img

Vukoje, snaga hercegovačkog vranca

/
/
856 📖

Hercegovina je jedna čudesna zemlja, prepuna istorije, kršnih brda, kršnih ljudi i kršnih vinograda. Hercegovke su lepe, visoke i vitke, a Hercegovci su krupni, prisni i glasni ljudi. Takva su i njihova vina.

Ako samo prošetate Trebinjem, drevnim gradom istočne Hercegovine, sednete u vekovni hlad ogromnih platana na gradskom trgu i naručite čašu vina, u trenu će vam sve to biti potpuno jasno. Jedan prelep hercegovački gradić mediteranskog šarma, žamor i grleni smeh koji dopire sa svih strana, čaša razdragane žilavke ili snažnog hercegovačkog vranca… “Pa to je bilo mnogo više nego što je meni  izgledalo da treba za moj kratak vek bez računa”, kao što reče Ivo Andrić u svom bezvremenom eseju pod nazivom “Vino”.

Mi smo zauvek zaljubljeni u Trebinje i pisali smo već o tome i na ovom mestu. A i pisaćemo uvek kada nam se ukaže prilika za to. Ovoga puta, povod je hercegovački vranac. Vranac Vukoje. Vranac koji nam je svojevremeno otvorio Trebinje i istočnu Hercegovinu poput neke drevne mape, kao epsku zemlju one beskrajne dučićevske lirske duše.

Vranac i žilavka, a pre svega ljudi koji ih neguju, naša su duboka emotivna veza sa Hercegovinom i Trebinjem. Svaki put kada otvorimo neko vino odatle – ono istog trenutka pokrene bezbroj sećanja i priča. Rekosmo jednom “otvaranje vina je otvaranje emocija”, a ovde da dodamo i to: bez velikih emocija nema ni dobrog vina. Ni za onoga koji ga pravi, ni za onoga koji ga pije. I zato je čovek neodvojivi deo teroara. Na to smo mislili u uvodnoj rečenici ovog teksta.

Vranac je velika sorta

Vranac Vukoje je vino koje dugo poznajemo i volimo. U proteklih skoro dvadeset godina imali smo privilegiju da vina Radovana Vukoja probamo vrlo često u samom podrumu, maltene u svakoj berbi i gotovo u svim fazama njegovog razvoja. Vranac nam je uvek bio u posebnom fokusu, jer oduvek nas mami njegov jedinstveni karakter i snažno osećanje da on u sebi nosi veličinu koja može da se upoređuje sa najznačajnijim svetskim sortama grožđa.

Vranac i jeste jedna velika sorta grožđa, sorta koja spaja Balkan sa Mediteranom i koja je u stanju da iznedri vina različitih stilova, da u vinu prikaže podneblje i teroar, a u svom klasičnom izdanju, kao snažno, strukturno crveno vino sa velikim potencijalom za odležavanje, može da “izađe na crtu” većini slavnih vina Starog i Novog sveta. Da njegov geografski areal jeste, kao što nije (ne zbog “vinskih”, već više geopolitičkih i političko-ekonomskih razloga) pod reflektorima vodećih svetskih vinskih medija, mi danas ne bismo ni pravili ovakav uvod. To bi bilo nešto što se podrazumeva. Ali, doći će i taj dan.

Tokom poslednjih dvadeset godina probali smo skoro sva vina od vranca, iz Crne Gore, Hercegovine, Makedonije, Srbije. Vremenom smo počeli sve jasnije da uočavamo i sličnosti i razlike među njima, finese podneblja, teroara, strukture i snage, kako vranac reaguje na različite pristupe vinifikaciji, na odležavanje u različitim drvenim sudovima. Prošlo je dovoljno vremena čak i da isprobamo razna vina u vertikalama, kojima mnogi proizvođači danas mogu da obuhvate ne samo godine, već i decenije.

Vukojev vranac, u oba svoja izdanja i kao “Tradicionalni” i kao “Rezerva”, od početka je u samom vrhu, u mnogim berbama je prikazao i do sada najveće domete ove sorte. Vremenom, postao je i simbol, ne samo hercegovačkog vranca, nego i vranca uopšte. Još uvek pamtimo izlazak njegove prve “Rezerve” 2006, koja je tektonski pomerila mnoga shvatanja o vrancu na našoj vinskoj sceni.

Nedavno smo ponovo imali zadovoljstvo da probamo vina iz obe njegove linije vranca i to u dve sjajne mini vertikale. To je bio i povod da sa Radovanom Vukojem ponovo porazgovaramo o ovoj sorti grožđa, kao i o njegovom autorskom pristupu i ličnoj filozofiji, kada je o vrancu reč…

֎

“Voćnost, mineralnost, ekstraktivnost, punoća ukusa i svežina”

  • U kom sortnom sazvežđu ti vidiš vranac, kojem to krugu on po tebi pripada? Da li je taj krug više “mediteranski” ili “balkanski”? Šta je to što ga po tvom mišljenju definiše u sortnom smislu, ali i u smislu podneblja?

