OVILOS, VINO IZ MORUNCA

Morunac – to je ime kojim su Srbi, ko zna od kada, zvali Kavalu. Ono se pominje u srpskim tekstovima iz 14. veka i etimologija njegovog srpskog imena je jasna – “grad na moru”. Pa, ukoliko ovog leta planirate letovanje na Egejskom moru ne propustite priliku da upravo tamo, uz bogatu morsku kuhinju, probate i jedno od najboljih grčkih belih vina uopšte, a koje potiče baš iz okoline Kavale… ili Morunca.

Ime mu je “Ovilos”. Kako mi je objasnila Anegret Stavros iz vinarije Biblia Chora koja ga proizvodi, to ime u prevodu znači “mali prilog” ili “novčić”, a odnosi se na period srednjovekovne istorije kada je čitava oblast oko današnje Kavale pripadala Svetoj Gori. U to doba, seljaci koji su želeli da obrađuju tu zemlju morali su da daju crkvi “ovolos” (Οβολός) – novčani prilog. Ona sela koji su na taj način stekla pravo na obradu zemlje, označavana su kao “mi ovolos” (μη Οβολός). Jedno od njih je bilo i današnje selo Kokinohori pored Kavale, u kojem se nalazi vinarija Biblia Chora.

Zanimljivo je i ime same vinarije, u punom nazivu: Ktima Biblia Chora (Κτήμα Βιβλία Χώρα ). “Ktima”znači “imanje” i deo je naziva mnogih grčkih vinarija. “Biblia” (izgovara se “vivlija”) potiče od “biblinos oenos”, što znači “sveto vino”, a reč “chora” (“hora”) znači “zemlja”. Sve zajedno bi moglo da se prevede kao “vino sa svete zemlje”, što je u vezi sa navedenim da je ta zemlja pripadala Svetoj Gori. A, u tom smislu, vratiću vas na početak ove priče, zanimljivim podatkom da su Srbi u Srednjem veku (prema pisanim podacima) tu oblast zvali i “Krstopolje” ili “Hristopolje”, sasvim jasno zašto.

Iako u imenima svojih vina, kao i u samom svom imenu, Ktima Biblia Chora ima brojne asocijacije na starinu, to je ipak mlada vinarija. Osnovali su je 1998. dvojica, po mnogima, najtalentovanijih grčkih vinara: Vangelis Gerovasiliju (u čijem je vlasništvu i čuvena vinarija Ktima Gerovassiliou u Epanomiju u blizini Soluna) i Vasilis Cakcarlis, u selu Kokinohori, podigavši vinograde na kamenitim padinama planine Pangej/Pangajo (Παγγαίο), na oko 380 m.n.v. Zemljište je bogato krečnjakom i glinom, a vinogradi se od prvog dana obrađuju i neguju organski.

Biblia Chora danas, sa 57 ha vinograda, proizvodi 11 različitih vina od grčkih i francuskih sorti grožđa. Francuski uticaj je u vezi sa obrazovanjem i karijerama osnivača vinarije. Naime, Vangelis Gerovasiliju je enologiju završio u Bordou i to kao štićenik jednog od najvećih francuskih enologa ikada – legendarnog Emila Pejnoa. Njegov francuski pedigre je očigledan i u sjajnim vinima Ktima Gerovassiliou (vionje i sira npr.). Vasilis Cakcarlis je takođe završio enologiju u Bordu, a njegov mentor je bio, takođe legendarni vinar i profesor Denis Dubordije, koga su nazivali “kraljem Grava” (Graves), odnosno belih vina Bordoa. Meni lično je taj francuski uticaj najzanimljiviji upravo u belom vinu Ovilos (postoji i crveni – kaberne).

Beli Ovilos je kupaža grčkog asirtika (Assyrtiko) i semijona (Semillon), u jednakim proporcijama. Obe sorte se vinifikuju posebno, a zatim kupažiraju i spojene odležavaju u francuskim baricima 5-8 meseci. “Batonaž” (fr. bâtonnage) se obavlja u baricima.

Vino sam prilično često probao tokom proteklih godina, a nedavno i berbu 2018. Vino je, kao i uvek, izuzetno kremasto, puno i bogato, sa aromama breskvi, kajsija, meda i citrusa. Karakteristične tonove marcipana dobija tokom obavezne malolaktičke fermentacije. Asirtiko mu daje fantastičnu svežinu, ali i pikantne tonove začinskog bilja, koje je Cakcarlis svojevremeno pripisao teroaru Pangeja, jer to nije tipična karakteristika asirtika kao sorte. Prilikom opisa ovog vina mnogi spominju Grav kao parametar i ja se slažem u smislu aromatike semijona, ali Ovilos je ipak jedna autentična grčka priča i jedno mnogo intenzivnije vino, sa mnogo više svežine.

To mu daje i mogućnost da, barem meni lično, bude jedno od najboljih vina sa ribom na roštilju, tipičnim sezonskim jelom na obalama Egejskog mora. Sama Kavala ima sjajnu morsku kuhinju, sa tipičnim jelima kao što su “gouna” (skuša sušena na suncu… pa na roštilju), sardele “pentremeni”, haringa “saganaki”, inćuni uvijeni u vinovo lišće ili na pilavu….

To mi je potvrdila i Anegret Stavros, pritom posebno preporučujući masniju ribu i kremaste sosove koji se posebno lepo slažu sa teksturom Ovilosa. Dovoljni su, međutim, kaže ona i jednostavni špageti sa plodovima mora za potpuno uživanje u ovom vinu.

Dakle, ako ovog leta planirate letovanje u severnoj Grčkoj, istočnoj Makedoniji, okolini Kavale – ne propustite Ovilos. Cena u grčkim vinotekama mu je do 18 € i zaslužuje svaki cent. Verovatno će vas tamo već dočekati berba 2019, ali ukoliko budete imali priliku da probate 2018. ne razmišljajte. Pa čak i starije berbe, jer Ovilos je jedno od retkih belih vina iz tog regiona koje je u stanju da se razvija godinama.

A, ukoliko vam je Ovilos već dobro poznat, nadam se da će vam ova priča dodati još nešto u doživljaju ovog izvanrednog belog grčkog vina.

Slavomir Ćirović