SPASIĆEVA TRILOGIJA TAMJANIKE

Tamjanika može da pleni i svežinom, kao rizling, može da bude pikantna kao sovinjon, može da bude i kremasta kao šardone. Njene izvorne muskatne arome ne moraju uvek da budu u prvom planu. Iako je vremenski okvir suvih vina od muskatnih sorti najčešće ograničen na dve do najviše četiri godine posle berbe, bio sam u prilici da nekoliko puta probam i znatno starije, vrlo dobre tamjanike, među kojima su neke razvijale čak i onaj raritetan miris “petrolejke”, koji se ekskluzivno pripisuje samo rizlingu. Tamjanika može veoma lepo da se razvija i u različitim hrastovim buradima i za to već imamo nekoliko sjajnih primera. Može da prikaže čak i čitav spektar mineralnih nijansi, tonove kamena, kremena.

To naravno ne znači da tamjanika može sve, ona nije “kameleon” kao šardone, ali sve više srpskih vina pokazuje da je ona u stanju da upečatljivo izrazi određene finese teroara i da pečat vinara može da bude upečatljiviji i privlačniji od njenog snažnog muskatnog karaktera. Iako mnogi ljubitelji vina srpsku tamjaniku uglavnom posmatraju u tom klasičnom muskatnom aromatskom okviru, ona je, barem po mom mišljenju, odavno skinula tu uniformu i te svoje, iako neminovne, sortne osobine danas, u sve većem broju vina iskazuje na sve više različitih načina. Sve je više vina čiji individalni karakter je snažniji od nasleđenih sortnih predodređenosti.

U prethodnom tekstu (“Muskat i tamjanika”) sam pokušao da ispričam priču o svom ličnom doživljaju tamjanike kao sorte, stavljajući je u širi kontekst muskata, ali i u okviru njenog posebnog značaja za naše podneblje, našu kulturu, istoriju i tradiciju. Pomenuo sam tada i vinariju, odnosno Vinarsku kuću Spasić, kao jednu od župskih familija koje su naše domaće sorte grožđa, prokupac i tamjaniku, sačuvale od uništenja i zaborava nakon više od pola veka vladavine masovnog industrijskog vina i uništavanja srpskog porodičnog vinarstva. Među prvima koji su sa ponosom podigli tu zgaženu zastavu srpske tamjanike bila je upravo porodica Spasić iz sela Tržac iznad Aleksandrovca. Njihovo prezime je danas jedan od sinonima ove sorte.

• 

Milana Spasića sam upoznao pre sedamnaest godina i moje veliko poštovanje prema njegovoj porodici, porodičnoj tradiciji, njegovoj ličnoj pasiji prema ovoj sorti, kao i prema njegovim vinima, traje isto toliko. Njegov stav i odnos prema tamjanici i sopstvenom nasleđu duboko je urezan jednom kratkom rečenicom na etiketi njegove Tamnjanike: “Spasićima je tamnjanika sudbina”.

Mislim da većinu onoga što sam o karakteru tamjanike rekao u uvodu, možete pronaći i u ova tri njegova vina, tri tamjanike koje želim da vam predstavim. U svakoj od njih pronaći ćete i tipične muskatne arome, ružu, koru narandže, nijanse suvog grožđa, ali one su više sortne naznake nego što određuju glavne karakterne crte tih vina, koja imaju čvrst individalni karakter.

U degustaciji na slepo, prva “Tamnjanika” će vas svežinom i pikantnim aromama čak uputiti ka rizlingu ili sovinjonu, a sočna “Lekcija” ili “Aždaja” iz bureta ka šardoneu recimo, mnogo pre nego ka muskatu. Ali, to ne navodim u smislu nekakvog njihovog skretanja ili nedostatka sortnog karaktera, već naprotiv – kao pozitivan iskorak ka individualnosti svakog od tih vina, koji u prvom planu ističe teroar ili željeni stil kao pečat vinara.

I da ne bude nikakve zabune, sva tri vina su čistokrvne tamjanike. Što se tiče njihove svežine, odnosno sadržaja kiselina koje kod svake muskatne sorte, pa ni kod tamjanike, često nisu u skladu sa visokim sadržajem šećera (zbog čega je u svetu više slatkih nego suvih muskatnih vina), Milan Spasić nas upućuje na vinograd. Ne samo u smislu teroara, nego i u pogledu nekoliko klonova tamjanike koje koristi, a koji se međusobno razlikuju po periodu sazrevanja, kao i po sadržaju šećera i kiselina.

