DEKANTIRANJE BELIH VINA

U Bordou tradicionalno dekantiraju svoja suva bela vina (sovinjon-semijon) gotovo isto koliko i crvena. U Burgundiji šardone – nikada. U Alzasu, Nemaćkoj i Austriji – najčešće dekantiraju starije rizlinge. Ne postoje nekakva precizno utvrđena pravila za dekantiranje belih vina, ali postoje tri glavna razloga zbog kojih to somelijeri u restoranima najčešće čine.

Temperatura

Hlađenje ili zagrevanje je najčešći razlog dekantiranja belih vina. Vino koje smo izvadili iz frižidera može da bude previše hladno za piće, a u dekanteru će se brže zagrejati nego u čaši. S druge strane, ako je vino previše toplo, brže i bolje će se ohladiti u dekanteru stavljenom u posudu sa ledom.

Aeracija

Aeracija je onaj postupak koji opisujemo kada kažemo da smo „pustili vino da diše“. Ona je kod starijih crvenih vina praktično obavezna, a kod belih vina se primenjuje iz suprotnih razloga i najčešće u dva slučaja:

• kod mladih vina (onih koja brzo izlaze na tržište i koja su namenjena da se piju odmah u prvoj godini posle berbe) aeracija je poželjna, zato što ona mogu da deluju još uvek “zatvoreno”, ne imavši dovoljno vremena da se do kraja razviju; u dekanteru će brže osloboditi svoje arome
• kod tzv. „reduktivnih“ vina, onih koja su bila u premalom dodiru sa vazduhom, usled čega mogu da imaju čak i miris sumpora (koji podseća na miris zapaljene šibice) – u dodiru sa vazduhom će ti mirisi nestati i pojaviće se originalne cvetne i voćne arome vina.

Odvajanje taloga

U belim vinima nema taloga kao u crvenim, osim pojave tzv. „streša“ – kalijum-hidrotartarata, koji predstavlja taloženje soli vinske kiseline u obliku soli tartarata. On može ponekad da se pojavi kod nefiltriranih belih vina koja su duže odležavala na talogu i kod vina koja nisu prošla hladnu stabilizaciju. Pojavljuje se u obliku sitnih kristala, vidljivih na dnu boce ili kako plutaju ili na dnu čepa.

Oni su bezopasni, ali nisu posebno prijatni za piće i zato je najbolje ukloniti ih dekantiranjem, isto kao talog u crvenim vinima.

Generalno, kod dekantiranja belih vina nema nekog posebnog rituala (ne koristi se sveća i sl.), ona se jednostavno brzo prespu u dekanter (osim u slučaju “streša”). Somelijeri preporučuju manje dekantere, jer belim vinima je potrebno manje vazduha i manje vremena (5-15 min je dovoljno; ako stoje duže počeće da gube svežinu, posebno starije berbe koje relativno brzo počinju da „padaju“ i u čaši) , a manji dekanteri su pogodni i za stavljanje u kible sa ledom.

Na kraju, za dekantiranje postoji i jedan ne praktičan, već estetski razlog – bela vina baš lepo izgledaju u dekanterima. A, jedno brzo dekantiranje i kraći dodir sa vazduhom, u najmanju ruku, ako i ne utiče naročito pozitivno – ne može da im naškodi.

Pročitajte još:
DEKANTIRANJE VINA
DEKANTIRANJE PENUŠAVIH VINA