Vranac je navažnija crvena sorta grožđa na Balkanu, a vina od te sorte se nalaze u sazvežđu najvećih dostignuća mediteranskog vinarstva, gde su osnovni kvaliteti: intenzivna voćnost, struktura, snaga, dugotrajnost i kompleksnost vina.

  • Koje su po tvom mišljenju najočiglednije, najupečatljivije razlike između crnogorskog, hercegovačkog i makedonskog vranca? A šta im je zajedničko? I kako bi ti najsažetije opisao herecegovački vranac?

Kao dominantna crvena sorta, vranac se prostire u Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, ali je veoma značajna i u Dalmatinskoj Zagori i u istočnoj Srbiji. Kada je reč o hercegovačkom vrancu, moj osnovni utisak je da, zbog podneblja i zemljišta na kojem se uzgaja, on ima nešto više mineralnog karaktera i više svežine, nego, recimo, vina iz Makedonije i Crne Gore, ali pritom on zadržava i zajedničke sortne karakteristike, kao i u vinima iz tih podneblja, a pre svega –  arome, posebno višnju, kao i toplinu i jednu upečatljivu voćnu slast na nepcima.

  • Koliko vranac kao sorta “upija” teroar i kako bi definisao teroar tvog vranca, odnosno specifičnosti vinograda u kojima nastaje? I šta je to što bi želeo da se kao obeležje tog teroara najviše ističe i prepoznaje u tvojim vinima?

Naš vranac je zasađen u isušenom koritu reke Trebišnjice, koje je bogato krečnjakom, a sada se uz taj lokalitet poznat kao  Zasad polje, gde imamo 9 ha pod vrancem, nalazi i današnja reka Trebišnjica. Ta dva faktora, uz ružu vetrova koji se ovde sudaraju, jedan sa juga, odnosno mora, a drugi sa severa, odnosno planine Leotar – čine presudnu ulogu u definisanju tog teroara… Ono što taj teroar daje našem vrancu i po čemu se, po mom mišljenju, naš vranac jasno prepoznaje, jesu: izražena voćnost, mineralnost, izuzetna ekstraktivnost i punoća ukusa sa izvrsnim kiselinama, koje daju jednu lepu svežinu na kraju, ali i snažnu kičmu ovom vinu.

  • Šta vranac stiče odležavanjem i koju drvene sudove  ti koristiš i zašto?

Vranac Rezerva odležava u baricima od slavonskog hrasta i manjim delom u baricima od francuskog i američkog hrasta. Vranac iz Tradicionalne linije – majmanje dve godine u bačvama od slavonskog hrasta od 3.000 l. Zašto insistiram na slavonskom hrastu? Pa zato što mi je iskustvo potvrdilo da se taninska struktura vranca i tanini u slavonskom hrastu najbolje polimerizuju kasnije u vinu. U tom smislu, po mom mišljenju, slavonski hrast je ubedljivo najkompatibilniji sa vrancem, a pritom i najmanje menja autentičan izraz same sorte. Delimično korišćenje barika od francuskog i američkog hrasta su tu samo kao “začin” čitavoj priči, jer njihova veća uloga bi dala jedan potpuno drugačiji “štih” našem vrancu i odvukla ga negde u pravcu vina iz Novog sveta… čime bi se izgubila autentičnost ove velike sorte.  

  • Koje su glavne razlike između tvoje klasične linije vranca i “Rezerve”? Ne samo u tehološkom smislu, nego i u smislu koncepta, tvoje ideje, vizije te dve linije. Šta želiš da posebno istakneš u svakoj od njih? U pogledu sorte, ali i uopšte.

Tradicionalna “etiketa” predstavlja moju želju da istaknem sve glavne sortne karakteristike koje vranac poseduje… voćnost, mineralnost, svežinu. Zato grožđe za to vino beremo isključivo u punoj tehnološkoj zrelosti. A kada je reč o “Rezervi”, pristup je drugačiji… to je selekcija najboljih grozdova koji se beru tek kada poseduju i 20-30% prosušenih bobica, ili kako mi kažemo – „suhica“… što nam daje mogućnost da naglasimo snagu i jednu upečatljivu mediteransku crtu u karakteru našeg vina… Kamen je glavni motiv našeg teroara, on daje tu izrazitu mineralnost, ali i druge specifične aromatične tonove, posebno mirise divljeg hercegovačkog bilja. Proces blagog prosušivanja bobica na čokotu, daje dodatnu snagu i ekstraktivnost vinu, a kada u to ubrojite i prirodno dobre kiseline – dolazimo do vina čiji je potencijal trajanja i po 30, 40 godina, dok u potpunosti ne dosegnu zenit.

