“KIR” KAO SIMBOL OTPORA I PRIČA O VINSKIM KOKTELIMA

Ljubitelji vina nisu baš često i ljubitelji koktela, osim možda kada je reč o koktelima sa vinom. A među njima ima i nekoliko slavnih, uglavnom povezanih sa penušavim vinima. Italija, recimo, ima tri takva: Bellini, Rosini i Spritz Veneziano.

Bellini je koktel koji je krajem tridesetih godina prošlog veka izmislio Đuzepe Ćiprijani, barmen i vlasnik legendarnog “Harijevog bara” (Harry’s Bar) u Veneciji. U osnovi, to je proseko sa pireom od breskve, sa varijacijama u vidu malo soka od višnje ili maline. Ćiprijani mu je dao ime zbog boje koja ga je podsećala na boju toge na jednoj freski Đovanija Belinija, venecijanskog slikara iz 15. veka. Rossini je ružičasta varijanta tog koktela, koja umesto breskve sadrži pire od jagoda, a ime je dobio po slavnom kompozitoru Đoakinu Rosiniju.

Spritz Veneziano, danas poznat jednostavno kao Spritz ili Aperol Spritz, nastao je početkom 19.veka, tokom habsburške dominacije nad Venetom i to je, u početku, bio klasičan špricer – najpre sa običnom vodom, a zatim sa sodom. Taj običaj u Veneto su doneli austrijski trgovci koji su u lokalnim krčmama u Veroni i Veneciji tražili da im u vino dodaju vodu ili sodu (spritzen na nem.). Kasnije je, recimo, iz Austrougarske, špricer u drugoj polovini 19. veka stigao i kod nas.

Kada su braća Barbijeri 1919. na tržište izbacili danas čuveni gorki liker – “biter” Aperol, on je veoma brzo postao popularan kao deo koktela sa prosekom i postao sinonim za Spritz.

Kir – La Résistance

Francuzi takođe imaju vinske koktele, ali oni nisu deo nekakve posebno cenjene tradicije. Samo vino je uvek bilo dovoljno. Osim u slučaju legendarnog koktela Kir, koji za njih ima i posebno simboličko značenje. Izmislio ga je dižonski sveštenik Feliks Kir, tokom nacističke okupacije Francuske.

Kada su nacisti umarširali u Dižon 1940, jedna od njihovih prvih akcija je bila okupacija okolnih burgundskih podruma i zaplena vina. Za Francuze to nije bilo samo kao da su ostali bez vode, nego kao da su im oduzeli i poslednju kap nacionalnog dostojanstva.

Kao simboličan otpor tome, Feliks Kir je napravio koktel od jedinog vina koje im je ostavljeno (bio je to aligote o kojem smo nedavno pisali ovde) i domaćeg likera od ribizli crème de cassis, koji je sadržavao jedan deo likera i četiri dela belog vina. Piće je imitiralo boju njihovog dragocenog, a otetog pino noara i Kir ga je proglasio “zvaničnim” pićem okupiranog Dižona.

Feliks Kir je bio izuzetno značajan pripadnik francuskog pokreta otpora i ova njegova simbolična kreacija ne bi verovatno bila ni upamćena, da on nije zaslužan za mnoge druge konkretne akcije otpora nacistima. Jedna od najznačajnijih je bila oslobađanje više od 4.000 zatočenika obližnjeg nacističkog logora.

Posle rata je odlikovan francuskom Legijom časti i građanima Dižona je služio kao gradonačelnik od 1945. sve do svoje smrti 1968. Njemu u čast, koktel je dobio ime Kir. Koktel je postao popularan još za njegovog života, pa je ubrzo dobio i nekoliko varijacija, a najpoznatija je postala ona najskuplja: Kir Royal – koktel sa šampanjcem i skupocenim likerom od crnih i crvenih ribizli Chambord.

Mnogi Francuzi, međutim, ostali su verni onoj originalnoj Kirovoj kreaciji sa aligoteom, smatrajući da samo taj koktel ima izvorno značenje i ukus. Ukus: La Résistance.