img

100 BELIH SORTI STAROG SVETA: ALIGOTÉ

/
/
673 📖

U priči o Burgundiji, malo kada se pomene da tamo rastu još dve sorte grožđa: game (Gamay) i aligote (Aligoté). I dok je game praktično “proteran” iz Burgundije još u 14. veku i gotovo u potpunosti zamenjen pino noarom, zadržavši se samo u još ponekom vinogradu na jugu Burgundije, aligote je opstao, iako prilično neprimetan u senci moćnog šardonea, skoro kao sorta bez imena – „ono drugo belo“.

Sve te četiri sorte imaju jednog istog pretka – sortu “gua blan” (Gouais Blanc) o kojoj smo već pisali ovde. S tim da je drugi “roditelj” šardonea, gamea i aligoteapino noar. Kada je pino noar ušao u igru, nadalje je sve postajalo zamršenije, uz bezbroj klonova i njihovih spontanih ili namernih ukrštanja.

Usled tog zamešateljstva bilo je potrebno mnogo vremena dok u samoj Burgundiji nije napravljena jasna razlika između aligotea i šardonea. Jedan od problema u njihovom razlikovanju je bio i taj što je aligote sve do kraja 19. veka, pre nego što je filoksera uništila vinograde, uzgajan čak i u prestižnim apelacijama, kao što su Korton-Šarlemanj (Corton-Charlemagne) i Monraše (Montrachet) na primer. Mnogima je međutim odavno bilo jasno da se radi o dve različite sorte, a prva njihova očigledna razlika je bila u prinosima, jer je aligote mnogo produktivnija sorta grožđa, a veliki prinosi ne znače i velika vina . Zboga toga je, nakon filoksere, sve ranije pozicije aligotea u Grand Cru vinogradima zauzeo šardone.

Kot Šalonez

Godine 1937. je aligote i zakonski razdvojen od šardonea, uvođenjem posebne regionalne apelacije Bourgogne Aligoté AOC i danas on zauzima oko 2.000 ha vinograda između Šablija i Makonea, pronašavši svoju oazu u burgundskom podrejonu Kot Šalonez (Côte Chalonnaise), smeštenom južno od prestižnog vinogorja Kot d’Or (Côte d’Or), između Šasanj-Monrašea (Chassagne-Montrachet) i Santenea (Santenay) na severu i Rulija (Rully) i Merkjurea (Mercurey) na jugu.

U poslednjih dvadesetak godina, aligote iz te oblasti je posebno počeo da dobija na ceni… čak i bukvalno, jer je tamo suvlasnik kultnog Romane-Kontija (Domaine de la Romanée-Conti) Ober de Vilen (Aubert de Villaine) svojevremeno kupio imanje u selu Buzeron i osnovao vinariju Domaine de Villaine. Zahvaljujući njemu Buzeron je i dobio AOC status i to kao jedina burgundska apelacija u kojoj je dozvoljen isključivo aligote. Bouzeron AOC je ozvaničen 1998, a de Vilen je vinariju osnovao 1970, što znači da mu je, bez obzira na ogroman uticaj u vinskim krugovima Burgundije i Francuske, bilo potrebno punih 28 godina da izbori taj status za vinograde u Buzeronu.

Zahvaljujući tome Buzeron je postao sinonim aligotea, iako se tamo uzgaja tek na nešto više od 100 ha. Simbolična povezanost sa Romane-Kontijem, kroz prisustvo Obera de Vilena, sigurno je imalo snažan odjek među francuskim ljubiteljima vina.

Sve to je uticalo i da cene aligotea porastu. Ali, ne toliko u samo Buzeronu, jer se cene najboljih tamošnjih vina (uključujući i de Vilenova) kreću između 18 i 30 €, što ipak nije ništa u poređenju sa aligoteom drugih slavnih familija iz ostalih apelacija, kao što su Coche-Dury, Leroy, Roulot, Ramonet, Lafarge, d’Angerville, Ligier-Belair i Ponsot npr, čija vina koštaju između 60 i 180 €. Najskuplji aligote proizvodi nekadašnja de Vilenova partnerka u Romane-Kontiju, Lalu Biz-Lerua, vlasnica Domaine d’Auvenay, čiji Bourgogne Aligote Sous Chatelet košta čak – 800 €!