  • Tvoje vinsko obrazovanje i tvoja naklonost su vezani za Italiju, odlično i poznaješ italijansku vinsku scenu. Nama se oduvek činilo da u tvojim vinima ima dosta upravo tog “italijanskog stila”. Da li se slažeš?

Svakako da sam kao italijanski đak, ali i veliki ljubitelj italijanskih vina, nastojao da, pre svega u tehnološkom smislu, vranac približim izvesnom stilu nekih meni omiljenih vina, a naročito onome što sam video i naučio tokom specijalizacije u Toskani. Tu pre svega mislim na primarnu proizvodnju, a konkretno na jedan sličan period maceracije, fermentacije, pa i odležavanja u slavonskom hrastu i…prevashodno, na jednu veliku živost vina i njegovu eleganciju. Tu moju filozofiju, kada je reč o vrancu, potvrdili su i neki veliki enolozi i vinski kritičari, kao što su Dominik Detejl, Džensis Robinson i Kerolajn Gilbi, koje je naš vranac, na raznim prezentacijama i degustacijama, podsetio baš na neka velika italijanska vina.  

  • Za kraj ovog razgovora – koje je tvoje omiljeno jelo uz „tradiccionalni“ vranac, a koje uz “Rezervu”? I koja jela su na meniju vašeg restorana “Vinska galerije Vukoje” osmišljavana upravo prema ovim vinima?

Moje omiljeno jelo uz vranac iz naše Tradicionalne linije, a spremljeno u Vinskoj galeriji Vukoje, jeste teleća rolada u zagljaju mladog sira sa sušenim paradajzom i pireom od šargarepe, a za vranac Rezervu to je biftek u ekstra devičanskom maslinovom ulju… Naravno (kaže uz osmeh) u našem maslinovom ulju Vukoje.

֎

VERTIKALA VRANCA

Vinograd u kojem se rađaju ova vina je Zasad polje, smešteno na obodu Trebinja, na nadmorskoj visini od oko 275 m, na površini od 9 ha i u starom, danas isušenom, koritu reke Trebišnjice, koja danas živo vijuga u blizini vinograda. Tlo vinograda je prepuno kamenih oblutaka, a u dubini je krečnjak.

Vinograd vinarije Vukoje u Zasad polju kraj Trebinja

Sve ono što je njihov autor u našem razgovoru naveo u vezi sa teroarom, jasno se prepoznaje i u svim ovim vinima u vertikali koja obuhvata po tri berbe u svakoj liniji: intenzivna voćnost, ekstraktivnost, sjajna taninska struktura,  fantastična svežina. Stilski pristup autora je takođe jasno vidljiv. To su snažna, ali moderna, veoma elegantna vina, koja sve vreme zadržavaju vezu sa autentičnim karakterom sorte. Oni koji razumeju hemijske analize vina to će jasno uočiti i u priloženim parametrima.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, sva ova vina imaju sjajan odnos kvaliteta i cene. „Hercegovački vranac“ u vinotekama košta između 11-14 €, „Rezerva“ 25-27 €.

֎

Tradicionalna linija

Hercegovački vranac 2013 Vukoje

Odležalo12 meseci u hrastovim bačvama od 3.000 l i 6 meseci u boci; ukupne kiseline 7,95 g/l; pH 3,35; ostatak šećera 3,9 g/l; ekstrakt 36,2 g/l; 14 % alk.

Vino koje u svojoj osmoj godini posle berbe i dalje pokazuje impresivnu svežinu. Otvara se intenzivnim aromama trešanja, višanja, suvih šljiva i šumskog voća (kupina, borovnica), praćenih cvetno-začinskim tonovima (ljubičica, biber) i razvijenim sekundarnim i tercijalnim aromama (kafa, kedar, mahovina, dim). Nepca su glatka, tanini zreli, a završnica ukusa je energična, dugotrajna i prepuna voćne svežine. (9.3/10)

Hercegovački vranac 2015 Vukoje

Odležalo12 meseci u hrastovim bačvama od 3.000 l i 6 meseci u boci; ukupne kiseline 7,05 g/l; pH 3,32; ostatak šećera 3,6 g/l; ekstrakt 34,9 g/l; 14 % alk.

