RADOVANOVIĆ, POVRATAK RIZLINGA RAJNSKOG

Prvi je počeo. Pre 30 godina, prva srpska privatna vinarija koja je počela da se pomalja iz ruina uništenog tradicionalnog porodičnog vinogradarstva tokom skoro pola veka vladavine masovne industrijske proizvodnje vina u bivšoj Jugoslaviji – bila je vinarija Miodraga-Mije Radovanovića, dugo zatim poznata kao “Mali podrum Radovanović”.

Njegovo prvo vino koje se pojavilo pre 30 godina bio je “Rizling Rajnski”. Iz istog vinograda nam danas dolazi i berba 2019 – vino koje mi je posebno ulepšalo prethodnu nedelju. Ne samo zbog njegovog kvaliteta, nego i zato što je reč o rizlingu, sorti koju tvrdoglavo pokušavam da promovišem na domaćoj vinskoj sceni skoro dve decenije, zatim i zbog toga što je reč upravo o rizlingu Mije Radovanovića i najzad zato što je ponovo reč o suvom rizlingu, nakon dosta njegovih stilskih varijacija, polusuvih, pa i poluslatkih vina, u poslednjih deset godina. Na kraju, ali ne i najmanje važna je i njegova cena.

Iako cene vina obično pominjem na kraju prikaza, ovog puta moram da krenem od nje, jer cena ovog vina u “onlajn šopu” Podruma Radovanović iznosi svega 600 din, a u vinotekama najviše do 860 din. Kada sam vino probao, pozvao sam Miju Radovanovića i pitao ga: “Da li stvarno ostajete pri ovoj ceni rizlinga”? Nasmejao se rekavši: “Zašto da ne? To je ono što mi imamo od početka, cena je ista, vina su u nekim berbama više, u nekim manje dobra ili su jednostavno drugačija, ali… to je to. Jeste, menjali smo stilove, sada je to ponovo jedan klasičan suvi rizling, sa kakvim smo počeli. Ali, to je i ta berba 2019. Ja ne mogu i neću sada da ti obećam da u nekoj sledećoj neće opet biti nekog, manjeg ili većeg ostatka šećera. Sve zavisi od godine”.

Prethodno, u decembru prošle godine, dan uoči početka 16. Beogradskog Salona Vina, sa jednom većom grupom naših stranih gostiju na Salonu, među kojima je bilo nekoliko svetski poznatih italijanskih i grčkih vinara, ali i sa jednim od vodećih, ako ne i najboljih svetskih poznavalaca rizlinga, Stjuartom Pigotom (koji je zatim na Salonu održao i jedan fantastičan Master Class upravo posvećen rizlingu) – posetili smo Podrum Radovanović i probali nekoliko vertikala različitih vina, uključujući i rizling.

O čuvenom Mijinom kaberneu ću govoriti neki sledeći put, a ovde sada želim da pomenem samo utisak koji je na sve ostavila jedna njegova vertikala rizlinga. Nekoliko nedelja nakon 16. Beogradskog Salona Vina, Stjuart Pigot je, recimo, na svom Instagram profilu napisao sledeće: “Who would have guessed that such a juicy, mineral and crisp Riesling could be produced an hour’s drive south of Belgrade @weingut_radovanovic in Serbia? Maybe I‘m amazed!”. To je bio Rizling Rajnski 2010. Takođe suv, kao i ovaj novi iz 2019.

To vino iz berbe 2010 je imalo apsolutno sve ono što rizling inače čini velikim, sve ono što je i Stjuart Pigot istakao: sočnost, mineralnost, svežinu. Uz to i neverovatnu aromatsku dubinu i one fine nijanse petroleja koje može da ima samo odležali rizling, a pre svega – fantastičan balans voćne slasti i kiselina. Ono što, recimo, Pigot nije znao u tom trenutku jeste podatak da je to vino iz 2010. izašlo na tržište (i prodato) već u prvoj godini posle berbe, kao i da je i ono tada koštalo gotovo isto kao i ovo novo vino iz 2019 – svega 5 do 7 evra. Da je znao, verovatno bi ostao “zapanjen” još više.

Meni nije to bio prvi put da tako nešto doživim sa belim Mijinim vinima. Prethodno, ja sam zaista ostao zapanjen njegovim šardoneom iz 2009, kada sam ga probao 2017, osam godina nakon berbe. To je bio šardone koji je bez problema mogao da se “meri” merama Burgundije.

Sve to, izvesno je, ima veze i sa samim vinarom, isto koliko i sa vinogradom, rasutom na brežuljcima šumadijske kotline u selu Krnjevu, na oko 220 m.n.v, na zemljištu u kojem dominiraju glina, ilovača, škriljac i krečnjak. Sve ono što daje onu specifičnu snagu i strukturu crvenim vinima, po kojima je Podrum Radovanović od samog početka do danas jedan od vodećih u Srbiji, daje i posebne finese belim vinima, koja se nepravedno manje pominju kada se priča o ovom podrumu.

RIZLING RAJNSKI 2019

Ovo je izvanredan primer veličine rizlinga kao sorte, jer pokazuje da on može da bude sjajan i u svom osnovnom, klasičnom izdanju. Vino se otvara izuzetno jasnim sortnim aromama: breskvi, jabuka, livadskog cveća, sa mednim notama i mineralnim “odsjajima”. Na nepcima je glatko i prepuno energije, koja se razbuktava u izuzetno dinamičnoj, sočnoj i osvežavajućoj završnici ukusa, u kojoj dominiraju tonovi breskve, zelene jabuke i kivija. Sklad mirisa i ukusa, kiselina i voćne slasti, je izuzetan.

Pozitivna energija je suština ovog vina. Nizak sadržaj alkohola (11.5%) mi ne daje za pravo da najavljujem neku njegovu posebnu dugovečnost i, u tom smislu, ne mogu da ga upoređujem sa pomenutom berbom 2010, ali me nimalo ne bi začudio njegov razvoj u tom pravcu u sledeće barem tri-četiri godine, koliko će još najmanje biti u ovakvoj kondiciji.

Neću da ga poredim ni sa slavnim svetskim regionima rizlinga, ali tvrdim da, kada je reč o klasičnim vinima osnovne kategorije, ovo je u najmanju ruku rizling sličnog kvaliteta koji ćete pronaći i među klasičnim vinima Donje Austrije (Kamptal, Kremstal, možda čak i Vahau). Samo će ona biti skuplja.

I zato – dajte šansu rizlingu. Dajte šansu domaćem rizlingu. Ako već niste, evo počnite ovim vinom. Čak i ako mislite da ne volite rizling, rizikujte eto barem tih 600-860 din. Meni je zaista ulepšalo dan, a nekome možda ulepša i čitavo ovo leto. Njegova sjajna energija začiniće svaki roštilj, daće poseban ukus letnjem sumraku, izmamiće vam osmeh zadovoljstva. I ostaviti vam dovoljno novca u džepu da sve to ponovite.

Dok ovo pišem, u redakciji pripremaju jedan vrlo zanimljiv članak o telećim brizlama… i ja već znam šta će biti moj prvi izbor: Rizling Rajnski 2019 Radovanović.

Slavomir Ćirović

Pročitajte još:
RADOVANOVIĆ, DVA NOVA VELIKA VINA
VOLITE LI RAJNSKI RIZLING?