Krug aligotea

Iako se uzgaja na različitim terenima, stručnjaci smatraju da mu generalno najviše odgovara krečnjačko zemljište, sa primesama gline i škriljca, kao i brežuljkasti vinogradi na većim nadmorskim visinama. Dva klona su dominantna: Aligoté Doré i Aligoté Vert, s tim što je prvi mnogo cenjeniji, jer ima manje prinose i daje vina sa kompleksnijim aromama.

Inače, karakteristične sortne arome aligotea su: breskva, jabuka, limun, lipa, bagremov cvet. Dok je sasvim mlad, često ima vegetativne tonove, ali njih brzo smenjuju voćni i cvetni mirisi. Ukoliko je sprovedena malolaktička fermentacija i/li je vino odležavalo u hrastovim buradima, najčešće će se pojaviti tonovi badema i lešnika.

Iako se većina vina pojavljuje u svežem izdanju, iz inoksa i odmah u prvoj godini posle berbe, sve je više primera odležavanja aligotea u buradima, pa i u novim baricima. Mnogi proizvođači čak smatraju da mu hrast, ma koliko to zvučalo čudno, pomaže da upečatljivije izrazi teroar nego u vinima iz inoksa, navodeći da su u odležalim vinima mnogo snažnije izraženi mineralni tonovi, čak do te mere da može da se poredi i sa Grand Cru šardoneom (odatle i one gorepomenute visoke cene nekih vina).

Najbolja vina zaista imaju poseban, autentičan karakter, prepuna su energije, slanoće i mineralnosti. Međutim, izvesna slanoća i vibrantne voćne kiseline, uz sasvim solidno trajanje, glavna su obeležja i većine, čak i onih najjednostavnijih vina. I zato je aligote bio i ostao jedna od glavnih zvezda pariskih bistroa, još od vremena slavnih pariskih boema, pa sve do današnjih hipstera.

Pomenuta voćna svežina i pikantna slanoća, daju mu mogućnosti za slaganje sa raznovrsnom hranom: od školjki, piletine, roštilja i pečene prasetine, do sireva sa belim plesnima (bri, kamamber) ili odležalog kozjeg sira, kao što je slavni Crottin de Chavignol (“krotan de šavinjol”). U Burgundiji, aligote je tradicionalan pratilac lokalnih jela kao što su “escargot a la bourguignonne” (puževi sa puterom i belim lukom) ili “jambon persillé”, hladna šunka u aspiku sa peršunom. .

Aligote je u poslednjih nekoliko vekova prošao zanimljiv put, možda je čak i zatvorio pun krug. Počeo je kao sorta iz burgundskih Grand Cru vinograda, koja je čak dugo smatrana identičnom šardoneu, zatim je nakon filoksere potisnut potpuno u drugi plan, gotovo da bude zaboravljen, ali je opstao kao popularno i jevtino svakodnevno vino u francuskim bistroima, gde je bio i jevtinija zamena za šampanjac u čuvenom koktelu Kir Royal (sa likerom od crnih ribizli – crème de cassis) – sve do toga da ga danas na veliku scenu vraćaju neki od najslavnijih burgundskih vinara, ponekad čak i sa cenama koje prevazilaze cene nekih skupocenih šardonea iz Grand Cru vinograda, onih u kojima je aligote nekada i rastao. Krug je zatvoren, a u tom krugu se danas aligote kreće u neverovatnom rasponu cena – od samo 4 € pa sve do šokantnih 800 € za bocu.

Slavomir Ćirović

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • Pinterest
This div height required for enabling the sticky sidebar
Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views : Ad Clicks : Ad Views :