ZOO U VINOGRADU I KOJE SU ŽIVOTINJE NAJKORISNIJE
Od Najveći broj trendova u vinogradarstvu i vinarstvu 21. veka, organska proizvodnja, biodinamika, “oranžna” i “low intervention” vina, obnavljanje starih, zaboravljenih i gotovo izgubljenih sorti grožđa, sve to bi moglo i da se posmatra kao jedan trend – povratak korenima, povratak osnovama. Povratak samoj prirodi.
U okviru tog trenda je i povratak životinja u vinograde, podsticanje ili organizovanje njihovog povratka radi biološke raznolikosti i zdravijeg ekosistema (što je i osnova organske, a posebno biodinamičke proizvodnje), njihovo korišćenje u raznim radovima u vinogradu, a posebno kao prirodnih pomagača u odbrani vinograda od različitih štetočina.
Postoje i životinje koje su nepoželjne, a na tim vinogradarskim ”poternicama” su recimo: rakuni u Nemačkoj, divlje svinje u Toskani, srne i jeleni u Severnoj Americi, babuni u Južnoj Africi i ptice koje jedu grožđe širom sveta.
Nasuprot njima su životinje pomagači. Ovo je poželjan vinogradarski zoološki vrt:
Guske
Čuvena čileanska vinarija Cono Sur već godinama “upošljava” više od 1.000 gusaka za suzbijanje štetočina. One neometano krstare kroz vinovu lozu srećne što mogu da proždiru bube koje jedu grožđe.
Slepi miševi
Neke francuske vinarije, kao Domaine Laroche u Šabliju na primer, prave posebna staništa za slepe miševe koji inače jedu moljce, odgovorne za stvaranje sive truleži. Slepi miševi su nezasiti noćni lovci i izuzetno su efikasni u borbi protiv ovih šetotčina.
Ovce “Babydoll”
Mnoge vinarije na Novom Zelandu koriste čuvene “babydoll” ovce kao ekološke kosilice u vinogradima. Ove preslatke ovčice, koje jedva dostižu 50 cm visine, slobodno skakuću po vinogradima i čiste ih od korova. “Babydoll” je inače popularni naziv za staru englesku rasu ovaca iz Saseksa pod imenom “Southdown”, koja važi za jednu od najstarijih čistokrvnih rasa ovaca u svetu. Nekada su masovno uzgajane zbog kvalitetne vune, danas su više popularne kao kućni ljubimci, a na Novom Zelandu su im pronašli novu svrhu. Poznata novozelandska vinarija Yealands ima više od 1.000 ovih vunenih trimera u svojim vinogradima.
Andaluzijski terijer
Španska rasa terijera Ratonero Bodeguero Andaluz je nastala u 18. veku, kada su upravo engleski vinski trgovci ukrstili foksterijera sa lokalnim psima koji su vekovima lovili pacove u vinogradima i podrumima u okolini Heresa u Andaluziji. Danas ova rasa u toj pokrajini ima zaštičeni status, ali i dalje savršeno obavlja svoj posao.
Svinje “Kunekune”
Sićušne novozelandske svinje “Kunekune” savršeno okopavaju vinograd, riju korov sitno mrveći zemlju, ne praveći nikakvu štetu. Ne jedu grožđe, jer su toliko male da ne mogu da ga dohvate.
Konji, mazge i magarci
Sve više vinarija u svetu se vraća starom vinogradarstvu, danas je to poznato kao organska ili biodinamička proizvodnja, ali u suštini je reč o povratku drevnim postupcima. Konje, mazge i magarci se u vinogradima koriste od pamtiveka, a u poslednjih dvadesetak godina se masovno vraćaju, ekološki zamenjujući traktore i ostalu mehanizaciju. Zanimljivo je da je ta praksa trenutno najviše zastupljena u Francuskoj i to u elitnim vinarijama Bordoa i Burgundije, gde je sada gotovo svi koriste, od Žerara Bertrana (Gérard Bertrand) do Mišela Šaputijea (Michel Chapoutier).
Pčele
Održiva proizvodnja je goruća svetska tema u oblasti vinogradarstva i vinarije se trude da, u tom smislu, povećaju i biološku raznolikost u svojim vinogradima. U mnogim evropskim vinskim regionima se sve češće oko vinograda mogu videti i brojne pčelinje košnice. Pčele pomažu u stvaranju zdravijeg ekosistema za vinovu lozu, što znači i zdravije i kvalitetnije grožđe, a pritom donose i jednu lepu dodatu vrednost u obliku meda.
Armadilo
Najneobičnije životinje u vingradima se mogu sresti u Južnoj Americi, a među njima je posebno zanimljiv oklopljeni armadilo. Ova neobična životinjka je u drevnom astečkom jeziku imala ime āyōtōchtli, što u prevodu znači “kornjača zec”, a u vinogradima je korisna jer jede mrave i crve koji štete vinovoj lozi. Čuvena argentinska vinarija Bodega Chacra ima u Patagoniju čitavu armiju armadila u svojim vinogradima, koju ipak mora da nadgleda, jer se ponekad okome i na samo grožđe.
Lame
U Argentini i Čileu, pored armadila, koriste i lame, kao čistačice vinograda koje fino “kose” travu i uništavaju korov, a korisne su i kao transportno sredstvo tokom berbe.
Ptice grabljivice
Čvorak i ptice iz porodice vrapčarki (drozd i kos) su najhalapljiviji ljubitelji grožđa. Jata čvoraka su u stanju da unište gotovo čitav rod u nekom manjem vinogradu. Vinogradari se protiv njih bore strašilima, mrežama ili angažuju lovce, ali kao najefikasnije sredstvo se pokazala sistematska upotreba ptica grabljivica, kao što su jastrebovi i sokolovi koji ih rasteruju. Oni pritom love i miševe. Zato za njih prave posebna staništa na mnogim vinogradarskim imanjima, a najviše ih koriste u dolini Napa u Kaliforniji.
Kokoške
Živina je prilično korisna u vinogradima, a pored pomenutih gusaka i kokoške imaju sličnu svrhu: uništavanje crva, insekata i drugih šetotčina. Kokoške su posebno efikasne u borbi protiv žižaka koji uništavaju izdanke i koren vinove loze. Pored toga, u okviru organske proizvodnje, mnoge vinarije koriste i živinski stajnjak kao hranjivi kompost.
Pored nabrojanih, ima još životinja koje organizovano ili spontano pomažu vinogradarima, a među najegzotičnijima su: risevi koji u nekim severnoameričkim vinogradima igraju istu ulogu kao ptice grabljivice, loveći zečeve i glodare, i slonovi koji se na Tajlandu koriste tokom berbe za transport grožđa.
Prikazi vina