Ova berba ima nešto drugačiji karakter od prethodne, nije toliko energična, svežina nije u prvom planu, već toplina i sočnost. Aromatski profil je sličan, ponavljaju se mirisi šumskog voća (kupina, brusnica), zatim zrele trešnje i šljive, praćene diskretnim tonovima zemlje i bibera. Sekundane i tercijalne arome su takođe razvijene (vanila, crna čokolada). Tekstura je plišana, tanini topivi. Završnica je izuzetno sočna, sa jasnim ukusom trešanja i šljiva. (9.2/10)

Hercegovački vranac 2016 Vukoje

Odležalo 30 meseci u hrastovim bačvama od 3.000 l i 6 meseci u boci; ukupne kiseline 7,72 g/l; pH 3,4; ostatak šećera 3,9 g/l; ekstrakt 33,8 g/l; 14,5 % alk.

Iako najsnažniji vranac među ove tri berbe, odlikuje se izuzetnom elegancijom. Kao najmlađe vino u ovoj vertikali, zrači svežinom mirisa i ukusa i najizrazitije iskazuje tipične sortne arome. Intenzivni mirisi višanja i šumskog voća (brusnice, kupine, ribizle) pokreću aromatski vrtlog, u kojem se zatim pojavljuje kandirana trešnja, ljubičice, sladić i specifični tonovi teroara – makija, suvi kamen. Tanini su još blago zrnasti, ali prefinjeni, kiseline elegantne, kao i završnica, vrlo dinamična i osvežavajuća, sa dugim ukusom ribizli i višanja. (9.3/10)

֎

Rezerva

Vranac Rezerva 2010 Vukoje

Odležalo 18 meseci u hrastovim buradima 225 l i 12 meseci u boci; ukupne kiseline 7,50 g/l; pH 3,39; ostatak šećera 3,6 g/l; ekstrakt 35,9 g/l; 13,5 % alk.

Vino upečatljive elegancije, stilski neodoljivo podseća na Brunello. Nakon deset godina, sada je u punoj kondiciji i u potpunoj harmoniji. Otvara se aromama ljubičica, na koje se odmah nadovezuju sveži voćni tonovi malina, jagoda, kupina i trešanja. Dubina tercijalnih aroma ispunjena je notama čokolade, kafe, cimeta, bibera, kedrovine, kože i pepela. Tekstura je glatka kao svila, tanini i kiseline izuzetno sočni. Dugotrajna završnica ukusa je savršeno elegantna, sa finim tonovima ribizle i šljive i prijatnim nijansama drveta i začina. (9.5/10)

Vranac Rezerva 2012 Vukoje

Odležalo 24  meseca u baricima 225 l i 12 meseci u boci; ukupne kiseline 7,70 g/l; pH 3,4; ostatak šećera 3,9 g/l; ekstrakt 38,8 g/l; 14 % alk.

Manje izražena elegancija, sa više snage, ekstraktivnosti i voćne slasti u odnosu na prethodnu berbu. Voćnost je izraženija i u aromatskom okviru, ispunjenom kupinama, crnim dudinjama, crnim ribizlama i zrelim trešnjama, sa razvijenim sekundarnim i tercijalnim tonovima (kafa, čokolada, duvan, ćumur). Snažna struktura, sa još pomalo zrnastim taninima i blagim kiselinama. Završnica je izuzetno ekstraktivna, jasno voćna (šljiva, ribizla, dudinja) i dugotrajna (9.4/10)

Vranac Rezerva 2015 Vukoje

Odležalo 24  meseca u baricima 225 l i 12 meseci u boci; ukupne kiseline 7,27 g/l; pH 3,49; ostatak šećera 3,9 g/l; ekstrakt 38,2 g/l; 15 % alk.

Moćno vino, raskošne strukture, po stilu blisko modernom Amaroneu. Otvara se upečatljivim tercijalnim aromama, kao što su kakao, kafa, crna čokolada, na koje se zatim nadovezuju tonovi suvog šumskog voća i suvih šljiva. Aromatski okvir je zaokružen svežinom cvetnih nota (ruža i ljubičica). Nepca su topla, baršunasta, prožeta sočnim kiselinama koje stvaraju uzbudljivu tenziju do impresivne završnice ukusa, izuzetno ekstraktivne i dugotrajne, sa treperavim aromama kafe i duvana, uz mnogo voćne slasti na samom kraju. Vino fantastične dubine i energije. (9.6/10)

(Slavomir Ćirović; deg. maj 2021)

֎

Hercegovački vranac 2016 i Vranac Rezervu 2015 moći ćete da probate i na predstojećem letnjem Beogradskom Salonu Vina na Kalemegdanskoj terasi 26. juna!

Pogledajte: SPECIJALNO IZDANJE BEOGRADSKOG SALONA VINA!

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :