PENUŠAVI SVET: KAVA I ZEKT

Prethodno poglavlje: PENUŠAVI SVET, ŠAMPANJAC I KREMAN

Kava, Španija

Kava (Cava) je špansko penušavo vino proizvedeno klasičnom metodom. Poreklom je iz Penedesa u Kataloniji koji je i dalje njen vodeći region (95% ukupne proizvodnje), ali se proizvodi i u drugim regionima Španije, naročito u Riohi, Navari i Valensiji. Naziv Cava mogu da nose samo vina proizvedena šampanjskom metodom, sva ostala penušava španska vina se označavaju kao “vinos espumosos”. Inače, reč “cava” na španskom znači “pećina” ili “podrum”.

• 

Sorte grožđa

Za proizvodnju kave je dozvoljena upotreba čak 9 sorti grožđa, ali se uglavnom koriste samo tri autohtone bele sorte: šarelo, makabeo i pareljada. Ostale su: garnaća, pino noar, trepat, monastrelj, šardone i subirat parent.

• 

• 

• 

Kategorije i odležavanje

Cava – minimum 9 meseci
Cava Reserva – minimum 18 meseci
Cava Gran Reserva – minimum 30 meseci
Cava de Paraje Calificado – minimum 36 meseci

• 

• 

• 

Rosé Cava

Ružičasta kava se proizodi isključivo maceracijom crnog grožđa (metodom Saignée), kupažiranje crvenog i belog vina nije dozvoljeno. Proizvodi se u svim gore pomenutim kategorijama.

• 

Stilovi

Stilovi kave, određeni prema sadržaju šećera, identični su stilovima šampanjca:

• Brut Nature (0-3 grama šećera po litru)
• Extra Brut (3-6 g)
• Brut (6-12g)
• Extra Seco (12-17g)
• Seco (17-32g)
• Semi Seco (32-50g)
• Dulce (više od 50 grama)

Kao što se u Šampanji vina iz jedne berbe izdvajaju kao “vintažni” šampanjci, tako i u Španiji postoje “vintažne” kave (Cava Vintage).

Iako kava nastaje identičnom metodom, od šampanjca se ipak znatno razlikuje, zbog toplijeg podneblja i drugačijih sorti grožđa. Generalno, kava je otvorenija i “voćnija” od šampanjca, sa znatno manje izraženim kiselinama.

֎

Zekt, Nemačka i Austrija

Zekt (Sekt)je termin za nemačka i austrijska penušava vina. Pod tim terminom su obuhvaćene sve kategorije kvaliteta i metode proizvodnje.

• 

• 

• 

U Nemačkoj većinu vina sa oznakom Sekt čine jevtina penušava vina, dobijena “šarmat” metodom (o kojoj ćemo govoriti više u sledećem tekstu) i od raznoraznog grožđa, bez geografskog porekla. Ako ne boci piše Deutscher Sekt to vam samo govori da je grožđe poreklom iz Nemačke, ali ta oznaka vam ne garantuje nikakav poseban kvalitet.

Jedino što vam može ukazati na viši kvalitet je oznaka Winzersekt (“vinarski sekt”), koji označava da je to vino proizvedeno tradicionalnom (“klasičnom”, “šampanjskom”) metodom. Više od polovine takvih penušavih vina u Nemačkoj se pravi od rizlinga, a na drugom mestu je “špetburgunder”, odnosno – pino noar. Osim te dve sorte, u većem obimu se koriste još i šardone i pino blan.

U Austriji su pravila strožija i jasnija. Pre nekoliko godina, oni su zekt podelili na tri kategorije:

• Klassik – obavezna je samo upotreba austrijskog grožđa, a dozvoljene su sve metode proizvodnje penušavih vina; minimalno odležavanje – 9 meseci
• Reserve – samo austrijsko grožđe i samo šampanjska metoda; odležavanje – najmanje 18 meseci
• Grosse Reserve – samo grožđe iz sopstvenog regiona, isključivo šampanjska metoda; odležavanje – najmanje 30 meseci

U sledećem nastavku: PENUŠAVI SVET: FRANĆAKORTA I TRENTO DOC