu. Velika vina ne liče jedno na drugo, kao ni veliki ljudi. Ona imaju ono ‘nešto’, nešto posebno što ih “izdvaja iz gomile”.

Pročitajte još:
MODERNA ISTORIJA VINA: 1970-1980
MODERNA ISTORIJA VINA: 1980-1990