“Njihovim pažljivim kombinovanjem, odnosno izborom trenutka berbe, zatim kroz vinifikaciju, ta svežina, pikantnost, sočnost, sve to će mnogo više doći do izražaja nego recimo berbom u više prolaza ili nekom kupažom sa sortama koje imaju izraženije kiseline”, kaže Milan Spasić.

Ovo su tri odlične tamjanike, koje manje ističu svoje muskatne osobine, upečatljivo svedočeći o tome da tamjanika ima mnogo više dimenzija od onih koje joj određuje sortno nasleđe. Ovo su vina teroara i vinara i Milan Spasić je njima zaokružio i jednu uzbudljivu porodičnu trilogiju, koja pokazuje i da ne mora svaka “Srpska trilogija” da bude dramatična. Naprotiv.

• 

• 

• 

TAMNJANIKA 2019

100% tamjanika; kiseline 5,8 g/l; 12,5% alc;

Vino je poletno već sa prvim, jasnim mirisom zelene jabuke, na koji se odmah nadovezuju arome kore narandže i “voća strasti”. Iza treperavih mirisa ruže zatim, pojavljuju su i herbalni tonovi koji podsećaju na žalfiju, pa čak i poneka slana nota u daljini. Završnica ukusa je izuzetno živa, dinamična, blago pikantna, “slankasta”, sa izuzetno osvežavajućom kombinacijom jabuka i citrusa.

Prosečna cena: oko 8 €

TAMNJANIKA LEKCIJA 2018

100% tamjanika; grožđe iz probirne berbe; vino je odležavalo u inoksu 12 meseci; kiseline 5,4 g/l; 12,7% alc.

Sočnost je glavna tema “Lekcije”, jasno je već sa prvim mirisima slatke kruške i vinogradarske breskve (“šeptelije”). Vino je na nepcima glatko, prepuno slasnog voća, koje dominira i u sočnoj završnici ukusa. Voćna slast (kruške, breskve, jabuke) se dodatno uzdiže u samom finalu, donoseći i jasne sortne tonove suvog grožđa, prepletene sa notama slatkog od dunja, ali i uz jedan dinamičan i osvežavajući kontrast prijatne slanoće, pa i pomalo “biberastih” tonova na samom kraju.

Prosečna cena: oko 10 €

TAMNJANIKA AŽDAJA 2017

100% tamjanika; grožđe iz probirne berbe; fermentacija i odležavanje na talogu (“sur lie”) u baricima 13 meseci; kiseline 5,5 g/l; 13,4% alc.

“Aždaja” je Milanov omaž ocu Đorđu, koji je ime dobio po svecu koji je pobedio aždaju. U njegovoj posveti koju možete pročitati na etiketi rečeno je mnogo više i ne postoji bolji zaključak priče o tamjanici, o Župi, o snazi tradicije, porodice i ljubavi, od te Milanove posvete ocu. “To je snaga koja se nikad ne gubi” kaže on, naglašavajući da je ovo vino simbol toga – “svega što smo bili i svega što jesmo”.

Na kraju posvete je navedeno da je ovo vino i njegovo “obećanje ocu”. Pomislio sam, a on mi je u razgovoru to i potvrdio, da je deo tog obećanja upravo tamjanika proizvedena u hrastovom buretu, onako kako je to rađeno vekovima pre pojave inoksa.

“Aždaja” je u stvari “Lekcija” na kvadrat. Dobro bi bilo da je malo sačekate u čaši ili da je kratko dekantirate, dok se ne izgube još uvek snažni vanilinski tonovi hrastovine. Kada vanila prođe, vino počinje da se rascvetava u raskošan buket voćnih aroma: narandže, mandarine, grejpfruta, jabuke, kruške. Iz pozadini dopiru mirisi dima i kremena. Vino je na nepcima puno, glatko, skoro “uljasto”, ali prožeto dinamičnim i osvežavajućim voćnim ukusima i vibrantnom energijom koja se sve više uzdiže u sočnoj završnici, kao u vrtlogu ponavljajući gotovo sve početne arome.

Vino je proizvedeno u samo 900 boca.

Penjući se ka samom vrhu tamjanike Spasić je usput, sa ova tri vina, sagradio tri stepenika koji vode ka budućnosti ove srpske sorte. Na kraju vas čeka Aždaja, ali ona je odavno pobeđena i dobroćudna, i kao dobri duh čuva burad sa Spasićevom tamjanikom, baš kao što i ona mitska župska “Željinska ala” od pamtiveka vinorodnu Župu brani od mračnih oblaka.

Slavomir Ćirović (deg. jul 2020)